Mislim, dakle nisam

Možda nema direktne veze sa telekomunikacijama, ali preporučujem na blogu B92 post “Kadrovska eutanazija” (nalazi se – ;-) - na istoj B92 stranici kao tematski tekst prethodnog mog posta). Napisala žena sa dva prezimena, a ja sam uvek u najpozitivnijem smislu tvrdio da su žene sa dva prezimena posebne, jer često imaju ono što mnogi muškarci nemaju. Istine radi ima takvih žena i sa jednim prezimenom. Dobar broj muškaraca bi mogao od njih puno da nauči, da ne kažem da se ugleda na njih.
Ako vas mrzi da čitate, evo poente : “Selekcija je mahom negativna, iskustvo je prepreka, a znanje smetnja.” Surova istina godina našeg življenja. Ljudi i energija su potrošna roba, koga je briga za budućnost !
Zato je tu blogovanje. Pisanje je dobro za dušu, ali kažu, loše za karijeru. Prema staroj ruskoj staljinističkoj :
1) Ne piši. 2) Ako i pišeš, ne potpisuj ! 3) Ako pišeš i potpisuješ, nemoj posle da se čudiš. (Ovo mi je ispričao jedan gospodin menadžer koji ima iste inicijale kao ja).
Da je tako - potpisujem. Čemu se još možemo čuditi ? Trener odbojkaša postaje trener vaterpolista, golman koji ne može da dohvati prečku brani u reprezentaciji, plejmejker iz podsaveza je novi centarfor prvoligaša. Izgleda da je ovo novo renesansno doba : vreme unisex ministara i vreme unisex stručnjaka. Ako su uopšte svesni gde su upali i o čemu se radi. Ne mislim ni na koga konkretno, ali ako se pronašao u ovoj priči, neka razmisli zašto se pronašao. Misli, dakle ima tu nečeg.