Mnogo loma oko Telekoma

Pročitah danas da gospodin direktor IZIT-a kaže da je suludo prodavati Telekom, ali bi zato spas za Srbiju bila da evro vredi bar 150 dinara, pa da procveta izvoz (koji?), kolabira uvoznički lobi, a građani... Apsurdno mi je da sam ovaj članak pronašao sa pozitivnom konotacijom na sajtu jednog od sindikata Telekoma. Valjda su u svojoj muci prevideli ovo prizivanje sunovrata dinara a time i obezvređivanje (i svojih) zarada. Ima li smisla polemisati onda sa pomenutim gospodinom? Ali da ne bih ćutao, a nije srpski ćutati pogotovo ovde i o ovakavoj temi, ipak sam (malo nevoljno, priznajem) odlučio da aktiviram svoj tekst od pre 10-ak dana, koji nisam imao srca da odmah objavim iz poštovanja prema bivšoj ministarki. Ne bih voleo da se ova debata shvati pogrešno, a posebno da je Aleksandra ne shvati kao zlonamernu (napominjem da Aleksandru lično ne poznajem). Priznajem, opet možda na iznenađenje mnogih, da je celu stvar malo poguralo sada već čuveno pismo profesora BG Univerziteta sa 11 pitanja predsedniku Srbije a propos prodaje Telekoma. Njemu valjda zato što je nekad bio savezni ministar telekomunikacija, inače mislim da je adresa pogrešna (bez obzira na sve).

Znam da će mnogi reći ili pomisliti da sam pretenciozan u odnosu na potpisnike otvorenog pisma. Oni su ipak profesori Univerziteta. Ipak, niko nema monopol na izražavanje mišljenja, a nije red da stalno jedni isti ljudi pričaju i iznose stavove. Stoga ajde da pitam(o) npr.:
Da li će neprodavanje Telekoma sigurno doprineti razvoju srpskih telekomunikacija?
Da li će prodaja Telekoma pomoći razvoju srpske privrede i možda sprečiti finansijski kolaps države?
Da li su svi baš sigurni da će Telekom za nekoliko godina vredeti više i šta ako ne bude tako?
Da li je bolje odmah na gomilu šesto- ili sedmogodišnju dobit Telekoma ili čekati «izvesnih», sada rekordnih 150 miliona evra dobiti svake naredne godine?
Da li se i sa kojim argumentima ima apsolutno poverenje u vođenje poslovanja Telekoma i sigurnu profitabilnost u narednim godinama?

Ali i da pitamo: Kako će se prilikom prodaje rešiti pitanje korišćenja telekomunikacione infrastrukture sa gledišta državnih interesa?
Da li se ovom prodajom defacto priznaje da je ulaganje u Telekom Srpske i Mtel CG bio više politički nego poslovni interes i koliki uticaj oni imaju na sadašnje finansijsko stanje i stabilnost Telekoma?
Kako obezbediti model prodaje koji neće obezvrediti akcije građana i zaposlenih i koji će maksimizirati prodajnu cenu?

«Не видим разлог да се Телеком прода.» ,rekla je uvažena Aleksandra Smiljanić u svom autorskom tekstu u Balkan magazinu. «Једини разлог који се може чути у медијима јесте да власт послује са њим нестручно и недомаћински. Оно што је нарочито апсурдно је да и сами политичари на власти то јавно говоре, тврдећи на тај начин за себе да су неспособни."
Priznajem, Aleksandra, da se slažem sa političarima.

Prodajom Telekoma strancima, objašnjava Aleksandra, Srbija će izgubiti uticaj na razvoj svoje telekomunikacione infrastrukture.

«Неко ће рећи да ће имати утицај кроз регулативу али регулатива је, нарочито код нас, “немоћна” пред глобалним операторима који ће поседовати српску телекомуникациону инфраструктуру. «

Ovde je ključ. Otkud taj fatalizam da je regulativa kod nas nemoćna pred privrednim moćnicima? Zašto je to tako i da li mora da bude tako? Da li telekomunikacije nemaju i ne mogu da imaju svoju «Vericu Barać»?

