To kad u'vati, ne pušta

Ko se sve nije izjasnio protiv prodaje većinskog paketa akcija Telekoma. Sad već čuveno pismo (znate koje, nema reklame!) potpisalo je preko 2000 zainteresovanih. Ako vas baš zanima, ja nisam potpisnik, ali ima mnogo onih koje poznajem i koji čitaju ovaj blog. Ima i onih koji su ZA npr. U NIN-u prošle sedmice Nataša Gospić, žena koja zna šta je Telekom i šta su telekomunikacije, ili u Ekonometru (preneo Blic) prof. Boris Begović, čovek koji sigurno zna o čemu govori sa vrlo škakljivim argumentima. I oni koji su protiv, u svojim istupima nisu propustili priliku da u odbrani državnog Telekoma istaknu da partije treba da izostave preduzeća iz svojih kvota za namirivanje. Oni koji su PROTIV izneli su za to i neke svoje razloge i argumente, a oni koji su ZA ne smeju izgleda baš da iznose zašto su ZA, jer će onda onima koji su PROTIV biti neprijatno, a onda će ovi koji su PROTIV naučiti pameti one koji su ZA. Jasno vam je?

Nekako je na sva prozivanja i od onih ZA i od onih PROTIV, da Telekom mora, bez obzira na prodaju, da ima profesionalni i vanpartijski menadžment, dobro “legao” iscrpan intervju generalnog direktora Telekoma u nedeljnoj Politici.
Kud bih ja komentarisao intervju, ali današnja vest o jedinstvenoj kandidaturi za privatizacionog savetnika me nekako “vratila” na nešto što je u intervjuu rečeno (sledi citat):
“Svaka dobra kompanija koristi krizu da pronađe dodatni prostor za smanjenje troškova i optimizaciju poslovanja. Za nas je veoma bitno da od osnivanja kompanija ima strane akcionare. Oni su bili dodatni kontrolor i korektiv poslovanja, a pre tri godine smo dobili još jedan korektiv, moćnu Siti banku. Ona nam je dala 700 miliona evra za širenje poslovanja u regionu, a kao jedinu garanciju dobila je pravo nadzora nad našim biznis planom i finansijskim izveštavanjem. Tako smo dobili partnera koji nam pomaže.
U ugovoru sa Siti bankom imamo restriktivne klauzule koje određuju limite za brojne pokazatelje likvidnosti, zaduženosti i održivosti poslovanja. I te restriktivne klauzule su nam bile smernica i dodatni ram za uspešno poslovanje. Tako smo zaradili najveći profit od osnivanja kompanije.”

Rečeno vidovito (dan ranije), jer je jedini kandidat za privizacionog savetnika za prodaju dela akcija Telekoma „City Group Global Markets”, dakle firma-sestra City banke. City-jevci za svoje usluge traže 0,2% cene prodatih akcija. Stručnjaci za ovakve vrste poslova kažu da se transakcija ovakve vrste ne može obaviti bez 15-20 miliona $ (cena usluge konsaltinga), pa lako možete zaključiti odakle cifre koje su se do sada vrtele u medijima, odnosno reklo bi se da ponuda CGGM zvuči "korektno". Kako je to kad je poverilac savetnik za prodaju odnosno privatizaciju – živi bili pa videli. Zašto i otkud samo jedan kandidat za konsultanta kad ih je jesenas bilo nekoliko – može se samo nagađati. Nije valjda da je to nagoveštaj da će....

Baš me zanima koliki će procenat akcija koji dobijaju zaposleni predložiti savetnik i da li će sa njima moći da se trguje. Ove građanske idu u akcijski fond, znači građani će za njih dobiti neku kintu kad za to dođe vreme. A ove od zaposlenih mogu biti presudne za pojavu i drugih interesenata osim onog najavljenog. Zašto? Ako se sa njima može trgovati na berzi i ako ih bude više od 10%, onda još neko kupovinom najavljenih 40% i akcija zaposlenih može postati većinski vlasnik. Mislite o tome! U svakom slučaju, dobro bi bilo da Telekom postane otvoreno A.D..

Neću da razočaram moje stalne čitaoce oko intervjua iz Politike. Ako sam dobro razumeo i rastumačio izrečeno, a ostavljamo rezervu: 10% duga je 350 miliona €, dokapitalizacija bi bila dobro prelazno rešenje, konvergencija je izabrani trend, sve za mobilnu - bakar je out, eh da je evro umesto dinara, Telekom može sam da finansira razvoj (ko onomad reče da ne može?), širokopojasni internet jeste bio zapušten ali više neće biti, i televizija preko interneta... A onda su došli Nemci i uzeli nam sve. Šalim se, naravno, svaki intervju ima svoju svrhu i cilj i amin. Uostalom, nedeljna Politika je institucija (au, Bujke, koja reklama frei!).

ANEX

A propos gore pomenutog pisma, jedan od njegovih podržavalaca prof. Mlađen K. ispičao je par puta na svojim nastupima vic da su braća Crnogorci predodređeni kad se rode da budu direktori i hvala mu na šlagvortu: jedan od potpisnika pisma podrške neprodavanju Telekoma Srbija je i gimnazijalac iz Podgorice (Bulatović). Pitao sam se šta je briga gimnazijalca iz Podgorice za prodaju srpskog Telekoma, ali mi jedan prijatelj pomože da razrešim dilemu: Pa, gde će dečko da bude direktor sutra ako prodaju Telekom Nemcima. Da, nadam se da i ostali imaju tako ubedljive dalekosežne ciljeve. Nema ovde nikakvog zezanja, ovo je ozbiljna stvar za ozbiljne argumente i analizu, da se ne ponavljam.