28 јануар 2011

Broadband narodu!

Posredstvom najvećeg evropskog satelitskog DTH sistema, SES ASTRA, Pošta Albanije je stanovnicima svoje zemlje u ruralnim oblastima obezbedila besplatan internet i VoIP telefoniranje! Radi se o usluzi satelitskog broadbanda tzv. ASTRA2Connect koju inače koristi više od 70.000 korisnika u Evropi. Satelitski broadband terminali biće instalirani u više od polovine broja svih pošta u Albaniji, a sve u sklopu programa albanske vlade «Digitalna Albanija», započetog još 2005. godine.

Neću da kažem da je ovo nešto spektakularno, ali poenta je da je ovo akcija Vlade za stanovnike njihove zemlje, posebno one u nerazvijenim krajevima! Neću da spominjem Finsku gde je broadband zacrtan kao osnovno ljudsko pravo, Australiju sa njenim projektoma nacionalne broadband mreže NBN, Evropsku Komisiju koja je izdvojila 1,8 mlrd € i čak 4 puta povećala pomoć članicama EU za premošćavanje broadband jaza između gradskih i seoskih sredina (tzv. digitalna podela, digital divide) u cilju ostvarenja evropske Digitalne Agende 2020. Neću da spominjem ni američkog predsednika Obamu koji je pre par dana u svom govoru o stanju nacije obećao (ili poželeo) da će 98% Amerikanaca imati bežični broadband za narednih 5 godina. Neću da spomominjem Litvaniju koja je sistemskim pristupom za par godina došla u sam svetski vrh u implementaciji FTTH ili Sloveniju koja je već nekoliko godina u samom vrhu. Neću da spominjem, jer mi treba da se poredimo sa sebi ravnima i sa realno dostižnima. Sa novcem, potencijalom i mogućnostima koje imamo.

Gde je naša Vlada, naše Ministarstvo (ne d'o Bog da ga ukinu, daleko bilo!), naš regulator (namerno malo R!), gde su silni telekomunikacioni stručnjaci, šta je sa onomad usvojenom Strategijom razvoja broadbanda u Srbiji – prati li to neko i zanima li ga? Da li je svima jasno da broadband MORA da postane državni projekat, odnosno da država MORA da bude životno zainteresovana za razvoj broadbanda (ako one koji vode državu uopšte zanima šta je to i čemu sve može da služi)! Zato u državi i postoji regulatorno telo tj. agencija za telekomunikacije.

Nije pitanje svih pitanja i pitanje razvoja telekomunikacija u Srbiji prodaja većinskog dela najvećeg domaćeg operatora! Šta ćemo ako ga prodaju i šta ćemo ako ga ne prodaju (a prodaće ga kad-tad, a pre izbora sigurno)? Nije najveći problem ni kablovska infrastruktura koja se masovno oplakuje. Bežične tehnologije otvaraju novu stranicu rasta i razvoja telekomunikacija, a i pamet će pristići kad je korišćenje infrastrukture u pitanju. A i RATEL će postati RAGEK i dozvaće valjda tu pomenutu pamet (RAGEK- Republička AGencija za Elektronske Komunikacije).

Stručnjaci telekomunikacione struke neće se imati gde zapošljavati (čuveni argument protiv), ne ako se proda Telekom, nego ako srpske telekomunikacije i razvoj broadbanda, kao pitanje svih telekomunikacionih pitanja, ne prate evropska i svetska kretanja, ako ne radimo onako kako sve pametne zemlje rade! Ne može Telekom da usisa i zaposli svakog elektro ili IT inženjera koji diplomira u Srbiji, sve i da neko normalan to misli! Sam Telekom, kakav god bio i ko god da ga vodi, ne može sam da obezbedi razvoj srpskih telekomunikacija, a i ne treba sam da to radi! Kad jednog dana telekomunikacije (čitaj: broadband) u Srbiji budu na pristojnom nivou, to će biti odlično i za Telekom, jer teško će ga bilo ko stići i prestići (a i što bi). Treba gledati malo šire i malo dalje od vlastitog nosa, sebičnih i uskogrudih interesa, a za to je potrebno skinuti amove i malo razbistriti glavu od dnevne politike. Zar treba u broadbandu da postanemo fenjeraši Evrope, ionako nas ni u kakvim relevantnim telekomunikacionim istraživanjima nema.

7 коментара:

Kec iz rukava је рекао...

Skidam Albancima kapu ovoga puta!

Jako je dobro što ste pokrenuli ovu temu, odnosno pisali o ovome, pa možda se neko i seti u vrhu da pokrene ovakav projekat i kod nas!

Johnnny је рекао...

Kao da je ikoga briga u ovoj drzavi da se time bavi. Maksimalno podignuti harac moze da pokrije 3% gubitaka koje nam donosi korupcija, kako onda naci pare za broadband? Mogu da se opkladim da polovina nasih poslanika niti zna da koristi internet, niti zna koje mogucnosti nudi, niti ih interesuje. A i oni koji znaju zainteresovaniji su za neke druge stvari (svoje dzepove i tome slicno). Pored svih drugih briga koje imamo, i pored njihovih licnih dzepova, internet je poslednja stvar (osim, naravno, spijunaze, kako drzava da funkcionise bez toga).

