Da ne bude - brzo, a kuso

Sledeća tema a propos Nacrta Strategije razvoja broadbanda u Srbiji do 2012. je predložena definicija broadbanda ili srpski rečeno širokopojasnog pristupa. Predlog u tekstu Nacrta glasi :

Широкопојасни приступ означава стални приступ ресурсима телекомуникационе мреже са протоцима не мањим од 4 Mb/s, односно 512 kb/s у случају мобилног широкопојасног приступа.

Prvo, mislim da je dobro da se naglasi da je pomenuti protok u download smeru, čisto da pravno ne bude zabune. Važan je itekako i upload, ali da sad ne komplikujemo za početak.
Drugo, brzina od 4 Mbps (dozvolite da je tako zovem) je malo prevelika za naše tržište, ni mnogo razvijenije zemlje nemaju ovakvu prosečnu brzinu.. Objašnjenje da je to zbog IPTV servisa za mene nije prihvatljivo, jer se time favorizuje jedna tehnologija i jedna usluga, što je predlagač teksta sam deklarisao kao nepoželjno. A za mobilnih 512k – da li samo HSDPA ostaje u igri?

Prosečna brzina za BB pristup u svetu krajem 2008. godine iznosila je 1,5 Mbps (izvor: Akamai Technologies, State of the Internet). Na kraju 2008 oko 19% internet veza u svetu imalo je bitski protok iznad 5Mbps. Lideri su Južna Koreja i Japan sa prosečnih 15 Mbps odnosno 11 Mbps. SAD su na 17. mestu sa prosekom 3,9 Mbps i 25% veza bržih od 5 Mbps.
Velika Britanija u aprilu 2009 (izvor Ofcom) imala je prosečan Internet pristup od 4,1 Mbps, 9% korisnika sa brzinama iznad 6Mbps, a 19% korisnika sa brzinama manjim od 2 Mbps. Prosečna brzina za korisnike u gradovima im iznosi 4,6 Mbps, a u seoskim sredinama 3,3 Mbps.
EU (izvor EC jul 2008) 21.7% penetracija BB, 75% veza iznad 2 Mbps, a 13% iznad 10 Mbps. Najveća penetracija Danska 37,2%, najmanje Bugarska 9,6%. Po najnovijem izveštaju jul 2009. čak 80% EU korisnika Interneta pristupa preko BB veze.

U tekstu Nacrta Strategije je i mala zbrka sa podacima za Srbiju, em su podaci stari iz 2007, em se stalno nešto mešaju penetracije po stanovniku i po domačinstvu, što malo unosi zabunu oko predstave koliko je daleko cilj. A cilj je :

Циљ Стратегије је дефинисање услова у којима ће се достићи степен пенетрације
широкопојасних прикључака од најмање 20%, или 1.200.000 прикључака у периоду до 2012.године.

Dakle, dostići 1,2 miliona ovih 4 Mbps BB korisnika (zajedno sa mobilnih 512kbps) od sadašnjih koliko? Prema RATEL-ovom izveštaju za prošlu godinu sa BB penetracijom smo na nekih 6,2%, ali to su uglavnom ovi «nedorasli» do 4 Mbps.
Mislim da bi bilo lepo i korektno da strategija kaže : sa ovih ovoliko% treba da dođemo do toliko%, do 2012. istih tih sadašnjih i početnih BB korisnika. Kakvi su da su, naši su pioniri broadbanda, da znamo šta sabiramo i oduzimamo. Ovako ispada da od nekih 1-2% «priznatih» BB korisnika treba da dođemo do 20% za manje od tri godine i još u doba ekonomske stagnacije?! Bojim se da je nedostižno. Uostalom, brzine BB pristupa ćemo lako da povećavamo ako imamo razloge (tj. servise) za to, ako korisnici to hoće da plate i ako to bude neophodno za nešto što im treba.

I na kraju da ne bude bez mog predloga, koji će biti univerzalan za sve tehnologije:

Широкопојасни приступ означава стални (always-on) приступ ресурсима телекомуникационе мреже са протоцима не мањим од 512 kb/s у download смeру.

Moje mišljenje je da će u budućnosti biti sve teže dati suvislu definiciju broadbanda, jer će se minimalni protoci sve više povećavati i gubiće na univerzalnosti (256k, 512k, 768k, 2M, 4M, i sl.). Ostaće bitno samo ono što je imanentna karakteristika BB pristupa – stalna konekcija (always-on) i mogućnost pristupa interaktivnim sadržajima.

I za kraj ovog posta nešto najbitnije od svega, po mom sudu državni problem u ovom domenu : digitalna podela i digitalni jaz između regiona, gradova i sela. Podaci iz Nacrta Strategije sve govore :

На основу података Републичког завода за статистику закључно са мартом месецом 2008.
године у Републици Србији 15,5% домаћинстава има широкопојасни приступ Интернету.
Заступљеност ове врсте приступа највећа је у Београду и износи 27,1%, у Војводини 13%, а најмања је у централној Србији и износи свега 11,6%. Широкопојасни приступ најчешће поседују домаћинства са месечним приходом који премашује 600 евра (46,4%), док учешће домаћинстава с приходом до 300 евра износи свега 5,7% ....Заступљеност ове врсте приступа Интернету у урбаном и руралном делу Србије: 21,6% наспрам 6,8%.

Rekoh gore u tekstu, Velika Britanija : gradovi prosečno imaju 4,6 Mbps, a sela 3,3 Mbps.

Jedan od najvažnijih ciljeva Strategije mora biti (koliko-toliko) uravnotežen razvoj širokopojasnog pristupa! Da svi dobiju priliku i mogućnost da se uključe u informatičko društvo! A to je kompleksan, multidisciplinaran i veliki posao, možda za nas u ovom trenutku iluzoran. Ali za početak bar videti kako bi moglo, a to je zadatak Strategije i odgovornost MTID.
...Nastavak u sledećem postu