Dalje u svom tekstu Aleksandra kaže: «...држава ће изгубити сваки утицај на политику цена. Док је Телеком у поседу државе она може да одреди цене услуга тако да буду приступачне грађанима.» Prvo, nema šanse da država izgubi uticaj na politiku cena, jer će novi gazda Telekoma takože biti operator sa ZTS, što znači da neće moći da podiže cene kako on bude hteo. A drugo, nećemo valjda da preko telekomunikacionih usluga vodimo socijalnu politiku?

Slažem se sa Aleksandrom oko pitanja povećanja telefonske pretplate baš u ovom trenutku. Obrazloženje bi bilo da nova pretplata utiče na prihod, a kupca itekako interesuje na koliki garantovani priliv može da računa, pa će u skladu s tim napraviti i ponudu.

«На мене, као министра, био је вршен притисак да допустим повећање цене претплате више пута, јер Телеком наводно губи више на одржавање телефонских линија него што добије од претплате. Ми смо направили груби прорачун трошкова и нисмо имали утисак да је то тачно. Били смо отворени и за Телекомову анализу трошкова која би образложила ову високу цену, али такву анализу нисмо добили.»

Opravdano se Aleksandra pita zašto nisu dobili analizu. Suština pitanja je, dakle, u tome da li se o svemu zna prava istina i da li se sve meri pravim aršinima. Eto npr. jednog razloga zbog čega bi možda poželeli privatan i efikasniji Telekom. Slično je sa pričom oko pravljenja gubitaka u fiksnoj i profitabilnosti mobilne telefonije. Ja recimo nisam siguran u tu matematiku, a ako je zaista tako, nekako mi fiksna nije baš za «drugu ligu», znači verovatno gi imaju neki problemi.

Aleksandra vidi problem i u tome što će novi vlasnik Telekoma će svoje velike profite nositi «svojoj kući» i koristiti za razvoj svog faderlenda. Kamo lepe sreće da bude tako, jer će i Srbija od tih prihoda i profita imati itekako koristi (PDV, dobra usluga). Nema dobre zarade i profita bez istih takvih usluga! Neće valjda novi gazda Telekoma biti sam i jedini na tržištu, radiće valjda i ovi drugi nešto? A ako se bude ponašao komotno, a regulativa samo malo bude radila svoj posao, odoše korisnici kod drugog!

Ono za šta se treba boriti i za šta apelovati je veće oslobađanje telekomunikacionog tržišta Srbije, za jasna pravila oko korišćenja infrastrukture (zna li neko uopšte šta će s njom biti?), za dobar/najbolji socijalni program za eventualni višak zaposlenih (namerno ne prejudiciram višak!).

No, kaže Aleksandra i slažem se s njom, nije profit jedini razlog kupovine nekog operatora. «... телекомуникациони оператори могу да форсирају привреду својих матичних земаља, и сигурно ће при куповини опреме и софтвера давати приоритет фирмама својих матичних земаља.» Slažem se potpuno! Čija ono firma beše Intracom?
«Уместо да се Телеком као велики купац искористи за подстицај домаћих фирми чије би производе куповао, Телеком се продаје и овакав механизам развоја домаће привреде се губи неповратно. С обзиром на то да се Телеком бави углавном услужном делатношћу, продајом Телекома не могу да се очекују даље инвестиције у производњу и нова радна места у Србији. Напротив извесно је смањење радних места како у Телекому, тако и у домаћим фирмама које производе за Телеком. «

Eh, Telekom ne bi trebalo da se koristi za "veštačko" održavanje proizvodnje u domaćim kompanijama, iz prostog razloga što ta proizvodnja ima svoje granice i svoj kraj (ne postoji konstantna i dugoroćna potreba za opremom iste vrste). Zbog velike dinamičnosti u oblasti telekomunikacija i stalnog i brzog razvoja tel-usluga, nije verovatno da su domaće firme spremne i sposobne za brzo osvajanje novih proizvoda tj. nove opreme i servisa, a osim toga zbog male količine proizvoda domaći Iritel npr. nikad neće moći da konkuriše sa cenom ni ALU, ni Eriksonu, ni Simensu, a kamo li kineskim vendorima. Domaći proizvođači telco-opreme kompanije svoju budućnost i sreću moraju tražiti u partnerstvu sa velikim proizvođačima, jer su i veći i poznatiji pribegavali ortakluku. To je cena globalizacije i neumoljivosti otvorenog tržišta. Domaći proizvođaći zaista imaju potencijal i dobar kadar i bilo bi malo neodgovorno da sami dozvole da propadnu na tržištu, samo zato što je Telekom promenio gazdu. Verujem da će domaća telkom-industrija dokazati svoju inovativnost i fleksibilnost.

