Opterećenost korisnicima (A.S. 3)

...nastavak III prethodnih postova

Jedan od glavnih aduta i argumenata za štetnost prodaje državnog operatora, po mišljenju A.S. jeste moguća buduća preopterećenost zaposlenih (kod novog vlasnika). Sledi citat iz njenog rada:


...оптерећеност запослених у операторима коју дефинишемо као број корисника по једном запосленом. Оптерећеност запослених можемо грубо проценити помоћу следеће формуле:

O=D*S/Z (1)

где је D део тржишта које опслужује оператор, S је број становника земље оператора, и З је број запослених у телекомуникационом оператору. Део тржишта који опслужује дати оператор се може проценити на основу следеће формуле

D=P/T (2)

где је P укупан приход оператора, а T су укупни приходи телекомуникационих оператора у датој земљи.

Dakle, da rezimiramo kako se računa opterećenost:
O=(P/T)*(S/Z)
Nigde u formuli, draga profesorko, ne figuriše broj korisnika, a O se definiše kao „broj korisnika po jednom zaposlenom“! Siguran sam da ste i u matematici i u fizici bolji đak od mene.
Dalje, deo tržišta koje opslužuje operator (D) računat je kao učešće operatora u ukupnim prihodima svih telekom-operatora u zemlji (P/T). Pogrešno! Operator može da opslužuje 90% stanovništva a da mu učešće u ukupnim prihodima bude npr. 50%. Dakle, tržišno učešće NIJE ISTO što i učešće u prihodima!
Definisati opterećenost kao broj korisnika po zaposlenom nije jednostavno, jer ima različitih korisnika i po profilu i po kategoriji, ali sve i da saberete „frogs and grandmothers“ opet sa gore datom formulom to nema nikakve veze.
Mnogo je bolje, tačnije i kvalifikovanije porediti prosečan prihod po zaposlenom kao ocenu uspešnosti i efikasnosti kompanije (P/Z). Ja ovde nisam hteo da to analiziram, ali u originalnom profesorkinom radu su svi podaci raspoloživi, pa vidite, dragi čitaoci, koje i kakve rezultate biste dobili. Verujem da je i profesorka to videla, uočila, znala, ali nekad se nauka stavlja, nažalost, i u kojekakve interesne sfere (ali „ipak se okreće!“).

Na stranu i nepricipijelan dodatak broja zaposlenih koji je u funkciji dokazivanja male opterećenosti zaposlenih kao poželjne karakteristike u TS (sledi citat):
Телеком Србије поседује фирму Телус и користи њене услуге одржавања и обезбеђења. С обзиром да 0.56 прихода Телуса долази од Телекома, толики део 1900 запослених у овој фирми је додат броју запослених у Телекому.

Pokušaj da se dokaže nešto što ne stoji kroz baratanje kategorijom opterećenost zaposlenih ocenjujem kao potpuno neuspešan (ne bih da budem grub). Kome to treba i može da koristi na takav način?

Što se tiče brige da će se, po eventualnoj prodaji TS, desiti masovna „seča“ zaposlenih, ne treba mnogo brinuti (i o tome spreman poseban post). TS nema naglašeni „goli“ višak zaposlenih (po broju), ali sasvim je druga tema njihova struktura, kako starosna i obrazovna, tako i raspored po radnim jedinicama. Znači, ako neki (verujem uz otpremnine, naravno!) ostanu bez posla, dobiće ga neki drugi (novi) koji su kvalifikovaniji, sa primerenijim veštinama i sposobnostima. Država, u smislu kada je broj otpuštenih u pitanju, po mom mišljenju, neće biti nešto posebno oštećena i na gubitku.

Pretnje preteranim opterećenjem zaposlenih, ako dođe novi gazda, su potpuno neutemeljene i neosnovane, makar ih promovisali profesori fakulteta, akademici ili sindikalci! Smešno je da neko misli da se telekomunikacioni operator pod stranom upravom pretvara u radni logor, u kome je nošenje korisnika na krkače glavna disciplina i poželjna veština.