Daje se na znanje!

Karte su otvorene i na sva zvona je objavljeno da država prodaje deo svojih akcija u Telekomu. Objavljeno je da je to 40% od sadašnjeg državnog udela, što je, mora se priznati, znatno visprenije nego namenskih 30+1%. Izgleda da je opcija tendera "a la Mobtel063" preovladala i da dolari egipatskih i arapskih magnata jednako primamljivo zveckaju kao i dojče-evri. Ostatak sadašnjeg dela državnih akcija deli se na 15% za akcije građana, 10-12% za zaposlene (zna li neko tačan procenat?), a državi bi trebalo da ostane 13-15% učešća u vlasništvu budućeg privatnog Telekoma, koji verovatno neće više nositi prezime Srbija.

Novine su pune treba-netreba komenatara, analiza za i protiv, gledanja u zube potencijalnim kupcima, priča o porodičnom srebru, crnih scenarija o sigurnom ćerdanju dobijenih para. Ali to je politika i neću se nadalje baviti očekivanjima ili strepnjama da će se pare dobijene od prodaje Telekoma ulupati u neku potrošnju, za plate, penzije i ostale prinadležnosti vezane za dobijanje izbora.

Premijer je, dakle, rekao da je prodaja 40% odlična, ali šta će biti ako ih Nemci kupe i kome će onda trebati akcije manjinskih akcionara tj. koju će cenu tada imati? Da li neko drugi može da u nemačku interesnu sferu, teško je verovati...
Na licitiranje o mogućoj ceni, iz Telekoma su rekli: "Oni koji iznose konkretne cifre i potpuno neutemeljenje procene vrednosti akcija akcionarskog društva, moraju da budu svesni sopstvene odgovornosti za eventualno nanetu štetu".
Snašu ne treba kuditi, to je odavno poznato, a šta je u ponudi napisano je npr. ovde. A koliko će neko ponuditi - tja, uvek je malo.

Neko je očigledno namignuo ministarki MTID i ona je sada apsolutno za prodaju Telekoma. Nasuprot Jasni, nekadašnja ministarka za telekomunikacije Aleksandra smatra da je neshvatljivo da država prodaje Telekom i navodi neke pretpostavke za koje i sam verujem da će postati činjenice: "S obzirom da se Telekom bavi uglavnom uslužnom delatnošću, prodajom ne mogu da se očekuju dalje investicije u proizvodnju i nova radna mesta u Srbiji. Naprotiv, izvesno je smanjenje radnih mesta kako u Telekomu, tako i u domaćim firmama koje proizvode za Telekom", upozorila je Smiljanić. Ne kažem da je Jasna ovome kriva, jednostavno verovatno će biti tako, jer se sličan scenario odigrao u susednim republikama.

Sindikalci Telekoma su očekivano protiv prodaje većinskog paketa akcija. Kažu: Privatizacija Telekoma za građane znači povećanje cena, smanjenje broja zaposlenih i neizvesnost za zaposlene. Sumnjam da će se građani potresti zbog ovoga, ali i zaposleni su valjda neki građani. A medijski najeksploatisaniji sindikalac Telekoma kaže : "Telekom jeste uspešno preduzeće, ali ako se ne bude sprovodila adekvatna politika, doći će do slabljenja pozicije na tržištu i tada će zaista biti neophodna privatizacija". Ali navodi i pravi posao i pravi zadatak za sindikate: "Ukoliko dođe do privatizacije, neophodno je utvrditi odgovarajući socijalni program za one koji postanu tehnloški višak, ali i obaveze novog vlasnika prema zaposlenima koji ostaju da rade".

Čitajući i komentare po novinskim internet portalima zaključujem da ljudi misle da treba i da je ispravno privatizovati samo neuspešne firme. Pa ko je lud da kupi propalu firmu i za koje pare bi je i kupio? Normalno je valjda prodati (ili kupiti) za dobre pare nešto što je dokazano uspešno i profitabilno! Da li je pravo vreme ili ne i da li će sutra biti bolje vreme – ko bi to znao u današnje krizno vreme u Srbiji, ali ja ću reći samo jedno: država ne treba da se bavi upravljanjem preduzećima. Ne treba sumnjati da će privatni vlasnik podići efikasnost poslovanja i održati firmu profitabilnom. Smatram da je dobro da država zadrži deo akcija u dobrim preduzećima, u Telekomu makar i ovih 10-15%.
Prava utakmica i bolja cena bi se sigurno postigle ponudom npr. čistih 51% akcija, realnije je da bi se pojavio još neki ozbiljan kupac, mada bi i tada mali akcionari verovatno lošije prošli.

I gospodin Hiber, član UO Telekoma, smatra da je vreme da država izađe iz telekomunikacionog sektora. "Mislim da u jednoj konkurentnoj grani javno preduzeće na duži rok osuđeno na loše rezultate i gubitak vrednosti. Ciljevi i motivi poslovanja javnog preduzeća su drugačiji od ciljeva i motiva običnog privrednog društva. I to se na tržištu uvek odrazi. Sada su sve usluge u telekomunikaciji dostupne i vreme je da se razmišlja o tome da država izađe iz tog sektora", ističe Hiber. Ne treba sumnjati da gospodin Hiber zna o čemu se radi, uostalom on je višegodišnji predstavnik države u upravnom odboru Telekoma.

Čeka nas sigurno vruće leto i jesen. Tu su i konkurenti Telekoma koji se polako zahuktavaju. Ne treba trošiti reči ni o značaju Telekoma za bezbednosni segment države, sve te i još mnoge druge stvari (naročito odnos sa PTT-om) treba rešavati u hodu do predaje „ključeva“ kompanije. Treba znati i još jednu stvar: nisu telekomunikacije u Srbiji samo Telekom, a siguran sam da će i budući gazda Telekoma zaraditi nešto za državu Srbiju. Ako to dobro bude radio ne treba sporiti da i on uzme i odnese gdegod svoj zasluženi deo kolača. Siguran sam da država i građani mogu dobro da prođu u celoj ovoj priči, a ne treba brinuti ni za budućnost. Ako je Telekom ne bude stvarao, stvaraće je drugi operatori i servis-provajderi. Mislim da će se i Ratel sad malo relaksirati, a nadam se da će i Telekom "ostati budan" bez obzira na period neizvesnosti i očekivanja novog gazde. Iz cele priče građani Srbije treba da imaju višestruku korist (ali to je opet neka druga priča). Samo da se dođe do mogućnosti i da bude malo pameti tamo gde se čini da je sada sve manje ima.