...nastavak prethodnog posta
A sad malo o, da izvinete, zabludama pisca predmetnog rada:
Држава треба да пусти компентентне компаније да граде паралелне инфраструктуре, јер су редунданса и конкуренција по правилу позитивне категорије.
Graditi paralelne telekomunikacione infrastrukture u maloj zemlji kao što je Srbija je čist luksuz i bacanje para! Ne znam ni gde je u svetu to običaj. Naravno, tamo gde se uloženo može vratiti u prihvatljivom roku, svakako je bolje izgraditi i imati svoju infrastrukturu, ali izgradnja sopstvene infrastrukture nije neophodna. Sa druge strane, ko bi mogao da ZABRANI Telenoru da izgradi svoju infrastrukturu? To što su uslovi za gradnju komplikovani i otežani, ne znači da je nemoguće. I samo da vas podsetim jednog mog pisanija ovde kako to rade bogatiji od nas.
Битно је да се схвати да и мобилна телефонија и Интернет саобраћај користе готово исту инфраструктуру као и фиксни телефонски саобраћај: телефонске линије, оптичке каблове, и велики део опреме.
Ovo je možda tačno za Telekom Srbija (i MTS), ali za same mobilne operatore ne važi. Nije obavezno i ne moraju da koriste ili zavise od infrastrukture za fiksnu telefoniju.
...та страна фирма, пошто нема (довољно) конкуренције може произвољно дизати цене, давати услуге произвољног квалитета, произвољно инвестирати, и произвољно отпуштати.
Ova teorija proizvoljnosti bi verovatno oduševila sve biznismene. Svako ko radi proizvoljno ne traje dugo i nema nikakve šanse da ostvari uspeh na tržištu, sve i da nasledi poslovnu imperiju. Profesorka zaboravlja da su korisnici usluga veoma ozbiljan, zahtevan i strog sudija!
Drugo, otkud zna da će stranci povećati cene, možda će ih, baš naprotiv, smanjivati u nastojanju da uguše i ovo malo konkurencije (tzv. predatorsko ponašanje).
Не постоје механизми за контролу квалитета услуга, а нема конкуренције која би утицала да квалитет услуга буде адекватан. Страни купац може и отпустити произвољан број радника без бриге што ће квалитет услуга деградирати.
Netačno je da ne postoje mehanizmi za kontrolu kvaliteta usluga (korisnici!), a bezbrižno otpuštanje uz degradaciju usluga je ravno samoubistvu firme – to nijedan ozbiljan operator sebi sigurno neće dozvoliti. Oni žive od pruženih usluga! S obzirom da već dugo posluju u tržišnim ekonomijama, oni znaju da bez unapređenja usluga i njihovog boljeg kvaliteta, konkurencija (kakva-takva) veoma lako može da im preuzme korisnike. A to je čist luksuz koji se teško može „preživeti“.
Ако страна фирма купи Телеком она ће куповати опрему и софтвер према својој пословној политици, и при томе ће вероватно форсирати фирме из своје матичне земље. Тако да српске фирме не само неће моћи продати робу Телекому, већ ће и њихов извоз бити угрожен јер неће имати адекватне референце при продаји.
Verovatno ĆE forsirati – previše argumenata zasnovanih na verovatnoći! Da li ovo znači da ako srpske firme ne prodaju robu Telekomu, nemaju ni kome drugom? Ako im je logika i orijentacija poslovanja takva, to ne može trajati doveka i nema perspektivu, jer naprosto su i Telekomove potrebe za bilo čijim proizvodima (ili uslugama) ograničene. Znam da mnogi to do sada nisu shvatali.
...отпуштања могу да се очекују не само у Телекому већ и у фирмама које раде за Телеком, што ће повећати одлив младих стручњака из земље који је већ озбиљан проблем Србије.
Da li je ovo zalaganje za očuvanje neproduktivnih radnih mesta? Na stranu opet pretpostavka da otpuštanja MOGU da se očekuju i da se o odlivu mladih stručnjaka u prazno priča godinama. Koliko znam, mladi stručnjaci svojevoljno i dragovoljno odlaze iz svima dobro poznatih razloga, koji sa prodajom Telekoma nemaju baš nikakve veze.
