Šta će biti s kućom

Posle mnoštva izjava ljudi od autoriteta o prodaji Telekoma Srbija (Predsednik Republike, ministri telekomunikacija, ekonomije, finansija, guverner NBS, Generalni direktor firme) i pisanja dnevnih i nedeljnih novina, duhovi su se baš uzbudili. Ako je verovati, kažu u jesen će biti tender za strateškog partnera (možda ove godine ta jesen dođe i ranije, naročito ako udari finansijska suša).

Generalni direktor Telekoma je bio u privrednoj delegaciji Srbije u Davosu, razgovarali su prema informacijama u štampi i koliko sam ja raspoznao od telekom-operatora, jedino sa AT&T-om i Deutsche Telecomom (DT). City banka, poznato je, čeka u maju 370 miliona $ keša od Telekoma, a da li oni imaju neke „američke“ veze sa AT&T-em... DT, nije sporno, odavno merka Balkan. Možda bi im baš odgovaralo da kupe Telekom Srbija, da se ne „biju“ posle sa austrijskim Mobilkomom oko BH Telekoma. Naš državni budžet vapi za finansijskom injekcijom, Vlada Srbije je i MMF-u obećala da je voljna da se Telekom restruktuira, a ako će neko da uloži svež novac u nešto ovde i u ovim okolnostima (a ne verujem da i on to može bez da pita svoju vlast), onda to nešto mora da bude profitabilno. Telekomunikacije, na primer. E sad, što nismo prodavali kad je vredelo više, pa to vam je tržište : vredi onoliko koliko je neko spreman da plati u datom trenutku. A da li će sutra-prekosutra-malo sutra vredeti više – ko bi ga znao. Ne daj Bože da bude kao sa JAT-om ili borskim rudnikom. Da je državno upravljanje tako uspešno, odavno bi Amerika i Engleska bile zemlja proleterska. Ne kažem da će Nemci ili neki drugi gazda doneti telekomunikacionu blagodet, ali privatizacija svih preduzeća, pa i Telekoma Srbija, je poželjna. Da li je sad pravi trenutak i kada jeste – o tome ima ko je plaćen i zadužen da misli. Ako se ne prodaje kad može, onda se obično prodaje kad mora. A kad se mora, nije teško. Naročito ako vam od toga zavisi život, da ne kažem vlast.

Da proučimo još malo reči generalnog direktora Telekoma : tačno je da je Telekom najprofitabilnije domaće preduzeće, verujem da je pre godinu dana kada je došao na mesto prvog čoveka kompanije zatekao situaciju da je odnos duga i godišnjih prihoda bio jedan prema jedan, tačno je da nije bilo nezadovoljnih regionalnim širenjem Telekoma i da je to zadovoljstvo sad delimično došlo na naplatu, tačno je i da država mora da se ponaša odgovornije kao akcionar u svojim preduzećima, tačno je da će ono što verovatno sledi biti bolno i neprijatno. Ne samo za radnike Telekoma. Mnogi, na žalost, neće biti pošteđeni. Priča da neko nije za prodaju u ovom trenutku sama po sebi ne znači ništa. Šta će biti s kućom znaju verovatno samo čuvari trezora. Samo da rupa u vreći ne postane crna rupa.