Jesam - nisam

Ako generalni direktor neke kompanije kaže da je bolje prodati kompaniju kojom rukovodi nego zadržati postojeći menadžment – šta reći i šta pomisliti?

Problem je (odnosno rešenje!), kaže, jedan vlasnik, jedan gazda koji upravlja kompanijom. Taj jedan gazda bi omogućio “brže, efikasnije i fleksibilnije odlučivanje, procedure nabavki, ugovaranja, plaćanja, zapošljavanja...” . Rečju, gazda bi radio šta misli da treba i ne bi nikog mnogo pitao, jer on zna najbolje šta je dobro za kompaniju. Kompanija sa takvim gazdom bi mogla da plati koliko koga treba i svi bi se takoreći otimali da rade u njoj. Takva kompanija bi imala dobre cene od dobavljača, lak pristup svežem novcu kod banaka, investirala bi mnogo više u tehnološku modernizaciju mreže. Kvaka je, kaže, u novim modelima telefona, bržem protoku i razmeni novih ideja, inovacijama, boljoj TV ponudi i raznovrsnoj ponudi servisa za korisnike. Sve ovo bi obezbedilo održivu konkurentnost i učvešćivanje dominantne pozicije na tržištu.

Ne znam šta sprečava sadašnji Telekom da ostvari dobar deo nabrojanih i željenih ciljeva? To što ima manjinskog suvlasnika? Pa onomad je rečeno da je to odlično, jer da nije njegove kontrolne uloge... Da li se deo odgovora nalazi u internom pismu generalnog direktora koje je procurilo u javnost, a iz kog je portal “standard.rs” izvukao “najrečitije” delove? Zbog čega i odakle sad konstatacija da „kompanija ubrzano gubi na konkurentnosti" i da li su zaista razlozi za to „neodrživ akcionarski sporazum, statut, zastarele i nekonkurentne poslovne politike i procedure, loše nasleđe javnog sektora, bežanje od odgovornosti, loša atmosfera unutar aktuelnog menadžmenta, dug i iscrpljujući proces prodaje većinskog paketa koji se okončava bez uspeha..." . Ko to tamo bega od odgovornosti, otkud ta loša atmosfera, zastarela poslovna politika i procedure? Pomoć i izlaz se traži “čak” preko Drine, a već je simptomatično da Beograd kao mala varoš ne uspeva da iznedri naslednika.

Ako je pismo procurilo, gde se zaturila lojalnost kompaniji i poverenje među menadžerima bez koga nema uspeha? Da li bi jodlovanje odgovaralo bolje od povremenog sirtakija? Možda Glamočko oro, ako su svirci odsvirali tj. odustali od bakšiša? Da li će taj “jedan gazda” moći sve sam i da li će mu se baš otvarati sva vrata i dešavati samo lepe stvari? Zato što je jedan, nepobitan i jedinstven? Bojim se da puno toga od gore navedenog nema takav težinski faktor da obezbedi uspešno poslovanje budućeg Telekoma. Ključ za uspešan biznis u budućnosti je i u nekim drugim faktorima (i ljudima, dakako). Koliko stručnih ljudi ima koji to vide, znaju ili osećaju – veliko je pitanje! Ja sam se na ovom mestu trudio da pomenem neke svetle (i one druge) primere. Međutim, nepobitno je da poslovnu politiku svake kompanije vode i treba da vode oni koji su za to dobili mandat i na njima je da odluče šta i kuda hoće i da pronađu ko zna i ko može.

Temelj svake kompanije su zaposleni i njihovi odnosi, znanja i relacije! Komunikacija i protok informacija, poverenje, duh zajedništva, korporativna kultura koja se ogleda od vrha kompanije do dna! Da li novi gazda došao iz Beča, Zagreba, Sofije ili Banjaluke, čeka ga sigurno ozbiljan i težak posao. Ja samo mogu da mu preporučim moja blogovska pisanija, možda nađe nešto zanimljivo i neke odgovore koji mu trebaju, za početak. A nije sve ni za blog ;).