Kad bi broadband Punto bio...

...da li bi i on subvencije dobijao? A u nacrtu Strategije BB piše:

Субвенционисање било које врсте широкопојасног приступа представља једнократну помоћ којом се проблем решава на кратко. Стога се у овој стратегији разматрају дугорочне,тржишно оријентисане методе, које захтевају много сложеније припреме али су зато економски оправдане и одрживе.

Otkad je država zaljubljena u tržišno orijentisane metode, kad ona to po defaultu ne razume i otkud implikacija da ako je nešto tržišno orijentisano onda je ekonomski opravdano i održivo? Ako ima neki ekonomista da mi to objasni, molio bih. Ali vraćam se na ono što mislim da mi je jasnije.

Netačno je da subvencionisanje BB rešava problem na kratko, jer postoje krajevi u Srbiji gde operatori i investitori apsolutno neće imati nikakav ekonomski interes da ulažu u širokopojasni pristup. Država, tamo naročito, mora da uvede posticajne mere za razvoj BB, ako zaista misli da taj razvoj blagorodno utiče na društvo u celini. Naročito ako zalaganje za uravnotežen razvoj BB nije samo deklarativan stav. Subvencionisanjem (ili nekim drugim podsticajnim merama) se broadband pristup UVODI i obezbeđuje korisnicima. Da li će tim korisnicima i koliko trebati broadband da za njega i odvoje neki dinar – o tome će brinuti i operatori i država podsticanjem i razvojem adekvatnih sadržaja i zadovoljenjem potreba korisnika.

Sve (ali bukvalno sve!) države su preko svojih namenskih fondova podsticale i podstiču razvoj i povećanje dostupnosti broadbanda (programi Broadband-for-all), ne vidim da Srbija u tom pogledu može biti izuzetak. Naprotiv. Ako se sada nema para i tzv. NIP ne priznaje broadband, podsticaji se mogu ostvariti i na razne druge načine npr. poreskim olakšicama, priznavanjem i nadoknadom dela stvarnih troškova investitoru, možda neki vaučeri za korisnike kao kod prelaza na digitalnu TV i sl. Moj predlog je ;-) (dok se Mlađa nije setio) npr. novi ADSL modem za stari 56k modem ili CRT monitor. A onda Oliver da to reciklira i isecka u papiriće k’o limenku za pivo. Gde ćete veću korist za državu – jednim udarcem rešite i broadband i tehnološki otpad.

Ajde i opet da se napravim pametan kad se već šalim sa ozbiljnim stvarima i kažem da bez ulaganja privatnog kapitala neće biti pravog razvoja telekomunikacione infrastrukture koja je osnovni uslov za broadband. Možda najveći pomak u nerazvijenim delovima Srbije može da se napravi omogućavanjem dobrih uslova za širenje mobilnog broadbanda ili bežičnog BB. Zato je Plan namene radio-frekvencijskih opsega verovatno krucijalni dokument za realizaciju ciljeva Strategije. Teško je verovati da će neko da potrči da ulaže u fiksnu mrežu, bila ona optička pa da sija "sve u šesnaest". Telekom Srbija, koliko god da se misli da je bogat i moćan, neće moći svuda da dopre i svima da pruži.

Mnogi objašnjavaju kako treba graditi puteve u Srbiji (a itekako treba i u redu je). E, sad je vreme da neki počnu da objašnjavaju i da treba graditi telekomunikacionu infrastrukturu. Ako misle da će to lakše proći, neka projekat zovu izgradnja informacionog autoputa.