Neverovatno je da, za ekonomskog stručnjaka njegovog kalibra, u svojoj argumentaciji gospodin Zdravković tako bezrezervno veruje finansijskim izveštajima koje objavljuju državna preduzeća. Iza fakata o bilansu stanja ima još koječega što je itekako važno za (pr)ocenu poslovanja bilo koje firme (npr. struktura prihoda). Odakle gospodinu Zdravkoviću uverenje da je telekomunikacioni sektor usluga potpuno imun na sveopštu krizu i besparicu i da će Telekom beležiti konstantno i garantovano povećanje prihoda i dobiti? Po njemu čak 200 miliona € u tekućoj godini, na neviđeno. Međutim, u Srbiji u telekomunikacijama postoji kakva-takva konkurencija, a Telekomovi takmaci ponešto i rade tj. ne sede baš skrštenih ruku. Šta i kako radi Telekom, Zdravković po komentaru izgleda odlično zna i hajde da mu verujemo.
On savetuje da Telekom krene primerom NIS-a (koji je u većinskom privatnom vlasništvu!) i Srbijagasa (državna kompanija) i krene da kupuje zanemoćala preduzeća iz oblasti elektro-mašinske struke (npr. EI Niš, delove MIN-a, Institut M.Pupin). Apeluje da Telekom, uz razvojnu banku koju treba da uspostavimo, postane pokretač industrijskog oporavka privrede. Ako Telekom kupi ova preduzeća, ona će valjda automatski postati efikasna i profitabilna, jeli tako?
Šta bi po gospodinu Zdravkoviću trebalo da radi Telekom u nekoj bliskoj budućnosti (ako propadne tender)?
«...da uđe u vlasništvo instituta Mihailo Pupin, EI Niša, ili neprivatizovanih delova MIN-a, da pokrene proizvodnju elektronskih komponenti u Republici Srpskoj koje su neophodne za redovno održavanje telekomunikacionih mreža? Ili da supstituiše spoljne nabavke sopstvenom proizvodnjom? Tako bi Telekom Srbija sprovodio industrijsku politiku Srbije i zemalja u kojima posluje: kupi EI Niš, a zatim pozove svoje snabdevače iz inostranstva da iskoriste industrijsku infrastrukturu da u ovom bivšem gigantu proizvode delove, komponente i proizvode koje koristi Telekom.»(sve boldovano u citatu ja).
Dragi moj zemljače Miroslave, telekomunikacije su odavno izašle iz okvira u kojima Vam ih je neko nekada ili nedavno predstavio. Nikakvi delovi i elektronske komponente ne igraju više neku veliku ulogu! Koje spoljne nabavke Telekom može da zameni sopstvenom proizvodnjom? Koliko bi samo bilo skupo uspostaviti takvu proizvodnju za tako male serije! (No Mlađa, no subvencije!) Telekom, iako je veliki, mali je u razmerama velikih multinacionalnih operatora, a tek telekomunikacionih vendora. Nijedna naša kompanija trku sa Kinezima i ostalim «simensima i alkatelima» u proizvodnji i produkciji telekomunikacione opreme ne bi mogla da izdrži. Vi bar bolje od mene znate šta je ekonomija obima (ovo što predlažete za Telekom je valjda neka ekonomija opsega, jeli?).
Ne znam odakle Telekomu tolike pare da pored investicija u sopstvenu mrežu i servise ulaže i u pokretanje nekakvih proizvodnji, izradu softvera i slično. Odakle Telekomu know-how da može da pokrene uspešno poslovanje gore pomenutih firmi u kojima takođe rade ili su radili inženjeri slični i iz istih klupa kao i oni u Telekomu? Što se tiče kupovine udela u telekomunikacionim kompanijama u okruženju, nešto je već kupljeno i može se proceniti efekat i stepen povratka investicije. Samim tim videti smisao i strategiju neke nove akvizicije van Srbije. Smisleno – može!
Da li poznajete, Miroslave, stepen razvoja Telekomove mreže, da li znate da još uvek u Srbiji ima dvojničkih priključaka, da li znate koliki je Telekomov ARPU, kakva je ponuda usluga i tražnja za istim? Sve bi to trebalo upoznati ili poznavati kada se krene u analizu i predviđanje nečijeg statusa i perspektive. I još desetine drugih pitanja, faktora i elemenata. Znam da Vi sve ovo odlično znate, samo podsećam i sebe i Vas.
Našli ste se u patikama na (telekomunikacionom) ledu, Miroslave! Spreman sam da Vam pružim ruku i da uporedimo argumente. Zašto mislite da slon može da nauči da leti? Telekom ima svoj core biznis i najbolje će biti da se drži tog biznisa. Ima i dovoljno široko dvorište da ima u njemu još štošta da se radi verovatno (bar koliko se ja razumem u telekomunikacije). Ima i imaće još žešću konkurenciju i u fiksnim i u mobilnim komunikacijama, a na konkurenciju valja motriti. Ima i tušta i tma raznih tehnologija i novotarija i nije jednostavno odabrati pravu za ovdašnje korisnike, a profitabilnu.
A šta ćemo sa vađenjem srpske industrije ako TA odreši kesu? Lopta je na penaltiku.
Ako sam negde zazvučao oštro i opako, Miroslave, ne zamerite! Nemojte baš svi da se mešate u telekomunikacije, ostavite malo i za nas! Čekam da neko od naših «zaluta» da se malo meša u naš ICT posao.
Нема коментара:
Постави коментар