Naučna osnova (A.S. 1)

Sledi niz postova i komentara, međusobno povezanih, na temu svih telekomunikacionih tema u Srbiji u ovom trenutku. Ne bih nikako želeo da budem krivo protumačen u svojim kritikama i komentarima, ja samo mislim da bi bilo bolje da naučne napore, našu energiju, znanje i iskustvo usmerimo na teme koje bi stvarno unapredile srpske telekomunikacije.

Rad uvažene profesorke objavljen na sajtu Balkan magazina ima ovakav „pedigre“:

„*) Рад је у скраћеној верзији излаган на Округлом столу на тему ПОРЕКЛО И ИСХОД КРИЗА, који су организовали Одбор за економске науке САНУ и Друштво за привредну историју, и треба да буде објављен у следећем Зборнику САНУ. “

Pročitao sam ga jedno desetak puta, analizirao svaku rečenicu, čekao da vreme učini svoje, ali... Nije mi jasno šta je naučno u tom radu osim što ga piše naučni radnik) da ga SANU objavljuje u svom zborniku, ali možda nisam kompetentan da prosuđujem o tome. Ili sam se mnogo udaljio od nauke. Ipak da bar nekoliko stavova, mišljenja i komentara podelim sa javnošću i ljudima koji čitaju ovaj blog, da probamo da razjasnimo i rastumačimo šta je šta. Malo teška srca zbog uvažene kolegenice, ali bar radi struke i dela istine. A tu smo da diskutujemo nadalje. Naučni radovi su, uostalom, nisu dogme i otvoreni su za debatu.

Sledi najpre niz, najblaže rečeno, problematičnih konstatacija i argumenata, te zanimljivih (da li naučnih) stavova iz navedenog teksta (ćirilica plavo citati, a sve boldovano S.St.):

Битно је да се схвати да и мобилна телефонија и Интернет саобраћај користе готово исту инфраструктуру као и фиксни телефонски саобраћај: телефонске линије, оптичке каблове, и велики део опреме.

...потпуно је ирелевантно да ли се телефонира преко телефона или Интернета...

Слаба конкурентност на телекомуникационим тржиштима лежи и у чињеници да све мреже морају бити повезане...

...неће се само профит већ и добар део прихода одливати из земље. Ово ће повећати спољно трговински дефицит, и довести до даљег пада динара.

Продајом Телекома држава Србија губи неповратно могућност контроле над овим великим приходом. Када се узме у обзир да је укупан извоз Србије око 5 милијарди евра, онда је јасно да ће одлив значајног дела прихода Телекома имати јако лоше последице по српску економију.

Мотивација страног купца јесте да извуче што већу корист из земље.

...можемо закључити да су телефонске услуге као основне телекомуникационе услуге обезбеђене по знатно приступачнијим ценама у земљама где су доминантни оператори у државним рукама, односно у Србији и Босни. То је у складу са логичним очекивањем да ће држава имати већу одговорност према својим грађанима него страни власници доминантних оператора. Чак и кад су неодговорни политичари у питању, у демократским системима они имају обавезу према грађанима као гласачима на наредним изборима.

Разлог за изузетно ниске цене мобилне телефоније у Србији је чињеница да је фиксна телефонија знатно јефтинија у Србији, па ако мобилна телефонија постане сувише скупа, корисници ће се опредељивати да користе фиксну.

Једино је цена широкопојасног Интернет брзине 2Мб/с у Хрватској јефтинија два пута.

...једино Србија значајније улагала у фиксне линије, док је у неким земљама број фиксних линија чак и опао, нпр. у Македонији, Црној Гори и Турској. Разлог за опадање броја фиксних линија је вероватно нагло повећање цена услуге фиксне телефоније у овим земљама, када су оператори продати, до нивоа који сиромашни грађани не могу да плате.

...пошто су улагања у каблирање, односно фиксне линије, по кориснику неколико пута већа, може се закључити да су улагања у телекомуникациону инфраструктуру Србије била значајно већа него у земљама региона које су продале своје операторе.

Србија је заправо имала већа улагања у широкопојасни Интернет чак и од Хрватске која је наизглед боља у овој области јер у њој је број широкопојасних корисника већи за 5% укупног становништва.

...Док се у Хрватској улагало у прикључке, у Србији се улагало у чак већи број каблова који су знатно скупљи и компликованији за инсталацију.

Можемо приметити да је развој мобилних мрежа у свим земљама региона био сличан, па самим тим и улагања у исте. Пенетрација мобилне телефоније преко 100% не тражи улагања од стране мрежног оператора, јер не значи повећање телефонског саобраћаја.

...званични подаци о развоју телекомуникационих инфраструктура у овим земљама указују на то да су улагања била највиша у Србији.

...приходи продатих оператора су виши од Телекомових, расходи су нижи, поставља се питање где је разлика.

...оператори постали неефикаснији када су продати страном оператору, и да су сада неефикаснији од Телекома Србије. (prim. S.St. : Mislim da čak niko ozbiljan ni u samom TS ne veruje u ovo.)

Ne bih sve da komentarišem (ima li potrebe?), ali kad su toliko spominjana ulaganja u pitanju, moram da istaknem da ulaganja nikako nisu sama sebi svrha, samim tim nebitno je da li su najviša ili najniža. Mnogo je važnija efikasnost tih ulaganja. Treba ulagati, ali treba se osvrnuti i šta i koliko je to ulaganje donelo. Isto tako, nije bitno koliko korisnika imate, bitno je koliko vam oni prihoda donose!

U tekstu sam pročitao da postoji nerazumevanje telekomunikacionih tehnologija od strane nekih ekonomista. Dodao bih samo – i inženjera. A važi svakako i obrnuto. Uostalom, prosuditi sami.
Na prestižnom prinstonskom univerzitetu predaje, koliko znam, jedan od ekonomista svetskog glasa i nobelovac, Paul Krugman. Zgodno za približavanje razumevanja ekonomije i telekomunikacija. Priznajem da lično težim tom razumevanju i povezivanju.