Ende na tende

Predstava je završena, jer to i nije bio neki ozbiljan tender. Telekom Srbija neće biti prodat. Sve je počelo sa pričom o Dojčeovih 800 miliona € i završilo sa istom pričom o istim, ali austrijskim evrićima. Po principu ni luk jeli ni luk mirisali. Neko će možda pomisliti da nije loše da se objavi još jedan prodajni ciklus, jer je Telekom za vreme trajanja upravo završenog cirkusa, pardon, ciklusa, ostvario rekordnu dobit.

Za neke je ovo priča sa srećnim krajem, ali kraja nema i nikako neće biti srećan ukoliko iz ovog neuspelog tendera svi učesnici ne izvuku debele pouke. Najbolja srpska kompanija nije mogla da nađe adekvatnog kupca, a nuđena je za "bagatelu"!? Neki bi trebali baš mnogo toga da nauče, ali bojim se da će to biti nemoguća misija. Nije dobro biti “alav na pare”. Posle ovoga sigurno je da ništa više neće biti isto, a zasigurno ni sledeća ponuda! Čak je predsednik Republike rekao da je zaštitno vreme Telekoma isteklo i najavio velike promene i transformaciju Telekoma.

Pre praznika na jednom informatičkom skupu pitao sam jednog poslenika RATEL-a da li je za RATEL bolje da se Telekom proda ili ne proda? Odgovorio je mudro i, po mom sudu, pravilno: “ Za RATEL je bolje da se Telekom proda, ali će RATEL-u biti teže ako se proda.” Ko je razumeo - razumeo, ko nije - neka pita da objasnimo. Sad je, eto, svima nekako lakše. Ali to je samo privid, jer do sada su svi razmišljali srcem, a sad će morati malo da uključe i mozak. Život ide dalje. Ima vremena da nekima dođe iz ... u glavu. Ne da je trebalo prodati, već da se mora raditi mnogo odgovornije i pismenije, iako smo Srbi!