Srpske telekomunikacije lane

Prihod od telekomunikacija prati inflaciona kretanja u Srbiji i ne da se! Daleke prošle 2008. godine iznosio je 1,6 mlrd €, što je 9% više u odnosu na 2007. Red je da sada, polovinom septembra 2009., imamo izveštaj za prvu polovinu tekuće godine, ali mi Srbi inače više volimo da se bavimo prošlošću.

Učešće sektora telekomunikacija u BDP Srbije od 4,87% pokazuje da taj sektor zaslužuje da ima svoje ministarstvo, ne samo zbog količine para koju donosi nego i zbog značaja ove oblasti za budućnost zemlje.

Rang lista doprinosa ukupnom prihodu : mobilna telefonija 61% (986 mil din), fiksna telefonija 25%, internet 7%, kablovski operatori 4% i radiodifuzija 3%.
U Ratelovom Pregledu tržišta telekomunikacija u Srbiji u 2008. godini se iznose podaci da imamo 28% više pretplatnika (pre bih rekao korisnika) mobilne telefonije nego stanovnika (9,6 : 7,5 mil).
Što bi Vranjanci rekli: Sto kila kruške, dvesta kila drške. U Srbiji ima 1,6 miliona internet priključaka, među kojima prednjači 3G broadband sa 738.400 korisnika. Ako je već reč o priključcima onda je to 738k 3G telefona plus 3G modema i više od 45% učešća mobilnog broadbanda u ukupnom širokopojasnom pristupu, što je evropski a možda i svetski rekord! Ali ako nekome ovakvi podaci znače i koriste, neka bude!

Citat : Janković (izvršni direktor Ratela, prim. SSt) je ocenio da su cena i niske plate ograničavajući faktor u razvoju širokopojasnog interneta i drugih telekomunikacionih usluga, i dodao da nije dovoljno da neko uvede usluge, već je potrebno i da stanovnici budu spremni da ih plate.

Bravo, direktore, vidi se da čitate moj blog – džaba usluge, ako niko neće da plati! Podržavam ispravan stav nasuprot ovom prethodnom da su cena i niske plate smetnja razvoju širokopojasnog interneta. Niske plate su i za mobilce, pa ljudi opet nešto troše i telefoniraju, a cena – ajde da obnovimo gradivo.
Osnovna korpa telekomunikacionih usluga (u sastavu: fiksni telefon, pripaid mobilni, RTS pretplata) iznosi prosečno 1.476 dinara ili 3,82% prosečne mesečne plate, a proširena korpa (pomenute osnovne usluge, brzi internet, CATV) iznosi 4.015 dinara ili 10,4% prosečne plate. Nije zanemarljivo, a interesantno je da interneta nema u osnovnoj korpi, makar kao dial-up flat pristupa od 400-500 dinara. Predlažem da se ubuduće pristup internetu uključi u osnovnu korpu, makar za teoretsko razmatranje.

Očekuje se raspisivanje tendera za fiksnog ili fiksne operatore, a pravilnim tumačenjem reči predsednika UO Ratel-a dolazimo do zaključka da će se za razdvajanje preostalih dvojnika u mreži, umesto 160 miliona € kojih nema, koristiti CDMA tehnologija, koja je prvobitno namenjena za ruralne i kablovski nepristupačne krajeve. Reče profesor da je to ujedno i poslovni interes operatora, a on je tu, jel’te, da o tom interesu vodi računa. Profesor, očigledno i nažalost, ne čita ovaj blog - ili čita, ali svoje đake ne mora da sluša kao što je to nekad radio, dok nije postao direktor.

Citat: Radunović je istakao da će konkurencija biti uvedena gde god je moguće, jer ona doprinosi nižim cenama, što se pokazalo na primeru mobilne telefonije, gde su tri operatera, a cene su niže nego u okruženju.
- Potrebno je uvesti liberalizaciju i u veleprodaji interneta, kroz međunarodno povezivanje, za šta je izdato 17 odobrenja, kao što je izdato i 24 odobrenja za javne telekomunikacione mreže i 31 odobrenje za prenos govora preko interneta (VoIP), što je snizilo troškove za međunarodne pozive - dodao je on.

Još malo komentara na profesorove reči : konkurenciju treba uvesti svuda, jer je to svuda u sektoru telekomunikacija i moguće uraditi. Samo napred! Slažem se da treba uvesti liberalizaciju i u veleprodaju intereneta i tačno je da je izdato 17 dozvola za međunarodno povezivanje, što samo po sebi nije i neće doprineti pomenutoj liberalizaciji, a kamo li snižavanju cena. Znam da profesor to zna, a znate i vi, dragi čitaoci, jer ja pišem za misleće ljude.
A što se tiče prihoda od telekomunikacija za ovu godinu, na osnovu javno dostupnih podataka, mislim da će nominalno premašiti prošlu godinu, kao i da će učešće u BDP-u biti u znatno većem procentu (prognoziram 7-8%). Videćemo kakav sam prognozer.