Predrag Supurović је рекао...

Auh! Šta če sad naša Vlada i Telekom. Više ne mogu da se pravdaju Albanijom.

Sloba је рекао...

Gotovo sve pošte u Srbiji povezane su u PostNet mrežu (optika/leased line), tako da nama nije potreban satelit. PTT može relativno brzo da kupi nekoliko hiljada Internet kioska (sa podrškom za IP telefoniranje) i postavi ih umesto telefonskih govornica (a od 1.1.2012. čak bi i sami mogli da pružaju telefonsku uslugu sa fiksnom numeracijom). Ne bi me čak čudilo da tako nešto i urade pred izbore, kao onomad Telekom sa CDMA... ;)

No, šalu na stranu. Ključno pitanje za brzo pokretanje državne šeme za finansiranje razvoja broadband infrastrukture u ruralnim sredinama svodi se na pitanje finansiranja. Od momenta zatvaranja tog pitanja, nije potrebno više od 6-12 meseci za početak realizacije (zavisno od toga da li šema mora da prođe Parlament).

Kada je razvoj broadbanda u pitanju, nama su potrebne sistemske i strukturne promene u političkom razmišljanju, a ne oslanjanje na jedno ministarstvo za telekomunikacije ili jednog regulatora ili jedan državni Telekom. Nisam uveren da trenutna Vlada ima dovoljan nivo svesti o važnosti uključivanja broadbanda u *svaki* segment politike i finansiranja (regionalnog) razvoja... Voleo bih da budem demantovan, makar u ovoj predizbornoj godini :)

No, sve dok je nas koji smo svesni toga i spremni su da guramo tu temu po blogovima, u medijima i kod političara, ima nade... :)

Pozdrav,
Sloba

Vladan је рекао...

Pa da se otvorilo tržište kako treba ranije onda bi imali vieš operatera koje bi imao zašta da uvatiš kroz pojam date dividende kojom se definiše "Univerzalni servis". Tu bi se skupila neka parica + RATEL dozvole (višak sredstava) i to bi bilo dovoljno da se nešto pokrene ili sufinansira investicija operatrera koji hoće i na to područje. Opet je suština u tržištu a ne akcijašenjem Vlade koja nema gde da sakupi ni za ove ključne penzijske i socijlane kategorije. Manevri u raspodeli vladinog budzeta u zemlji u kojoj svi gledaju u isti kao metod rešavanja svojih problema je unapred izgubljeni posao i bitka.

Saša Stamenković је рекао...

@Vladan:

Ruralna područja u Srbiji su niskoprofitna i neatraktivna za ulaganje svakom privatnom vlasniku kompanije koja je profitno orijentisana. Jasno je svima da određene vrste podsticaja za ulaganja u neispativo moraju da postoje. Pa ne mešaju se kapitalističke vlade u tržišno poslovanje više nego srpska, jeli tako? Ja sam o tome diskutovao i u javnoj raspravi oko pomenute Strategije razvoja broadbanda. Podsticaj ne moraju da budu isključivo pare iz budžeta, ima i drugih olakšica koje država može da obezbedi nekome ko bi tamo ulagao. U tom smislu ne vidim to kao unapred izgubljenu bitku, naročito ako postoji SVEST o opšteedruštvenoj koristi od razvoja broadbanda.


Za Slobu: Ministarstvo i RATEL su najodgovorniji i najmoćniji da potegnu pitanje broadbanda, druga je stvar da li tamo postoji kritična masa i volja za tako nešto. Koliko ja znam, mrka kapa. Nejasno je koliko se od broadbanda postaje teži. Ali biće još Vlada i još ministarstava. Regulatora namerno ne pominjem.

Hvala svima koji su podržali ovu temu, specijalno legendi Peđi - borcu za Srbiju i van beogradskog atara.

Sloba је рекао...

@Vladan @Saša
Slažem se da je slaba vajda od državnog budžeta opterećenog socijalom. Međutim, postoje novci i fondovi koji se svake godine dodeljuju za razvoj infrastrukture lokalnih samouprava. Prava stvar, na koju sam mislio pod "promenom u političkom razmišljanju o (regionalnom) razvoju", bila bi da se deo tih sredstava opredeli za broadband infrastrukturu (na operator-neutral osnovi). Naročito u oblastima gde to može da napravi neki efekat tj. gde postoje neki osnovni preduslovi za rad i razvoj, a ne postoji nikakva (ili skoro nikakva) TK infrastruktura. Sve što dodatno može da se "povuče" iz predpristupnih fondova EU namenjenih regionalnom razvoju, povećanju konkurentnosti i razvoju lokalne samouprave, samo može da pomogne.

Ja zastupam ovakvu ideju uključivanja broadbanda u politiku regionalnog razvoja, ali ne osećam da trenutno postoji neka šira svest o tome, ali što kaže Saša, biće još Vlada... ;)

Za sada, bio bih zadovoljan ako bi MTID tokom ove godine uticalo na to da se "zavrti" pružanje univerzalnog servisa na tehnološki neutralnoj osnovi, da se raspiše tender za nacionalne WiMAX licence i da se realizuje makar neki pilot-projekat posvećen razvoju broadbanda u lokalnim samoupravama.

Pozdrav,
Sloba