Šta broadbandu sreću kvari

Strategija razvoja BB dalje kaže :

Основни узроци проблема широкопојасног приступа у Републици Србији су лош квалитет мреже за приступ и нефлексибилни систем тарифирања услуга уз релативно високе цене, што простиче из непостојања конкуренције у домену инфраструктуре и услуга које се пружају крајњем кориснику.

Намеће се закључак да су проблеми на које наилази просечни корисник:
− цене услуга широкопојасног приступа, које значајно расту са порастом квалитета
услуга, као и
− цене улагања у терминалну опрему.

Osnovni uzrok problema širokopojasnog pristupa (BB) u Srbiji je neliberalizovano tržište. Odatle slede i nepostojanje konkurencije, i način naplate i tarifa, i kvalitet i obim pristupne mreže.

Najveći problem na koji nailazi prosečni korisnik jeste raspoloživost i dostupnost BB pristupa. Cena (dakako visoka) je u sprezi sa ograničenom ponudom i platežnim mogućnostima građana, ali nesporno bi trebalo da bude da cena i treba da raste sa povećanjem kvaliteta usluge. Konkurencija bi tu trebalo da učini svoje. Terminalnu opremu (osim PC-a) uglavnom obezbeđuje provajder usluge, a i njemu je taj trošak nabavke problem kad nema siguran i pouzdan biznis-model. Rekoh u prethodnom postu da je terminalna oprema prilika za državu da pomogne razvoj BB (vaučeri za korisnike za kupovinu ili oslobađanje od taksi i poreza za provajdere).
Još jedan od ograničavajućih faktora za BB u Srbiji jeste stepen informatičke kulture i obrazovanosti građana i nedostatak sadržaja koji broadband pristup čine neizostavnim za građane. I tu postoji veliki prostor za delovanje kroz Strategiju i ulogu državnih i javnih institucija.

Pisci Strategije su naglasili da će biti tehnološki neutralni, ali na mnogo mesta u tekstu su se na ovaj i onaj način opredeljivali oko tehnologija, čak su se i dotakli nekih akcionih mera kojima u Strategiji, po mom sudu, nije mesto. Za to služi i zbog toga je i pisan Akcioni plan za Strategiju. Najbolja tehnološka neutralnost postiže se nepominjanjem bilo koje tehnologije osim opštih formulacija žične i bežične tehnologije.

Liberalizacija domaćeg telekomunikacionog tržišta će u svom konačnom ishodištu imati standardne ponude za raspetljavanje lokalne petlje, za interkonekciju i za korišćenje TT infrastrukture (kanalizacije) i kolokaciju opreme, kao dokumente koji za nove i postojeće operatore predstavljaju osnovna pravila igre u telekomunikacionoj prvoj ligi. Tek tada su svi u startnoj mašini (dobro de, ne baš svi) i kreću (sa protokom od min 4 Mbps) u lov na BB korisnike odnosno tada Strategija počinje da se ostvaruje. Vreme-kad? Vrlo je bitno da bude što pre, jer će 2012. doći brzo.
Za to vreme kroz akademsku mrežu AMPEC i projekat SEELight mreže, svi sadašnji i budući akademski građani Srbije postaće kolektivni članovi tj. korisnici željenog broadbanda od min 4 Mbps i to će biti super. Samo da ostatak Srbije ne (za)ostane u informatičkom broadband podrumu. Glasam za broadband do svakog doma koji hoće i može da ga ima! Škole, bolnice, domovi zdravlja, fakulteti, ustanove kulture i šta god je još bitno za jedno društvo – nesporni su u celoj broadband priči.