Digitalno emitovanje bez trigera

Na pomolu je odlaganje roka za prelazak na digitalno emitovanje TV signala. Datum koji je planiran bio je 4. april 2012. godine. Kažu da je “mnogo planirano, a nažalost za sada nedovoljno urađeno“; da ne treba preći na digitalno emitovanje “odjednom i preko noći kao što je zamišljeno kod nas” nego postepeno, po regionima; da postoji niz problema, da je proces zahtevan, a postavljeni rok kratak. I to su se tek sad setili, a ne onda kad se pisala Strategija. Ko ih je “udarao po ušima” da zadaju i obećavaju neostvarive rokove? Još jedan primer neodgovornosti, nekompetentnosti, javašluka, nemanja osećaja mere i nemanja neophodnog znanja i iskustva. Nema smisla pitati “dokle?”, jer je to postala praksa i standard. Zašto bi pitali ko je kriv, kad ćemo to uraditi nekog drugog aprila, možda čak 2013-e. Uglavnom, biće. A kako samo ovi okolo nas mogaše i uradiše i opet pre nas? I oni su imali iste tehničke prilike i teškoće. I njihova su brda jednako ”nedostupna” ko i naša...

Da je rok bio nerealan - sumnjao sam još onda i napisao. Da nećemo moći da uradimo sve ono što je neophodno za početak procesa digitalnog emitovanja TV signala – mislim da su svi ozbiljni slutili da je tako. Da u Srbiji nije tako kako jeste, stručni i odgovorni ljudi bi sigurno ”prebacili” na digitalno emitovanje tog 4. aprila! Moglo je! Ali, prevaliti teret kupovine D/A TV konvertora na građane u ovoj ekonomskoj situaciji, ko je tako hrabar? Ostaviti građane eventualno bez signala i informacija u vreme izbora (april 2012. je, rekoše li, to vreme), ko bi to smeo? Osim toga, ne verujem da bi tada u Srbiji postojalo i stotinu DVB-T2 televizora, dakle, svi bi morali da imaju DA konvertor (Set-Top-Box). Verovatno čak i ne samo jedan po domaćinstvu. Niko ne kaže hoće li biti nekih posledica kašnjenja, jer drugi u susedstvu polako privode kraju svoj proces digitalizacije. Posledice mogu biti smetnje u praćenju TV programa u pograničnim delovima Srbije, usled interferencije sa novim frekvencijama emitovanja suseda. Nije li to slučaj sa SOS kanalom u istočnoj Srbiji? Dalje, hoće li prestati da se uvoze ”stari” DVB-T televizori i početi da se uvoze ovi ”budući naši” sa DVB-T2 tjunerima, čija je cena sada u Evropi ista kao i ovih ”starih” kod nas u Srbiji? Ima li neko moralnu obavezu i odgovrnost da o ovome obavesti narod, da im juče kupljeni ”smart” televizor sam neće vršiti posao? Domaćinstva koja imaju kablovsku ne moraju da brinu, bar dok plaćaju pretplatu, a šta sa ostalima? Neka ne brinu do daljnjeg, ali samo ako ne kupuju novi televizor!