Pod zastavom telekoma (2)

Saznao sam da je Miroslav rođen u Jagodini, tako da sam pogrešio kad sam ga u prethodnom tekstu nazvao mojim zemljakom, mada je Zdravković zaista pretežno južnjačko prezime (eh, i naglasak vara!). Neki prijatelji su mi rekli da sam u pravu za komentar, ali da sam bio previše oštar. Žao mi je, izvinjenje Miroslavu, ali nisam bio oštar isključivo zbog njegove kolumne već i zbog svojih kolega iz ICT branše koji uglavnom ćute na ono što se dešava u srpskim telekomunikacijama, a žale se kad im za ministre i direktore dolaze ljudi koji su neelektro struke. Dakle, kolege, da nam ne bi dolazili „neki odozgo”, moramo da pokažemo da nešto znamo i da nešto mislimo. Iz ćutanja izuzimam Aleksandru koja je opštenarodno proglašeni najveći stručnjak za telekomunikacije! Respekt za publicitet, bez obzira na to šta mislim.

Miroslavu još jednom: Nisam mogao da ostanem bez teksta na argument da Telekom, ako se ne proda, može postati još uspešniji ako kupi EI Niš, Betonjerku, Pupin ili preostale delove MIN-a; ili, kao drugo, da ulazi u vlasništvo telekom-operatora u zemljama gde bi baš „rado” bili viđeni i prihvaćeni. Ovo prvo je potpuno besmisleno, a ovo drugo nerealno i neobjektivno, dragi Miroslave, pa bili Vi 100 puta doktor ekonomije, a ja drčni i bezobrazni bloger! I da smo jasni, mislim da je „zabluda” samo stvar nedostatka pravih i relevantnih informacija.

Za domaći Telekom ni Srbija još uvek nije mala, ali je Telekom još uvek mali za Srbiju! Srbiji treba veći stepen i brži razvoj broadbanda, a Telekom, bio državni ili privatni, ne može i ne treba to sam da postigne i pokrije! Ovo je čista fizika i matematika, a ne stvar sposobnosti ili nesposobnosti Telekoma! Da ne bih ispao demagog ili kritizer, lično mislim da, u nekoj budućnosti, put Telekoma mogu biti samo partnerstva sa drugim operatorima, možda i iz okruženja (dakle, istorodnim kompanijama!) ili partnerstva sa provajderima (multimedijalnih) sadržaja. Dobro je da postoji neka vizija, ali se mora znati i kako doći do te vizije i ostvariti je! Know-how ne podrazumeva „frljanje s pare” u ime nekakve tobožnje društvene odgovornosti, već uspešno ostvarenje biznisa i ciljeva sopstvenog core poslovanja (tj. onoga zbog čega se neko zove telco operator).

Telco operator je tu da pruži kvalitetne usluge korisnicima i da od toga nešto i zaradi. A zaradiće ako vodi računa gde i kako troši i u šta i koga ulaže, plus ako poštuje svoje korisnike. Ako posluje dobro i odgovorno prema sopstvenoj budućnosti, nema ništa bolje ni za državu, ni za akcionare, ni za zaposlene, ni za korisnike, a ni za neke kojima trebaju sponzori! Takve kompanije trebaju Srbiji, nezavisno od vlasničke strukture!

Argumente i podatke niko ne voli i nikome ne trebaju. Iluzije, obmane i pretpostavke zvuče lepše i bolje. Zaboravio sam da pitam Miroslava koji je to svetski telco-operator napravio ili kupio sebi fabriku za proizvodnju komponenata odnosno opreme, ali pitaću ga! Za čitaoce mog bloga informacija da sam napisao mail Miroslavu na sajtu makroekonomija.org i upoznao ga sa ovim što ovde piše. Ne znam da li je pročitao.

Dakle, ja se ne krijem i stavljam na „belu tačku” ono što sam napisao ili rekao! To je za razgovor, za razmenu mišljenja, stavova, informacija, ideja! Moji komentari su možda ponekad oštri, ali su iskreni i dobronamerni. Zašto se svi boje toga da obuju patike i izađu na teren? I Aleksandru sam onomad „zvao” da se javi, ali nije! Šteta je da po 100 puta vrti istu priču sačinjenu od nagađanja i predviđanja. Jedan je Sloba Marković, koji je rekao svojevremeno „Ja sam taj gospodin savetnik ministarke (i eve me, bre)!” Tako je to kad imate otvoren um, hrabro srce i iskrene namere.