Mekana komutacija

Ne mogu da ne citiram vest : "Telekom Srbija" potpisala ugovor sa švedskom telekomunikacionom kompanijom "Erikson" o isporuci "Klas 5 softsvič" sistema", objavljenu na sajtu B-92:

"Klas 5 softsvič" (Class,softswitch) je standardizovan sistem koji omogućava operaterima da vrlo brzo izbace na tržište nove usluge za svoje klijente i koji će pružati širok spektar profesionalnih usluga i omogućiti uspešnu implementaciju i integraciju mreže.

Iz perspektive krajnjeg korisnika, "Klas 5 softsvič" omogućava pristup multimedijskim sadržajima i aplikacijama, a u isto vreme im pruža isti izgled i osećaj bez obzira koju mrežu ili uređaj da izaberu.

Uvođenjem sistema "Klaš 5 softsvič", "Telekom Srbija" će moći da ponudi napredne multimedijalne usluge i sadržaje preko mreža velike brzine koje koriste Internet protokol tehnologiju.

Vest je možda i malo bajata (stara mesec ipo), ali da je mogla bolje da se sroči – valjda je mogla. Ili su se neke reči zaturile negde (to se u prenosu zove slip ). Ili neka cenzura metodom slučajnog prežvrljavanja. Elem, neko je “tutnuo” ceduljče novinaru – ali ko ? Erikson ili Telekom ? Verujem da je, struke radi a i imidža radi, moglo bolje. A ko je razumeo šta je pisac hteo da kaže.... ne mora da čita moj dalji esej o Softswitch-u class 5.

Digitalne telefonske centrale zasnivaju se na specijalno razvijenom namenskom softveru i hardveru. Namenjene su pre svega prenosu govora (voice). Svako uvođenje nove usluge zahteva skupu i kompleksnu nadgradnju softvera i hardvera centrale, često uz prekid saobraćaja prilikom upgrade-a. Prenos podataka preko klasičnih centrala mogao je da se odvija «najbrže» korišćenjem baznog ISDN priključka (BRI) binarnim protokom 128kbit/s. O prenosu multimedijalnih podataka, pre svega videa, nema ni pomisli.

Softswitch klase 5 (nadalje SSW) je srce NGN arhitekture mreže. Ono što je najbitnije za današnje telco-operatore, SSW omogućava PSTN mreži da komunicira sa IP (Internet) mrežom i obrnuto. Ključno je to što SSW omogućava „komunikaciju“ različitih protokola koji prenose različite vrste poruka. S time SSW omogućava integraciju ISP-ova (internet service provider), NSP-ova (network service provider) i ASP-ova (application service provider).

Za razliku od klasičnih centrala (TDM komutacija), softswitch class 5 baziran je na otvorenoj arhitekturi (koristi se Java programiranje, C, C++), što obezbeđuje široko korišćenje aplikacija. SSW ima sve funkcionalne elemente i obavlja sve funkcije kao i klasična centrala osim što nema komutacionu matricu. Softswitch može da upravlja i glasom i prenosom podataka i multimedijalnim sadržajima (video), na bazi prenosa paketa korišćenjem IP protokola. Filozofija upravljanja softswitch-em je različita u odnosu na klasične centrale, jer bi on trebalo da bude transparentan za krajnje korisnike, kao i za treća lica i servis-provajdere (kao treća lica). Drugim rečima, neki tzv. ASP bi mogao da pruža svoje usluge korisnicima u drugom gradu posredstvom softswitcha (i IP/MPLS mreže), čiji je vlasnik mrežni operator (tj npr. Telekom). A npr. korisnik može da pristupi sa bilo koje lokacije i bilo kog terminala.

Incumbent-operatori koriste SSW za proširenje kapaciteta, lakše uvođenje novih usluga i poboljšanje mogućnosti za prenos multimedijalnih sadržaja. SSW je atraktivan jer usled korišćenja standardnih hardver-nezavisnih i univerzalnih komponenata (npr. SUN serveri) i standardnih aplikacija manje košta nego klasična centrala, omogućava dobru diferencijaciju servisa i omogućava korišćenje i postojeće PSTN mreže na putu ka migraciji do potpuno IP bazirane mreže. SSW može da obradi mnogo veći saobraćaj u odnosu na današnje digitalne centrale, samim tim (a i ne samo zbog toga !) potrebno je mnogo manje SSW-eva u mreži (obično 2) u odnosu na broj digitalnih centrala. Troškovi upgrade-a SSW su vezani za rast broja korisnika (licence se plaćaju prema broju korisnika). Time SSW obezbeđuje manje inicijalne kapitalne troškove u odnosu na tradicionalne TDM centrale, čime je obezbeđen i brži povrat investicija. Obzirom da softverske aplikacije mogu da funkcionišu na različitim mrežnim komponentama (hardverskim jedinicama), zahvaljujući takvoj distribuiranoj arhitekturi softswitcha postiže se visoki stepen redundanse i pouzdanosti kad su prekidi saobraćaja u pitanju.

Jedan od osnovnih razloga implementacije SSW je smanjenje troškova OAM (administracija, nadzor, upravljanje, održavanje) i efikasniji provisioning (uspostavljanje servisa). Dodavanje novih servisa moguće je ili upgrade-om samog SSW, ili dodavanjem novih aplikacionih servera ili dodavanjem novih (dodatnih) elemanata u mrežu, što je mnogo brže i mnogo jeftinije nego kod tradicionalnih sistema. Servisi se dodaju onda kada i gde ih treba dodati !

Može se reći da je SSW specijalno namenjen value-add servisima (sa dodatnom vrednošću). Pošto je kod tih servisa billing najbitnija funkcija, SSW svojom fleksibilnošću omogućava različite billing opcije, uz korišćenje standardizovanih interfejsa i mogućnosti pristupa i dostupa servisima sa različitih lokacija u mreži.

Uvođenjem SSW u mrežu Telekoma Srbija otvaraju se širom vrata uvođenju VoIP usluge (verovatno besplatnog telefoniranja) što će sigurno obradovati mnoge pretplatnike, naročito one sa broadband (tj.ADSL) pristupom. Za firme će verovatno atraktivan biti IP Centrex, ali ne zaboravimo da su korisnici često jako nepredvidljivi, kao i tehnologija.

Uvođenje softswitcha u mrežu Telekoma Srbija je zaista izazov. A ko nije uvodio Softswitch - nije ni "osetio tvrdo". To je cena za ulazak u NGN, a to je valjda "komunizam telekomunikacija". Svakom korisniku prema potrebama !