...nastavak IV prethodnih postova
U duhu dobrog pisanja (ne samo kritikovati, već dati i svoj kontra-predlog), u radu je predložena i alternativa i dalji put. Da iskoristimo priliku za sučeljavanje mišljenja (citati plavo):
„Успешна стратегија развоја телекомуникационе инфраструктуре би била врло једноставна. Телеком не треба продавати, али телекомуникационо тржиште треба либерализовати. Треба дати концесију за ЕПС-ову мрежу оптичких каблова..... Фирма која би купила овакву концесију би била мотивисана да изгради приступну мрежу до корисника која захтева највећа улагања.“
Liberalizovati svakako, ali da li je bilo rano ili nemoguće u doba ministrovanja?
Drugo, zašto davati koncesiju na EPS-ovu mrežu (ne samo optike nego i SDH mreže, koliko znam)? Zar nemamo sposobne ljude koji mogu „u ime naroda“ da vode takvu firmu? Zar se ne može napraviti preduzeće „a la Emisiona tehnika“? Zar se u EPS-u ne može napraviti ćerka-firma koja bi to radila? Da li neko ovde zna šta i od kada npr. radi ELES tj. Elektroprivreda Slovenije?
Sledeće, nema nikakve šanse da firma koja kupi tu koncesiju ima motivaciju da gradi pristupnu mrežu do korisnika! Iz čega potiče ta motivacija? Iz činjenice da ima nekoliko pari optičkih vlakana unaokolo zemlje Srbije? Onaj ko kupi koncesiju imaće motivaciju jedino da što više kapaciteta proda i iznajmi svakome ko za to iskaže potrebu! Osim toga, ko za jedan takav poduhvat ima toliko slobodnih para danas? I na osnovu kojih naučnih argumenata bi mu se koncesija isplatila. Znači, mislim da je ova ideja nerealna i utopistička.
„Истовремено би требало поделити лиценце за брзи бежични приступ по окрузима на које је подељена Србија (WиМаx или ЛТЕ технологије). Преко ове технологије могу да се пружају услуге брзог Интернета, фиксне и евентуално мобилне телефоније. Бежичне технологије су јефтине, могу се лако и брзо пустити у рад, и нарочито прикладне за рурална подручја..... пошто би лиценце укључиле обавезу покривања округа, она би захтевала улагања која су приступачна домаћим, типично малим, фирмама.“
Eh, potpuno je pogrešno deliti licence po okruzima! Wimax nije baš jeftina tehnologija, a ni licenca nije baš džabe i niko neće moći da pronađe business case na tako ograničenom prostoru, a kamo li domaće firme. Licence treba dati na nacionalnom nivou i prepustiti operatorima da rade gde im je najisplativije, samo NEKA RADE! Manimo se obaveza da nekome država određuje gde i kako da ulaže sopstvene pare. Država treba da napravi mogućnost, da ukloni zakonske i birokratske barijere za poslovanje i pusti preduzimljive da rade. Do LTE-a, pisao ovde više puta, ima još vremena, ne daj Bože, da čekamo toliko!
Nažalost, bivša ministarka očigledno ne voli da kombinuje ekonomiju i telekomunikacije. Šteta što svoju nesumnjivu energiju suštinski troši na angažman oko održanja državno-partijske uloge u preduzećima. Ne na povećanje njihove efikasnosti, na njihovu otvorenost i profesionalizaciju, ne na poboljšanje uslova za razvoj telekomunikacija u Srbiji, ne na liberalizaciju tržišta bez koje nema većeg razvoja informatičkog društva kod nas! Ali iskustvo je dragoceno i nikad nije kasno! Važno je da postoji dobra volja i namera, a ja to prepoznajem kod bivše ministarke. Više ljudi komplementarnih znanja i osobina više zna i više može.
Ako kritikujem, ne znači da sam protiv ličnosti, već znači da se ne slažem. Da sagledamo i sučelimo argumente. Jedan je naš S.M., ali nije i ne sme da ostane jedini! Gde je A.S., ima li snage za dijalog?
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар