Broadband kao mera za BDP

Kao argument za neophodnost razvoja broadbanda, često se koristi grafikon koji pokazuje odnos BDP (bruto društveni proizvod) i penetracije broadband priključaka u nekoj zemlji (videti dokument Strategija BB u Srbiji, str.3, slika 1.2.) Nesumnjivo je da korelacija može da se uspostavi i da bogatije zemlje imaju i adekvatnu penetraciju broadbanda. Takav je slučaj u svim zemljama EU i dobrom broju azijskih zemalja. Srbija je na toj lestvici na, rekao bih, svom «usklađenom» mestu.

Pročitao sam i ovo : Истраживања Светске банке из 2009. године показала су да повећање пенетреције широкопојасних прикључака од 10%, производи повећање бруто друштвеног производа за 1,3%.
Tobože, ovo znači da ako imate više broadband priključaka pravićete veći BDP. Kad bi se šalili (da ne kažem zajebavali)!

Moje mišljenje je da je to pogrešno gledište, makar ga promovisala i sama Svetska banka, a koristili u svojim nastupima mnogi ugledni privrednici i državni službenici.
A i nije jedino u današnje doba eksplozije marketinga (o kome inače ne mislim ništa loše, jer oni, u stvari, ne lažu narod, već mu samo govore ono što on voli da čuje!)

Bogatije zemlje (tj. one koje više rade i zarađuju) su to bile i pre pojave broadbanda. To što su bogatije (a rekao bih i obrazovanije!) i što im je telekom-tržište već razvijeno i otvoreno, omogućilo je njihovim građanima da brže dođu do novih broadband usluga, ne samo zbog toga što mogu da ih plate već i zbog toga što od njih imaju koristi (tj. zadovoljavaju kvalitetnije neku svoju potrebu). To je naravno stvorilo kasnije pozitivnu povratnu spregu i broadband je počeo da vraća ono što je u njega uloženo, kako građanima-korisnicima, tako i operatorima i državnim i inim institucijama. To, naravno, može navesti na zaključak da broadband doprinosi porastu BDP, ako tako nekome odgovara. U suštini, da broadband ima ekonomski uticaj na razvoj zemlje, pa i na BDP, to je fakat. Ali ne treba preterivati.
Kao primer koji ne potvrđuje pravilo jeste Kina, ekonomski lider u razvoju, sa pozitivnim rastom BDP čak i u sadašnje doba svetske ekonomske krize. U Kini je penetracija broadbanda krajem 2008. bila svega 7,6%, a prema prognozama, 2014. godine treba da dostigne 14,5% (izvor: Pyramid Research). Sa druge strane, Kina je po veličini BDP u top 3 u svetu.
Kao drugi primer za opovrgavanje ove teorije, uzmimo trenutnu svetsku krizu i masovan pad BDP u mnoogim razvijenim zemljama Evrope i sveta u kojima, gle čuda, i dan-danas raste broj broadband priključaka, a čini mi se još i više i broj pay-TV odnosno IPTV korisnika. I šta sad?

Zaključak je sledeći: tamo gde ljudima treba broadband, ima šta da se ponudi i koristi – oni kupuju. Nema veze kriza, nema veze siromaštvo. Tamo gde ljudi ne znaju i nemaju predstavu za koji će im broadband, oni ga ne kupuju. Kupuju cigare, mobilne telefone, dopune za mobilni, pivo, benzin da se voze... takođe nema veze kriza i koliko im je plata tj. u kojoj zemlji žive. Treba im i vole, pa to ti je! A ima i onih koji, kao ja npr, vole da zajašu Internet.
Eto, dragi čitaoci, to je suština. Ima mnogo veze i sa našom Strategijom BB. Ko nije shvatio, nek' pita Svetsku banku da mu malo pozajmi laki keš za broadband. Sad će nam i MMF za koji dan, pa ćemo videti koliko će da ostane za broadband. Kažu da je prodaja računara u prvoj polovini godine kod nas opala za 21,5%. Ništa, samo kažem da treba dobro proanalizirati stvari i pametno odmeriti realne mogućnosti.