Bakar ili optika ?

Pretpostavka je da nam u pristupnoj mreži treba veća bitska brzina protoka podataka. Ono što treba uraditi je dati vremena tržištu da ustanovi da li je to tačno ili naći načina da se ta brzina poveća na neki način ? Brzina se može povećati korišćenjem drugih xDSL tehnologija (npr. VDSL2 umesto ADSL i ADSL2+) ili skraćenjem pretplatničke petlje. Neka istraživanja protekle godine, na Univerzitetu u Melburnu, pokazala su da se minimiziranjem efekta preslušavanja po postojećim paricama može dostići i brzina od 100-250Mbps ! I velike kompanije (npr. Huawei) intenzivno se bave poboljšanjem mogućnosti za prenos preko bakarnih parica. Već se sad postavlja pitanje : šta je i šta će biti dovoljno kratka petlja ? A produžavaće je sigurno. Jednako kao što kompesione tehnike smanjuju potreban bandwith (npr. MPEG-4 H.264 u odnosu na MPEG-2).

Ono što je bitno u celoj priči jeste koje servise nameravamo da pružamo po postojećoj mreži tj. po paricama. Da li se ti servisi mogu pružiti bez dodatnih ulaganja u pristupnu mrežu tj. da li je neophodno bakar zameniti optikom ? Ili pogledom iz druge perspektive (inače moj omiljeni pristup) - koliko efikasno koristimo postojeću mrežu ?

Šta je još bitno ustanoviti : Za čime korisnici imaju potrebu – za brzinom (Mbps) ili za količinom podataka (MB, GB) ? Na nekom francuskom forumu sam nedavno pročitao post nekog FTTH korisnika koji kaže „džaba mi brzina 100Mbps kada sam svoj dozvoljeni download od 10 GB ispunio za desetak minuta ?“ Naime, svi znaju da većina provajdera ograničava protok (upload i download) po korisniku i da posle toga svaki MB morate extra platiti. Naravno, i oni plaćaju nadprovajderima ono što se prenese kroz Internet, ali korisnicima onda ništa ne znači astronomska brzina od 100Mbps i optika do kuće. No, taj se problem recimo lako rešava ako odrešite kesu i platite flat pristup Internetu. IPTV sa druge strane, kao glavni pokretač za FTTH pristup, nije još uvek tehnologija koja podleže tzv. ekonomiji obima. Istraživanja (i iskustva) pokazuju da većina IPTV provajdera još dugo neće ostvariti dobit od svoje IPTV investicije, tj. povraćaj uloženih sredstava i ostvarivanje profita. Uostalom, i sa ADSL 8 Mb/s pristupom možete uspešno da uvedete IPTV uslugu. Ono o čemu još treba voditi računa je pad cena storage opreme (HDD sa TB kapacitetima su realnost!) a to može znatno promeniti današnju sliku prenosa sadržaja (mislim na mogućnost skladištenja podataka u mreži bliže korisniku ili čak na CPE opremi kod korisnika).

Ono na šta hoću da skrenem pažnju jeste pažljivo i sveobuhvatno sagledavanje svih aspekata problema, što se u inženjerskoj praksi često zaboravlja i ne primenjuje. Veliki operatori nemaju razloga da žure i podležu euforiji novih tehnologija i priči o zameni bakarne mreže. Operatori koji još uvek imaju monopol tek ne treba da žure, jer zbilja nemaju razloga (osim ako trošenje para nije glavni razlog). Naći će se već način kako da se produži korišćenje bakarne mreže i za nove aplikacije i servise. Ono što je danas sigurno jeste da u greenfield investicijama polaganje optike jednako košta kao i polaganje bakra (zbog dominantne cene radova, odnosno kopanja). Da li to automatski znači i da je isplativije polagati optiku u tim slučajevima ? Cena aktivne opreme za optiku do zgrade povećava Capex , ali sa druge strane održavanje optičke mreže je znatno jeftinije nego bakarne – tako da se početni veći Capex kasnije kroz manji Opex nadoknadi. Uostalom, bakarne kablove kradu, zar ne ? I opet suštinski, bitno je ono što ćete nuditi korisniku, tačnije ono što korisnici traže i žele da plate. Optika sama po sebi ne znači ništa !

Zna li se npr. koliko današnjih domaćinstava može ostvariti (po svojim paricama) protok od 8Mbps, koliko njih 2 Mbps, a koliko njih npr. 20Mbps ? Da li je 100 Mbps (ili neka druga brzina svejedno) stvarna i realna potreba ili marketinška broadband fora ?

Da li je bolje za operatora svima (tj. ogromnoj većini korisnika) obezbediti 2/5/10 Mbps ili nekima obezbediti 100 MBps ? To možda nije samo problem za operatora, već i na neki način stvar oko koje bi i regulator mogao da se pozabavi.

Čak i kad bi svi imali 100Mbps protok, kolike bi bile potrebe u CORE mreži onda i šta bi to značilo za provajdera ? Šta je sve potrebno obezbediti u mreži i u poslovanju (OAM & P) da bi se korisnicima obezbedio i ponudio taj protok ? Lanac (pitanja) je dug, a jak je onoliko koliko i njegova najslabija karika.

Da ne ispadne kako zagovaram da se ne radi ništa (a to „ništa“ bi u stvari značilo ne znati šta treba da se radi), telekom operatori treba da nastave da rade ono što najbolje znaju - da obezbeđuju konektivnost, da traže i povezuju nove korisnike, korišćenjem nekih kabineta „u komšiluku“, bakrom do korisnika (a odatle će se lako sutra, ako to bude potrebno, provući i optika do samog korisnika). Bakar, sve mi se čini, nije tako OUT kao što neki misle. Generalno gledano, pomisao da se bakarna mreža zameni optičkom (FTTB/FTTH), mislim da nije mnogo pametna i isplativa. Možete da se ne složite sa mnom, ali svakako postavite sebi pitanje: čemu služi vaša mreža ili čemu će služiti ? Da ne bude : šta sad sa ovim da radimo. Mreža je sredstvo, a ne cilj ! Kao i FTTx, kao i MPLS, Softswitch, IPTV.... Koristite tehnologiju da rešite problem i olakšate sebi život. Pitanje „bakar ili optika“ je stoga veštački nametnuto pitanje, ako ni zbog čega drugog – postoje i wireless broadband tehnologije.