27 април 2010

Šta znači ćutanje?

Primećujem da moje čitaoce i komentatore mnogo manje intrigira priča o prodaji Telekoma nego nek'dašnja priča o liberalizaciji i drugoj licenci.

Pitam se zašto?

Gde su moji stari i poznati komentatori?
Mogu vam reći da su svi skupovi, okrugli stolovi o prodaji Telekoma kojima sam do sada prisustvovao, uglavnom monolitni. Svi govornici i učesnici listom su protiv prodaje. Impresionira me ta potreba da se svi (intelektualci) slažu i uverenost u nešto o čemu, uzgred, pojma nemaju, a nemaju ni neophodne informacije da bi mogli da rasuđuju i presuđuju. Državni interes je "ne prodati", a najveći "neprijatelj" državnog interesa je, zamislite, Vlada RS!? I to je Srbija. Svi bi da idu napred, samo mi hoćemo da se vratimo 50 godina unazad... U čemu je smisao?

10 коментара:

Sloba Markovic је рекао...

Pošto sam se osetio prozvanim (kao povremeni komentator na ovom blogu, a i kao eksplicitno pomenut u nekom od ranijih postova) :) 'ajde da kažem par reči na ovu temu...

Aktuelna medijska debata (što ne uključuje ovaj blog, da budem precizan) meni deluje krajnje prizemno i bez veze, jer se svela na konstruisanje manje ili više smislenih (ali svakako nedovoljno "pečenih") opravdanja za unapred zacrtane pozicije na temu prodaje Telekoma.

Za mene lično, ključno pitanje u svakom trenutku jeste kako u aktuelnim društveno-političkim uslovima obezbediti razvoj u oblasti telekomunikacija.

Dakle, nije centralno pitanje svih pitanja "ko je/ko će biti vlasnik Telekoma", nego kakva je pozicija države u odnosu na tržište telekomunikacija i da li takva pozicija doprinosi opštem društvenom/ekonomskom napretku (što konkretnije obuhvata recimo pitanja: da li imamo adekvatan zakonski okvir, da li regulator ima uslove za adekvatno vršenje svojih nadležnosti, da li i kojim instrumentima država podstiče razvoj u sektoru, kakva je državna politika u pogledu stvaranja konkurentnog tržišta u sektoru itd).

Pitanje vlasništva nad Telekomom nije beznačajno u tim razmatranjima, ali daleko od toga da je jedino bitno ili od presudnog značaja.

Dakle, moja aktuelna angažovanja i zabrinutosti tiču se više usvajanja novog Zakona o elektronskim komunikacijama i realizacije započetih mera liberalizacije, koji će obezbediti uslove za neki realni novi kvalitet i nove vrednosti, nego vođenje brige o tome od koga će Telekom u budućnosti kupovati rutere, ko će uzeti "proviziju" od prodaje itd.

Pozdrav,
Sloba

Saša Stamenković је рекао...

Samo kao dodatak na Slobin komentar, jedno od pitanja iz mog posta "Mnogo loma oko Telekoma":

Da li će neprodavanje Telekoma sigurno doprineti razvoju srpskih telekomunikacija?

I još jedan dodatak iz istog posta koji je takođe "na liniji":

Otkud taj fatalizam da je regulativa kod nas nemoćna pred privrednim moćnicima? Zašto je to tako i da li mora da bude tako? Da li telekomunikacije nemaju i ne mogu da imaju svoju «Vericu Barać»?

"Telekom i razvoj srpskih telekomunikacija" - kako je samo Aleksandra propustila ovu temu kad je bila ministar.
Surovo da vas podsetim: Srbija je na začelju u Evropi u oblasti telekomunikacija. Mislite, kolege, o tome.

DING је рекао...

Liberalizacija je pitanje svih pitanja u srpskim telekomunikacijama valjda je zato ta tema zaintrigirala više ljudi.
Zašto je liberalizacija najznačajnija na ovom blogu ne moram posebno obrazlagati. Sledstveno tome, i pitanje prodaje Telekoma treba pre svega posmatrati kroz pitanje liberalizacije: "Hoce li prodaja Telekoma dovesti do liberlizacije ili neće?" Može li regulator rušiti monopole ako je Telekom državni? Može li državni Telekom da opstane i ostane lider kada se tržište liberalizuje?. Pitanje "prelivanja" kapitala da ostavim za neki drugi put.
Pomenuti novi zakon o elektronskim komunikacija ne smatram sjajnim (osnovna zamerka da je fokus na infrastrukturi a da su neke oblasti nedovoljno obrađene, npr. KDS), međutim on će svakako značiti veliki korak napred ka liberalizaciji.

I za kraj odgovor na pitanje: Pre će srpske telekomuniacije dobiti svog Milovana Bojića nego Vericu Barać!

Saša Stamenković је рекао...

@DING:

Prodaja Telekoma bez liberalizacije je potpuni promašaj za Srbiju!
Hvala za pomenuto pitanje "prelivanja kapitala" - to je, mislim, ključno pitanje svim narikačama prodaje, ali bilo bi zajebano (sorry!) raspetljavati tu petlju.

