Dragi čitaoci i dragi posetioci, danas je 1. rođendan bloga Svet Telekomunikacija !
Za prethodnih godinu dana napisao sam preko 70 postova (prosečno na svakih 5 dana), a bilo je 2810 poseta blogu. Komentara gotovo i da nema (moraću izgleda sam da ih pišem). Tumačite to kako hoćete. Da li npr. ljudi nemaju svoj stav o izloženim temama, ne smeju da kažu ono što misle ili nemaju predstavu o čemu se zapravo radi. Ili nemaju vremena ni da čitaju ni da pišu. Uostalom, sve je stvar izbora i ja to poštujem.
Neki od čitalaca rekli su mi da su zadovoljni sa onim što mogu da pročitaju, a ima i onih manje oduševljenih i tako treba i da ostane. Ima i onih koji pitaju zašto uopšte pišem (nije „zdravo“), a pišem baš zbog njih koji su izgubili veru da se stvari mogu popraviti, da može bolje i drugačije, da ima nade dok smo živi i dok se borimo za neku svoju misiju.
Pišem da bih neke koji će možda to pročitati podstakao na aktivno razmišljanje i komentar;
Pišem da bi se posle nekog vremena mogao podsetiti i oceniti svoj sud i mišljenje, kao ja sam, tako i neko drugi;
Pišem da bih ukazao da nešto može i treba da se uradi bolje i da nije svejedno šta se piše i šta se objavljuje ili šta se radi i kako se radi...
Pišem, zato što je izricanje mišljenja zdravo za moj mentalni sklop (rekoh i spasih dušu), mada je izgleda nezdravo za moju karijeru (ali to je nama naša borba dala).
Sve ovo je ujedno i jedna vrsta (samo)reklame ili antireklame i toga sam apsolutno svestan;
Ko je nekad nešto na veliko pisao zna da pisati sa smislom i nije baš lako, uostalom svako može da proba. Google-ov bloger je besplatan, a ima i domaćih besplatnih blogova. Evo, ja nudim i partnerstvo na mom blogu, pa ko je zainteresovan neka se javi. Razmena mišljenja je uvek dobrodošla.
4 коментара:
Bojim se da nismo u situaciji da razmenjujemo mišljenja, jer su izgleda identična.
Oni koji misle drugačije, verovatno nisu u mogućnosti da razmenjuju mišljenja, znaš Saša mnogo su zauzeti, nemaju vremena... Kada ga budu našli, neće imati šta da kažu, verovatno će biti nemi...
Ok, drago mi je ako pišem ne samo u svoje ime.
Ali znaš kako kažu : kad svi isto misle, onda niko ništa i ne misli.
Za te druge koje pominješ - kad budem primetio da misle onda ćemo komentarisati. I nije uteha što će oni biti nemi, kad ćemo mi biti u g. do guše.
I još nešto : nemam ništa protiv noname pisama, ali ako može u potpisu bar neki pseudonim.
Nemam pojma zasto ali ja sam se potpisala, nemam razlog da se krijem, ali vidim i ja da nema potpisa.
Formula za srecu ne postji, razliciti ljudi razliciti kriterijumi. Mozda ti tako mislis, ali to u g. do guse je realtivno, jer smo i ti i ja samo slucajni prolaznici u ovom zivotu. Sa sobom nista poneti necemo, tako da ako si mislio na materijalne stvari, jednostavno se zbog toga ne bih tangirala. Srecniji je onaj koji ima zelja, pa taman i ne bio u mogucnosti da ih relizuje, zamisli da nemas zelje, jer ti je sve dostupno. Znam da zvuci demagoski, ali moramo da prezivimo. Ponekad bi trebali da se zapitamo, da li smo sigurni da iz nas ne govori sujeta, vec zdrav razum. Meni zdrav razum kaze, a i srce oseca da postoje neki prioriteti u zivotu, a oni bar ja tako mislim, uopste nisu na poslu. To sto je izricanje tvog misljenja, nezdravo za tvoju karijeru, je stvar postavke prioriteta.
Meni se jako dopada to sto radis, zato sto naucim nesto novo, zato sto mi je drago da znam da nisam luda i da ima jos ljudi koji imaju slicnu percepciju o nekim stvarima, zato sto zaista pises sjajno, pitko, lako, ako si ti na ovaj nacin spasio dusu :)...
Sneska
Hvala za pohvale mojoj "ludosti".
Ima u filmu "Otac na službenom putu" jedna replika: "Ima i onih koji ne misle tako." I šta bi - ode čovek da tuca kamen.
Постави коментар