Dve Srbije oko Telekoma

Očigledno je da će prodaja Telekoma biti u narednom periodu tema svih tema. Evo u “Politici” dijaloga Boška Mijatovića i prof. Cvjetičanina. Boška sam voleo da čitam još od mojih studentskih dana u novosadskom magazinu “Stav”. Na neki način se pridružio mom prezimenjaku Stojanu.

Da malo prepričam i svoje utiske sa prošlonedeljne konferencije za štampu potpisnika čuvenog pisma sa 11 pitanja, održane u Media Centru. Bio sam lično prisutan, kao pažljivi slušalac.

Aleksandra Smiljanić, lider grupe potpisnika, navela je da je zagarantovani prihod telekoma jedan od razloga protiv prodaje, izrazila bojazan od otpuštanja u celoj srpskoj tlk industriji i ponovila fakta iz njenih ranijih nastupa.

Ekonomista Mlađen Kovačević je protiv prodaje i ističe da su razlozi za prodaju najverovatnije diktat MMF-a za rekonstrukciju preduzeća i ogromne obaveze države po osnovu dospeća spoljnjeg duga (pitam se samo šta ćemo s tim dugovima?). Kaže da će stranci investirati samo tamo gde ima profita (da li je moguće!!?), da se ono najbolje prodaje samo ako ćete pametno uložiti dobijene novce, ponovio svoju staru tezu da je državni monopol bolji od privatnog (drugom prilikom o tome da ja ne mislim da je tako), ali u jednom od odgovora na pitanje novinara imao je i zamerku na sadašnje upravljanje Telekomom.

Dekan ETF-a i moj nekadašnji profesor iz predmeta Digitalna elektronika, prof. Popović misli da će prodaja Telekoma značiti dalje urušavanje domaće telekom-industrije i izvoza, zalaže se za domaću proizvodnju, ističe problem sigurnosti mreža državnih organa, Vojske i MUP-a, ali i problem partijskog upravljanja preduzećima. Zalaže se da menadžment i UO preduzeča vode stručnjaci. Kaže da nema garancija da će strani vlasnik popraviti usluge i održati cene.
Prof. Popov, urednik lista Republika, u prodaji Telekoma vidi nastavak destruktivne politike koja gasi proizvodnju, onemogućava industrijalizaciju Srbije i šalje radnike na ulicu.

Glodur Balkan magazina, gosp. Kačarević podseća ne neobičnu i naglu promenu stavova ljudi koji su danas za prodaju. To izaziva sumnju, kao i tajni, nejasni i neobelodanjeni razlozi prodaje. Iznenađen je da posle pisma niko nema potrebu da odgovori i objasni (ovo podržavam, jer dijaloga mora da bude, a i osnovni je red da se odgovori na pismo – kako god! Ignorisanje nije intelektualni nivo).

Diskusija:
Podršku skupu dala je i sindikalna elita Telekoma. Predsednik JSTS je rekao da su svi zaposleni protiv prodaje Telekoma (otkud zna da su baš svi?). Predsednik STS objasnio je da je TT kanalizacija (po meni, ključno pitanje kod prodaje) prodata još 1997. OTE-u i “italijanima” i da nije sporno da li se prodaje ili ne. Dodao je da mreža i TT kanalizacija Telekoma vrede sigurno bar 5 mlrd €, obrazložio da smo za Telekom Srpske dali više jer je iz bratske republike, pitao se šta će poštari kad je 20-30% prihoda Pošte bilo od zakupa koji je plaćao Telekom. (da li da se pitam: znači sve ovo nije moralo?) Kaže da Telekom Srpske ima čak bolji operativni prihod od majke-firme, a da je DT loš gazda i da im se npr. u Hrvatskoj vreme otklanjanja smetnji povećalo 4 puta. I podaci o broju otpuštenih tamo gde je došao DT su bili impozantni.
Prof. Miletić je istakao da će se prodajom Telekoma obogaljiti intelektualni kapital Srbije, da je Telekom rudnik znanja i rekao doslovce da tih „800 miliona nije dosta ni za pivo“. (svaka čast za pivopije!)
Prof. Bora Lazić pita gde je stav UO telekoma i stav Gen-direktora Telekoma? Kaže da B.R. nije obavezan da u ovom slučaju sluša Vladu Srbije i da treba da kaže svoj stav. (možda je ovde odgovor koji Bora traži).

I za kraj, dve rečenice koje su na mene ostavile najveći utisak: stav novinara Politike Stojiljkovića da pitanje prodaje Telekoma zahteva prave podatke i ozbiljnu analizu (podržavam! – sve ostalo je koječije proizvoljno tumačenje) i jedna rečenica, na ovakvim skupovima neizbežnog Tike Ž.: „Najgore od svega u ovoj zemlji je kratko pamćenje srpskog naroda.“ (ja samo da dodam - neverovatno je koliko je kratko).