Regulator radi regularno

25 godina od privatizacije British Telecoma (BT), britanski regulator Ofcom skinuo je BT-u etiketu SMP (operator sa značajnom tržišnom snagom, ZTS) u oblasti maloprodaje fiksnih telefonskih priključaka, POTS da ali ne i ISDN BRI (baš su sitničari). Ovo će praktično značiti da će BT kroz svoju ponudu paketa usluga moći da nudi (tj. pridoda) i fiksne POTS priključke, pored interneta, digitalne TV i drugih usluga. Drugim rečima, do sada fiksni priključci nisu mogli da se nude kroz diskonte paketa usluga. Tako se telekomunikaciono tržište štitilo od nelojalne konkurencije i monopola u fiksnoj telefoniji. Sada su drugi, alternativni operatori u Britaniji sazreli i ojačali da mogu da se uključe u ravnopravnu utakmicu sa BT-om i u ovom segmentu fiksne telefonije.

Pre ove odluke Ofcom-a prethodila je 2006. godine odluka o slobodnom formiranju cena za pozive u fiksnoj mreži BT-a. Time se i BT pripremio za utakmicu koja je ovih dana nagoveštena.

Podsetiću da je 2005. godine Ofcom praktično naterao BT da formira posebnu organizacionu jedinicu Openreach, sa ciljem da se telekomunikacioni resursi BT-a svim operatorima obezbede tj. prodaju pod istim uslovima. Deregulacija i liberalizacija je u Britaniji donela niže cene usluga, a danas više od 12 miliona rezidencijalnih i malih biznis korisnika koristi usluge drugih operatora (ne BT-a). Takođe, sve više korisnika se odlučuje za pakete usluga zbog diskonta ako se pretplatite istovremeno na dve ili više usluga. U 2005. takvih korisnika paketa bilo je 29%, a krajem 2008. prema izveštaju Ofcom-a čak 46% korisnika u Britaniji je pretplaćeno na pakete od 2 ili više usluga. Među preostalim ”solistima” 47% se izjasnilo da ima nameru da u budućnosti kupi neki od paketa. Dakle, rasplamsava se konkurencija u ponudi paketa telekomunikacionih usluga što je odlično za korisnike.
Kao dodatak nebitan za suštinu priče, ali istine radi: BT je ostao SMP operator u oblasti Hull, gde drugi operatori nisu dovoljno pustili korene da bi BT bi oslobođen stega namenjenih monopolisti. Na kraju krajeva, ova informacija i nije tako nebitna – važna je da vidimo da se svi regioni jednako tretiraju i da se, sa strane regulatora, svim korisnicima i operatorima moraju obezbediti ravnopravni uslovi i mogućnosti.

Zašto sam ovo napisao? Zato što se naši operatori sa ZTS trebaju spremiti za sličnu priču držanja ”na uzdi” i to kroz dugi niz godina. Moraju učiniti dosta toga da im biznis ne počne da klizi konstantno nizbrdo kad se tržište otvori. Možda bi i Ratel mogao nešto da nauči iz ove priče, mada mislim da je sve ovo njima poznato, a da se, u stvari, te svoje takve uloge i plaše i nadaju se da neće baš sadašnja garnitura to morati da sprovodi. Zato i pričaju toliko o uvođenju konkurencije i liberalizaciji, a mole se da situacija ostane status quo i da nas neko veliki, ne daj Bože, uceni da od para nema ništa ako mu ne prodamo i monopol u telekomunikacijama do npr. 2015. Onda je lako opravdati se višim državnim interesom. Ako mislite da pričam gluposti, setite se duvanske industrije ili NIS-a. Ako tako bude, od razvoja telekomunikacija, novih radnih mesta i procvata širokopojasnog interneta širom Srbije nema ništa. Od sveopšteg državno-partijskog gazdovanja i žalopojki za samoupravljanjem, samo su monopoli na sve strane za ovaj narod opasniji. Zadatak Ratel-a kao regulatora je da bude odgovoran prema srpskoj telekomunikacionoj populaciji, kako onoj koja koristi telekomunikacione usluge tako i onoj koja bi da ih pruža i živi od toga. A za ZTS operatore će biti zdravije da igraju prave takmičarske utakmice.