Prodaja Telekoma ne bi trebalo da donese neizostavno smanjenje broja radnih mesta, a rešenje je u potpunom otvaranju tržišta telekomunikacija i omogućavanju formiranja malih lokalnih telekomunikacionih kompanija koje će npr. «u svom susedstvu» pružati usluge građanima. Postoji i vrlo realna mogućnost outsourcing-a pojedinih delatnosti i tu isto sadašnji zaposleni mogu videti šansu.

Aleksandra završava svoj tekst sa: «Све у свему мени је продаја Телекома несхватљив потез. Овим потезом губи се важна полуга власти којом може да се подстакне привреда и створе нова радна места, полуга којом може да се утиче на цене телекомуникационих услуга тако да буду прихватљиве за наше грађанство, и полуга која доноси профит који би се могао искористити за побољшање квалитета живота у Србији.»

Telekom ne treba koristiti kao polugu vlasti i tu je suština mog neslaganja sa Aleksandrinim stavom. Neshvatljiv potez će biti ukoliko vlast novac dobijen od prodaje Telekoma uloži, kao i do sada, u potrošnju, u kupovinu još koje godine vladavine radi vladavine i u sitna i kratkoročna populistička zadovoljstva. Ako su već rešili da prodaju Telekom, bar da se ogromne pare od toga konačno u ovoj zemlji na nešto pametno potroše, da od toga vajdu vide i buduće generacije. Time će i neki ciljevi koje je Aleksandra istakla u citiranoj rečenici biti ostvareni. I na kraju, ima li nekoga u ovoj zemlji ko ne zna i nije mu jasno zašto se prodaje Telekom, pa se svi bave time kao da je to pitanje svih pitanja?
A da li ga treba prodati? Video sam razne ankete i mogu vam reći da sam ja u manjini.

P.S. : Kad je onomad Aleksandra postavljena za ministra telekomunikacija u Srbiji, bio sam oduševljen činjenicom da je konačno neko od struke, pred čijom naučnom karijerom bi svi inženjeri trebalo da stanu mirno, došao na mesto gde nešto (valjda) može da uradi. Iste noći proglašenja te vlade, poslao sam joj na njen fakultetski mail čestitku i pismo podrške. Na moje zadovoljstvo i iznenađenje, Aleksandra mi je odgovorila i zahvalila se ljubazno i učtivo. Time je još više stekla moje poštovanje. Ja znam da i ona, kao i ja, želi dobro svojoj zemlji.

Podsetite se malo mojih pisanija na ovom blogu za vremena njenog ministrovanja. Bio sam veoma razočaran da neko nesporno vredan i učen, ali verovatno politički naivan, okonča za kratko vreme svoju karijeru «vladara». Nekako sam i sam tako prošao, pa su nam rukovodeće sudbine slične. Moja odluka da se na ovom blogu sporim sa Aleksandrom, možda će nekome zvučati čudno, potiče upravo iz poštovanja njene ličnosti i stručnosti. A ja volim da igram sa jakim igračima, sa ličnostima od integriteta i struke. Osećam i verujem da Aleksandra zna da «odigra» polemiku i suočenje argumenata. Verujem i da je onomad mogla više i bolje, da je imala više iskustva i sreće. Biće prilike, imamo još mnogo da radimo za Srbiju. Ovo je naša domovina. Rezervnu, kao mnogi drugi pored nas, nemamo! Zato: ne brani se Srbija odbranom (od prodaje) Telekoma, već se Srbija brani razvojem srpskih telekomunikacija! Napisao sam ranije u nekom od svojih postova, nije Telekom, kakav god i čiji god bio, dovoljno moćan i sposoban da obezbedi i osigura razvoj srpskih telekomunikacija!

Ako Aleksandra ovo pročita, voleo bih se javi. Ako ne, biće mi žao što je ipak samo jedan S.M.. Nema ovde loše namere, ali da vidimo koliko nas spremnih ima.


P.P.S.: Ko je izdržao dovde, svaka mu čast! Sve će to ionako, dragi moji, prekriti snegovi, ruzmarin i šuše! Živi zdravi bili!