Kome sada treba FTTH ?

FTTH je neizbežan, pitanje je samo kada (ili od kada). Pitanje za operatore koji ga implementiraju je takođe kada - ali kada će povratiti svoju investiciju. Činjenica je da i pored nesumnjivih prednosti, FTTH u odnosu na DSL tehnologije, danas nema dobar bussines case. Drugim rečima, FTTH je danas takoreći beskoristan. Retko ko od korisnika će se baš zaleteti da u ovim okolnostima plati (više) za FTTH pristup. Verovatno samo oni kojima, pored velikog downloada, treba i veliki upload. Inače fakat je da je FTTH projekat budućnosti i ono što kažu “end of game”.

Retko ko se od velikih operatora odlučio za FTTH (tu su France Telecom, Telenor, Telekom Slovenije). Većina njih su čak poprilično odmakli u DSL tehnologijama (npr. Telecom Italia, DT, Belgacom, BT, Telefonica). DSL pristup uostalnom predstavlja 65% svetskog broadbanda danas (izvor: Dittberner). Prepreka široj implementaciji FTTH je ne samo veliki capex i spori povraćaj investicija, već i nedostatak jasne regulative i strah operatora od budućeg eventualnog raspetljavanja optičke petlje (unbundling). Vi položite optičke kablove, a regulator vas primora da ih date i drugima na korišćenje i pružanje nji’ovih usluga. Zbog tog straha mnogi se, recimo, radije opredeljuju za GPON FTTH u odnosu na EP2P FTTH.

Prema istraživanjima analitičara francuskog IDATE, od FTTH možete računati da počnete da zarađujete otprilike tek nakon 10-13 godina ! U urbanim oblastima možda i nakon 7-8 godina, pri čemu je capex tzv. pasivne infrastrukture 30% manji ako je gustina naseljenosti duplo veća. Analitičari IDATE kažu da se u rezidencijalnim oblastima (dvorišne kuće) FTTH uopšte ne isplati. Naravno, ako društvena zajednica u liku države ili opštinskih komunalnih kuća, pomogne u raspodeli troškova, situacija za operatore može postati znatno bolja i onda im preostaje da pogodnim paketima i cenama privuku korisnike da uživaju u blagodetima FTTH tehnologije.

Neki će verovatno nakon čitanja ovoga da me optuže da sam staromodan i da sam (daleko bilo!) protiv optike do korisnika. Često čujem da se kod nas u tome već kasni. Niko da se zapita šta bismo sada sa tim, šta bi se nudilo po fiberu i po kojoj ceni ? Ponoviću opet moj stav da danas više-manje tehnologija nije problem niti najvažnije pitanje za razmatranje i da, pre svega, treba voditi računa o onome što su korisnici spremni da plate i prihvate. O onome što im doista znači kao usluga. Treba ozbiljno i studiozno razmatrati želje i potrebe korisnika, jer operatori od njih žive i zbog njih postoje. Naći pogodan i povoljan, te dakako isplativ, biznis model. Kolege inženjeri-tehnokrate to verovatno neće ni shvatiti ni prihvatiti. Ali kao i FTTH, i moja misija je projekat budućnosti. Dosta toga može se uraditi i u sadašnjosti.