"Milovana Bojića"? - pa već je "u procesu", koliko čujem.

Ratel je ključni igrač za budućnost srpskih telekomunikacija, rekao sam to već u diskusiji oko strategije broadband razvoja. Čekamo onda da zasluge zastare...

Jedan moj bivši direktor je svojevremeno rekao: "Imam i više nego što mi treba, e sad mogu malo da radim i za firmu". Čekam da se to desi i onima koji vode Srbiju, možda nam krene nabolje.

DING је рекао...

Kada se kaže Ratel na šta se misli?

a) Jovan Radunović i Milan Janković
b) Telekom Srbije
c) Partija kojoj je "koalicionim sporazumom" pripao Telekom i/ili srpske telekomunikacije
d) Vlada Srbije
e) od svega po malo
f) ništa od navedenog

Sneška је рекао...

Sale, naravno da čitaoce interesuje ta priča, naravno da i dalje pratim blog, a ono šta bih ja sve napisala, bolje je da ostavim za sebe. Redovno čitam blog i svaki put postavljam sebi pitanje: Da li je moguće da ponovo ona ista, Andrićeva, "kad dodju vučja vremena, pametni zaćute, glupi progovore, a fukara se obogati." I eto tako dodjoh do zaključka da je puno gluplje biti pametan, nego glup. Nadam se da se ne ljutiš što ovako napisah, ali meni se smučilo, a tebi se divim koliko imaš snage i energije da istraješ.... pozdrav Sneška

Saša Stamenković је рекао...

@ DING:
Džabe ja pišem o Ratelu, Katelu, britanskom OFCOM-u, kako su i šta ljudi uradili da ih ne bi dočekalo da sa prodajom državnog operatora prodaju monopol i da onda razvoj telekomunikacija zavisi od ko-zna-koga.


Sneška, znam da je glupo praviti se pametan, ali šta će biti ako svi postanemo "karakterne osobine", što reče Šerbedžija u "Varioli Veri". Ionako je sve otišlo...
Krivi smo mi što smo ih pustili...

P.S: Nije loše, ti citiraš Andrića, ja Radeta i Đoleta.

Sloba Markovic је рекао...

@DING
Surovo :)

teddy је рекао...

Potpuno se slažem s Dingovom rečenicom: "Liberalizacija je pitanje svih pitanja u srpskim telekomunikacijama".

Gledao sam malo pokazatelje tržišta iz Makedonije i mislim da bi članovi RATEL-a morali da izvrše kolektivno samoubistvo nakon poređenja njihovih rezultata po pitanju regulisanja i podsticanja razvoja tržišta s ovima iz Makedonije:

Izveštaj o tržištu za poslednji kvartal 2009:

Broj operatera:

Fiksna: 9
Mobilna: 3
Kablovska TV: 73
Internet provajderi: 64
VOIP: 27

Udeo alternativnih operatera u tržištu fiksne telefonije:

Po broju pretplatnika: 16,42%
Po prihodu od odlaznog saobraćaja: 14,29%

Dial-up praktično izumro sa svega 1091 kućnim korisnikom krajem 2009.

Broj širokopojasnih kućnih korisnika:

201.269, odnosno 39% domaćinstava

Udeli mobilnih operatera:

T-Mobile (Deutsche Telekom): 62,57%
One (Telekom Slovenija): 21,80%
VIP (Mobilkom, odnosno Telekom Austria): 15,63%

Udeli multichannel platformi:

Kablovska TV: 87,18%
IPTV: 7,12%
DVB-T (digitalna zemaljska TV*): 5,15%
Satelitska TV: 0,55%

* U Makedoniji se pomoću zemaljske antene i digitalnog prijemnika besplatno mogu gledati nacionalni komercijalni i državni kanali (njih 9), dok se ostali kanali, među kojima su Discovery, National Geographic, AXN, Fox Life i Crime, TV1000, Animal Planet, MTV, VH1, CNN, BBC World, Hustler, Dorcel, kao i HBO i HBO Comedy, dodatno plaćaju.

Izvor:

Izveštaj o razvoju tržišta za poslednji kvartal 2009. makedonske Agencije za elektronske komunikacije:

• PPT prezentacija - http://bit.ly/bwwAjC
• PDF dokument - http://bit.ly/ch1brX

Saša Stamenković је рекао...

@teddy:
Drago mi je da si se vratio poslu dobrog komentatora na mom blogu!

A šta kažeš, kolektivno samoubistvo da izvrše? Znaš kad - kad kostur skoči s mosta. Nastavak verovatno znaš.

A ovaj izveštaj: poslednji kvartal 2009., pa to je kod nas misaona imenica ne samo za Ratel, nego i za mnoge eminentnije.

Alternativni operatori - pa odavno važi parola da nema alternative. Zar to ne kažu i mnoge učene glave u ovoj zemlji, itd, itd.

Možda još bude inspiracije, posle vesti iz Kurira (03.05.) o podizanju cene.