Brzi internet brzo za sve

U “Novostima” pročitah vest da je Vlada Srbije formirala radnu grupu za izgradnju nacionalne širokopojasne mreže, na čijem čelu će biti predsednik Vlade, glavom i bradom. Zadatak radne grupe je da "definiše detaljan plan razvoja nacionalne širokopojasne mreže, ulogu državne telekomunikacione infrastrukture u funkcionisanju nacionalne širokopojasne mreže, regulatorne uslove koji će obezbediti održivost, kao i dalji razvoj nacionalne širokopojasne mreže". 

- Osnovni zadatak savremenog društva je da se svakom građaninu obezbedi pristup širokopojasnoj mreži - objašnjava za „Novosti“ Stefan Lazarević, savetnik u srpskom ministarstvu finansija. - Ovakvim pristupom građanima će biti omogućeno da pored telefona, interneta i televizije, mogu da koriste i veliki broj savremenih servisa i usluga kao što su e-poslovanje, e-bankarstvo, e-trgovina, e-obrazovanje i e-zdravstvo. Sve zajedno će dovesti do znatnog povećanja efikasnosti poslovanja svakog pojedinca, ali i do značajnog stepena razvoja svih proizvodnih, industrijskih, bankarskih i trgovačkih oblika poslovanja.

Ovom izjavom se gospodin savetnik u ministarstvu finansija ozbiljno kandidovao za sledećeg ministra telekomunikacija ili bar "agendaša", ako na izborima pobedi njegova opcija. Treba da budemo srećni što državni činovnici imaju tako široka znanja i zavidnu ICT pismenost. Dobro je što se pokazuje da je telekomunikaciona struka tako lako osvojiva. Ako se pitate za koga je dobro – i treba da se pitate!

Nekako mi je ova vest delovala nekako «s neba pa u rebra», kad videh da mi je nešto na istu temu prethodnih dana i promaklo. Državna sekretarka za digitalnu agendu je još polovinom prošlog meseca obelodanila da se u Srbiji radi idejni projekat nacionalne širokopojasne mreže koja za primarni cilj, po njenim rečima, ima povećanje efikasnosti državne administracije. Jasna je objasnila da se mrežni kapaciteti koje poseduju državna preduzeća koriste u nivou od 10-ak procenata i da se višak može iskoristiti (gle!).

''Komunikacione potrebe su sve veće, kako građana, tako i institucija i zato je potrebno napraviti balans između onoga čime raspolažemo i šta nam je potrebno'', istakla je Matić.
 

Prema Matićevoj, to upravo i jeste ideja za stvaranje nacionalne mreže u kojoj bi, sa jedne strane, bili objedinjeni svi postojeći kapaciteti i potrebe, pre svega državnih institucija, a onda i komercijalni razlozi, sa druge strane.

''Naš cilj je da se napravi državna mreža za institucije koje imaju sve veće potrebe za komunikacijom. Istovremeno i građani, ali i privrednici sve više očekuju da sa administracijom komuniciraju preko interneta, predaju poreske prijave, zakazuju termine za vađenje ličnih dokumenata, dobijaju, ali i dele informacije'', istakla je Matić.

Zbog toga, kako je navela, bitno je da država ima dobru mrežu koja bi omogućila podizanje efikasnosti rada administracije.

''Analizom prikupljene dokumentacije će se takođe videti da li postoje i dodatni kapaciteti koji bi se mogli komercijalizovati za građane, ili ćemo taj deo prepustiti operatorima koji onda od toga treba da prave svoj biznis'', objasnila je Matić.

''Poenta je da ova mreža već postoji, a ovaj projekat će povećati efikasnost njenog korišćenja, što će biti dobro i za privatne operatore i za državu i građane, jer će nešto što je već dato moći da bude efikasno korišćeno, a ne da se investira u projekte koji propadaju'', naglasila je Matić.
 
''Ne treba izgubiti iz vida da Srbija ima dobru primarnu mrežu, tzv. optičke koridore između gradova, ali ne postoji sekundarna mreža, za pristup koja ide po gradovima, direktno do korisnika, pa bi ovo bio dodatni podsticaj za dalji razvoj elektronskih komunikacija u zemlji'', zaključila je državna sekretarka Matić.