...култура и спорт, и ово финансирање се продајом Телекома доводи у питање.
Ispada da je Telekom jedini sponzor i da njegov eventualni kupac neće nikog da sponzoriše. Treba li da navodim kontraprimere npr. iz Crne Gore ili Hrvatske. A Telenor i VIP u Srbiji? Očigledno je izjednačavanje državnog i Telekomovog sponzorstva, a to, ako ništa drugo, za sam Telekom nije dobro.
...државна управа, и многе друге државне институције не плаћају Телекому телекомуникационе услуге или имају значајне попусте. Када страна фирма купи Телеком, биће потребна додатна средства у буџету да се плате телекомуникационе услуге по пуним ценама за које се може очекивати значајано повећање.
Ne plaćaju?! I neki privrednici mesecima unazad govore da država ne plaća svoje obaveze. Znači problem je što bi trebalo da se plaća ono što se koristi, a dok je „narodno“ ne mora. A ako se ne plaća, ne mora ni da se štedi na potrošnji, jeli tako?
Локални саобраћај обухвата и Интернет дајал-ап везе, па би овакво драстично повећање цена изазвало и смањење коришћења Интернета.
E, ako nam upotreba Interneta (i to dial-up!) toliko zavisi od cene lokalnih impulsa onda stvarno ne treba remetiti takav razvoj. Povećanje cena impulsa doprineće i povećanju nivoa buke, jer će se komšije dovikivati na kafu. Neozbiljno!
Стандардни пакет за средње кориснике укључује: 65 позива, 30 sms-а, 0.67 mms-а, 14% позива у фиксну мрежу, 7% интернационалних позива, 48% позива у исту мрежу, 24% позива ван мреже, 7% телефонских порука, 50% позива за време скупље тарифе, 24% позива за време јефтиније тарифе, 26% позива за време викенда.
Ne znam šta bi gospodin Stevo Karapandža rekao na ovaj recept? Baš me zanima ko je i kako smiksao ovaj koktel, ali upotrebiti ga u naučne svrhe...
...приходи од Интернет услуга су мали део укупних прихода.... Тако да би Телеком Србије могао да још снизи ове цене а да при томе не осети битно смањење прихода. Уствари, може се очекивати чак повећање прихода ако би Телеком Србије смањио цене широкопојасног Интернета, јер би ниске цене привукле значајно већи број корисника.
Cene jesu niske, ali ipak nisu dovoljno niske tj. mogle bi i da se smanje. Telekom izgleda može i da ukine Internet biznis, a da ne oseti po prihodu. Lepa konstatacija za nekog ko je protiv prodaje Telekoma. Možda bi stvarno niže cene privukle veći broj korisnika, ali veleprodaja i maloprodaja ne mogu da zamene mesta.
...Телеком Србија је најјефтинији или међу најјефтинијима и за готово све остале услуге у понуди, као што су: изнајмљивање капацитета кроз мрежу, терминација позива у мобилној мрежи, изнајмљивање капацитета ка иностранству, изнајмиљивање капацитета за Интернет саобраћај итд. Једино је скупља терминација позива у фиксној мрежи Телекома Србије [Кулен].
Dobro je što tako „tvrdi“ Kulen, ali treba pitati i korisnike tih usluga u Srbiji, pre svega Internet provajdere i nove operatore. U principu, nominalna vrednost usluga je uvek više ili manje u skladu sa platežnim mogućnostima kupaca, tako da ju je nemoguće odvojiti od ekonomskog miljea zemlje (BDP, prosečne zarade, cene vitalnih proizvoda i usluga itd.).
Број запослених наравно варира у зависности од броја становника земље коју тај оператор опслужује, и од нивоа либерализације телекомуникационог тржишта у тој земљи.
Nije objašnjeno kako varira broj zaposlenih od pomenutih parametara, ali kakva god da je zavosnost – parametri su loše izabrani. Veći broj stanovnika, veći broj zaposlenih – netačno (primer Slovačka i Hrvatska); nivo liberalizacije (konkurentnost) u korelaciji sa brojem zaposlenih – važi u oba smera – šta je suština? Brpj zaposlenih zavisi od mnogo faktora, a možda najmanje (ili sasvim slučajno) od broja stanovnika zemlje i stepena liberalizacije tržišta.
