02 март 2010

Ako pišeš, nemoj da se pitaš

Prosto ne mogu da odolim. Posvećeno mom dragom drugu!

"Otvori još jedan blog i napravi još jedno udruženje, pa se posle opet pitaj..."

Pitam se (ovako javno): Da li je danas zaista toliki greh misliti svojom glavom, nešto imati u njoj i na dalje, imati stav, želeti dobro ne samo sebi nego i drugima, ne misliti samo na sebe i svoje du*e, ne biti licemer, prevrtljivac, uvlakač, želeti da podelite s nekim nešto što imate, mislite, znate, možete? Pametni će lako shvatiti da su vam kritičari neretko i najveći prijatelji. Plitkoumni će uvek misliti drugačije. Poznajem i jednu i drugu sortu. Nadam se da će današnji pravoverni moći i sutra sa drugim današnjim pravovernim, a mi nepodobne valjda ćemo se uklopiti nekako. Svako nosi svoj krst. U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pomiri! Jer, ipak se okreće. Hvala mom drugu za podsećanje! Nije sve od Boga, ima nešto i od ljudi.

P.S.: Blog je za one koji vole i imaju potrebu da ga čitaju. Dok ima takvih, biće i bloga. Blog nije ono i onakav kakav bih ja voleo da bude, ali živeće ovaj narod.

4 коментара:

milis је рекао...

Sale, svaki ti čast za ovo što radiš! Mnogo pomažeš onima koji rade u telekomunikacijama i koji su spremni da doprinesu razvoju.

Ne propuštam tvoje tekstove jer u ovakmim okolnostima ovaj blog mi pomaže da neke stvari kažem na pravom mestu u pravo vreme.

Imaš publiku, to najmanje treba da te brine.

Poz

Saša Stamenković је рекао...

@milis:

Hvala na lepim rečima! Drago mi je ako je ovo dobro mesto za dobre ljude.

A da li je pravo vreme, nisam siguran, ali nema odustajanja!

Sneška је рекао...

Možda je dobro što ti je drug tako iskreno rekao neke stvari, ali kakav ti je to drug koji razmišlja na takav način. Pa ovaj blog je tvoj način i način čitalaca da pomere neke stvari za 1 mm. Ako u tome uspemo, uradili smo nešto. Bar nismo saginjali glavu i utapali se u u tu masu. Verujem u intelektualnu revoluciju, jer kada u to ne bih verovala, u meni bi umrla poslednja nada da ova planeta može da opstane. A što se tiče nepodobnih, pa misim da je bolje biti sam nego u lošem društvu. Život je samo jedan i nema reprize, a od životinja nas razdvaja svest, ne želim da živim zivotom životinje..... A što se tiče pravog vremena, pa pravo vreme je ono u kome mi živimo, drugo nemamo!
veliki pozdrav

Saša Stamenković је рекао...

@Sneška:
Druga razumem, ali nismo ja i on ravnopravni da bi mogli da pričamo o tome što je rekao na pravi način. Meni je ostao blog kao dokaz da ne mogu baš sve nekome da uzmu, kao dokaz doslednosti sebi. Ako neće niko da me sluša ili nikome ne treba to što ja mislim i znam, onda da bar za svoju dušu podelim to sa nekima kojima će to možda nešto značiti.

Sviđa mi se ova filozofska misao da je ovo vreme za nas pravo vreme -vreme u kome živimo i teško da ćemo imati neko drugo! Pre neki dan sam pročitao da je prava mudrost u stvari "uživati u onome što imaš".

Stalno mi je na pameti komentar jednog od naših sa bloga: ...da ne bi, u traganju za čokoladom, moja deca izgubila i hleba.
Je#ote, pa zar smo do toga došli!?! Gde će i među kojima ta naša deca da žive? I njihova.

Videćemo da li je i koliko sve ovo vredelo.