Da li nam treba nacionalna širokopojasna mreža da bi povećali efikasnost državne administracije? Ako bi rekli da je to potreban uslov, svekako nije i dovoljan! Objavljeno je da je Vlada Srbije od skoro svojih 600 sednica preko 400 održala telefonskim putem. Da li je to mobilna telefonija povećala efikasnost Vlade? 

Nacionalna širokopojasna mreža u predloženom formatu neće biti nacionalna, već je ispravnije zvati je „širokopojasna mreža državnih organa i institucija“. Da bi ona bila efikasna, treba mnogo, mnogo više od uspostavljanja linkova i sistema veza između čvorišta mreže. Suština te efikasnosti je baratanje dokumentima u elektronskom obliku, a to je zaista široka tema. 

Nacionalna mreža bez pristupa do samih korisnika tj. građana Srbije nije nacionalna! Ona mora biti fokusirana na naciju, na sve građane. Treba je graditi zbog njih, ako je treba graditi. I to nema nikakve veze sa mrežom za državne institucije. Da bi se upustilo u ovakav projekat, neophodne su velike pare koje država Srbija, objektivno govoreći, u ovom trenutku nema. Omogućiti zainteresovanim provajderima da učestvuju je drugo pitanje, ali ga vredi razmotriti. Kapaciteti nisu sporni i nije veliko otkriće da ih ima. Proveriti da li ih ima „dovoljno“ ili preko toga je besmisleno, jer se mnogo toga može preneti čak i preko samo jednog para optičkih vlakana. Ako je Nuba gradila silne kapacitete u državnom putnom pojasu, a da se niko od nadležnih nije setio da deo kapaciteta „odvoji“ za opštenarodne potrebe - šta onda reći o viziji i smislu?

Da li treba uspostaviti „širokopojasnu mrežu državnih organa i institucija“? (Isto kao i nezavisno i efikasno sudstvo). Mislim da je potrebno i da bi to umnogome doprinelo smanjenju ICT troškova na svim nivoima vlasti. Ali ne treba to zvati nacionalnom mrežom. To takođe nije jednostavan posao i osim transportne mreže, zahteva i uspostavljanje određene infrastrukture (data centar, aplikacije, servisi, održavanje). Da li postoji kapacitet i rešenost u vlasti za tako nešto? Sumnjam. Uostalom, da li je neko izložio precizniju viziju te mreže, šta se sve hoće i na koji način? Valjda će idejni projekat da odgovori na ovo moje pitanje.

Da ne ispadne da ja ovde nešto „filozofiram“– dobra volja da se pomogne i sve ostalo postoji. Ovo je posao za struku, u korist države. Nacionalna širokopojasna mreža i jeste izazovna tema, zrela za neko ozbiljnije razmatranje, za ozbiljan koncept i preanalizu. Mislim da se za sada u Srbiji taj pojam bez potrebe kompromituje. Ali da sačekamo idejni projekat koji će uraditi predsednik Vlade i njegova ekipa. Baš bih voleo da znam ko je u toj ekipi, pa ako neko od čitalaca zna nešto, neka podeli sa nama. S obzirom da se radi o izgradnji i o infrastrukturi, da li je možda i Mrka član ekipe?

Za kraj, evo teme za razmišljanje: da li je nacionalna širokopojasna mreža postala toliko važna kad je, povrh silnih ekonomskih problema u zemlji, predsednik Vlade odlučio da uzme kormilo radne grupe u svoje ruke. Čak ni za smederevsku železaru nije bio šef radne grupe. Da li je na pomolu neka revolucionarna odluka o formiranju novog državnog operatora ili o rekonstrukciji postojećeg? Ili je možda to dobra tema u izbornoj kampanji? Nekada su se nudila radna mesta, a sada je brzi internet za sve moguća dobitna kombinacija? Država je baš rešila da „zagrize“ u telekomunikacije. Neki verovatno misle da je to prava stvar. Neke teme jesu pitanje države, a neke su ipak pitanje struke. Nisu savremene telekomunikacije šaka pirinča, luk i voda, kikiriki... Verujte, zaista nisu!