Stvarno i moguće

Nekoliko istina o kojima je u „Politici“ pisao profesor Begović:

1. Vrednost nečega jednaka je najvišoj ceni koju je kupac spreman da plati. Prodavac ne mora da bude voljan da tu cenu prihvati.

2. Nebitno je ko je sve, kada i kako investirao u kompaniju koja se prodaje, već je bitno kako će ta kompanija poslovati u budućnosti i kakve će prihode donositi. Imovina kompanije je bitna samo u smislu potencijala da se ti prihodi ostvare.

3. Da li je kriza prošla ili ne, tek počele su velike prodaje i integracije u sferi telekomunikacija (primer: AT&T kupuje T-Mobile USA, a ja dodajem još: u Francuskoj Vivendi kupuje Vodafonovih 44% akcija u operatoru SFR, u toku je prodaja Polkomtela, Level 3 kupuje Global Crossing).

4. Nema nikakvih pouzdanih garancija ni fakata da će vrednost državnog telco operatora u budućnosti biti viša (jača konkurencija, niži investicioni potencijal usled neophodnosti preuzimanja i trošenja dividende od strane većinskog vlasnika)

5. Postoje realno ostvarive i primenjive procedure regulisanja nediskriminatorskog korišćenja telekomunikacione infrastrukture nad kojom postoji monopol. Infrastrukura nije i ne sme biti prepreka razvoju telekomunikacionog tržišta, a naročito razvoju širokopojasnih usluga.

6. Dokazano je u praksi da je država (posebno naša!) po pravilu loš gospodar resursa i rđav menadžer u preduzećima.

Ne znam kome ovo ne može biti jasno? Ja bih dodao, a bitno je za celu priču, da je fakat da je srpska Vlada traljavo, nepripremljeno i nekompetentno vodila ceo postupak prodaje Telekoma i da je stoga trajao i traje nedopustivo dugo. Slažem se i sa stavovima da je ceo postupak i iz ugla zakona problematičan (podela akcija, vođenje postupka prodaje). Najgore od svega je što će takvo odugovlačenje, siguran sam, najviše štete naneti direktno samoj kompaniji i njenom poslovanju, bez obzira na konačan ishod.

E sad, ne smatram da profesoru Begoviću treba advokat, ali ne volim neprincipijelna etiketiranja kao sredstvo za protivargumentaciju. Poznati Odbor građana za praćenje Vladine namere da proda Telekom uzeo je sebi za pravo da nas, tobože u odbrani interesa građana Srbije, opet podeli na patriote i izdajnike, strane plaćenike i domaće paćenike, i to nekako baš u ovo osetljivo aprilsko doba. Čemu to i dokle? Da li će se srpska pravovernost u budućnosti dokazivati parolom (da citiram Dragoljuba Žarkovića) “ I Evropa i Kosovo i Telekom”?

Zato ćemo da “isučemo” argumente – dakle, opet protiv doktora nauka i ostalih ozbiljnih ljudi:

a) T-mobile USA nema gubitke u poslovanju (ima u 2010. dobit 5-6 puta veću nego npr. Telekom Srbija, ali ništa za to, ni Srbija nije Amerika). Teška neinformisanost i obmana javnosti da se prodaje zato što ima gubitke u poslovanju! Postoji nešto što je strategija poslovanja, a Nemci znaju da je kompaniju bolje prodati dok posluje solidno. (Samo u Srbiji ljudi čudno misle da se mogu i trebaju prodavati samo propala preduzeća, a ne i ona koja dobro posluju!) Nemci će i dalje imati koristi kao suvlasnici AT&T, a novac od prodaje će usmeriti na nove projekte i odbranu pozicije broj 1 na domaćem nemačkom tržištu. Nemam ni vremena ni prostora, gospodo, da Vam ovde objašnjavam finese i detalje tog postupka (pisao sam onomad nešto o tome).

b) Činjenica je da domaći Telekom poslednjih godina investira manje, ali ne i drastično manje. Proverite bolje ako ne verujete! Normalno je da investira manje iz više razloga (npr. mobilna mreža izgrađena, zasićenje u fiksnoj telefoniji, vraćanje duga za Telekom Srpske). Ali nije stvar u količini i obimu investicija, nego u njihovoj smislenosti i efikasnosti, a koja opet mnogo ima veze sa odgovornim i domaćinskim poslovanjem (a većinski vlasnik država i to partijska!).

c) Slažem se da nije lako izgraditi telekomunikacionu infrastrukturu, pre svega zbog administrativnih teškoća i procedura dobijanja odgovarajućih dozvola. Netačno je međutim da se ne isplati graditi sopstvenu mrežu i ja nisam primetio da je direktor Telenora izjavio da je oni neće graditi . Dok Telenor ili bilo ko drugi ne izgradi svoju mrežu (kad im se bude isplatilo na osnovu broja korisnika), naravno da će iznajmljivati Telekomovu (ili nečiju), ništa sporno i neuobičajeno.

d) Voleo bih da vidimo napokon tu analizu izvlačenja velikih deviznih sredstava zahvaljujući telekomunikacionoj infrastrukturi i tako očiglednu pogubnost za ekonomiju zemlje. Ja moram da priznam da to ne vidim baš tako jasno i tako jednostavno. Prosto mi nije jasno kako druge zemlje sa liberalizovanijim tržištem telekomunikacija do sada nisu propale (doduše, znam da ima toliko rešenja da se ne propadne).

Slažem se potpuno sa profesorom Begovićem da treba da govorimo o onome što je utemeljeno u stvarnosti, a ne o nekakvim pretpostavkama i fantazijama. Dobar je i šlagvort gospode iz Odbora da treba da izađemo iz uskih “cipela” i uskih okvira. Svi smo mi, kao i junaci Kovačevićevog komada, u rijalitiju i imitaciji života, a bolje je da se kladimo ko je u pravu nego ko će prvi “otići”. Ova zemlja treba da ostane i posle nas!