...да је у земљама које су продале своје операторе страном оператору, оптерећење запослених знатно веће него у земљама које нису продале своје операторе. То указује на чињеницу да у овим земљама запослени нису отпуштени зато што су вишак, него да би страни оператор постигао што већу зараду.
Eksploatacija i prvobitna akumulacija kapitala (Marksizam na delu). Veća zarada operatora usled ušteda na platama otpuštenih. Slab argument naročito u kontekstu upotrebe kategorije opterećenost zaposlenih, što će biti posebna tema. Iz Telekoma su u nekoliko navrata javno isticali da je učešće plata u prihodima mnogo manje nego kod drugih operatora (negde je valjda oko 10-12%). Znači slabo će novi gazda profitirati od „golog“ otpuštanja u Telekomu, jeli tako?
Власник ових оператора нема притисак од конкуренције да пружа услуге бољег квалитета, нити да интезивно инвестира, те тако може произвољно да отпушта. Као резултат корисници имају лоше услуге, и видели смо, и скупе услуге, док држава губи радна места за своје грађане. Једини изузетак из овог правила је Црна Гора, у којој је оптерећеност запослених јако мала, али она се може посматрати као сингуларна тачка због познатих особености својих становника, а због којих је страни власник вероватно морао да попусти. Друго објашњење које се може дати јесте чињеница да оператор Црне Горе опслужује мали број становника, и у тако малој фирми оптимизација послова постаје тежа.
Po ovome, svaki mali operator, sa malim brojem korisnika, je neoptimizovana firma?! Posebno je interesantno obrazloženje za izuzetak od pravila zbog poznatih osobenosti svojih građana na koje je „pao“ strani vlasnik. Ta osobenost, pretpostavljam, posledica je kategorizacije zanimanja u bratskoj nam republici (najteže zanimanje je čuvar groblja – dok svi leže, on mora da stoji ili da šeta). Šala nas je održala, kao i nacionalna osobenost zaposlene u crnogorskom Telekomu. Imaju valjda i Srbi neke nacionalne osobenosti, mada imamo i poznatu poslovicu o popuštanju.
...у продатим операторима отпуштен велики број запослених, тако да је сада оптерећење запослених у овим операторима изузетно велико. Оптерећење мерено бројем корисника по запосленом је у продатим операторима региона више пута веће него у операторима који нису продати страним операторима.
Ako A.S. bolje analizira boldovanu kategoriju „broj korisnika po zaposlenom“ sama će uvideti da nije u pravu i da joj je zaključak pogrešan. Po njoj, ispada da je bolje da operator ima manje korisnika po zaposlenom nego više?! Zašto se onda operatori trude da imaju veći broj korisnika? Opterećenje zaposlenih u prodatim operatorima je izuzetno veliko – odakle ovaj zaključak- pa ne vuku oni kola natovarena pretplatnicima?! No, više o ovome u posebnoj temi.
Природно је онда очекивати да је компанија која доминира на великом европском тржишту буде мање ефикасна од Телекома Србије која само доминира на српском тржишту.
Za koga je ovo prirodno očekivanje? To bi značilo da su multinacionalne kompanije autsajderi u odnosu na „nacionalna“ preduzeća (npr. Alcatel-Lucent vs. Iritel). A za ovo „manje efikasna“ rekoh već u prethodnom postu – ne verujem da iko ozbiljan u Telekomu to misli. A da naučni radnici, koji se služe dokazanim faktima, to misle – neprijatno sam iznenađen.
...страна компанија форсира индустрију своје матичне земље, тако што ангажује фирме своје матичне земље са приоритетом.
Šta - oni nemaju tendere, ne traže najbolje, najkvalitetnije i najpovoljnije ponude? Prioritet – zar američkom đaku da objašnjavam šta je njima prioritet?! A od koga inače kupuje domaći operator? Očigledno pogrešna konstatacija usled nedostatka informacija.
Samo je nedostatak informacija i očigledno slabo poznavanje ekonomskih pravila i zakonitosti uzrok napisanog u citiranim fragmentima. Sve se to da popraviti, ljudi sa energijom su nam potrebni. Čemu onda ovakvo „srljanje“, može li neko da objasni?
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар