Primećujem da moje čitaoce i komentatore mnogo manje intrigira priča o prodaji Telekoma nego nek'dašnja priča o liberalizaciji i drugoj licenci.
Pitam se zašto?
Gde su moji stari i poznati komentatori?
Mogu vam reći da su svi skupovi, okrugli stolovi o prodaji Telekoma kojima sam do sada prisustvovao, uglavnom monolitni. Svi govornici i učesnici listom su protiv prodaje. Impresionira me ta potreba da se svi (intelektualci) slažu i uverenost u nešto o čemu, uzgred, pojma nemaju, a nemaju ni neophodne informacije da bi mogli da rasuđuju i presuđuju. Državni interes je "ne prodati", a najveći "neprijatelj" državnog interesa je, zamislite, Vlada RS!? I to je Srbija. Svi bi da idu napred, samo mi hoćemo da se vratimo 50 godina unazad... U čemu je smisao?
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
10 коментара:
Pošto sam se osetio prozvanim (kao povremeni komentator na ovom blogu, a i kao eksplicitno pomenut u nekom od ranijih postova) :) 'ajde da kažem par reči na ovu temu...
Aktuelna medijska debata (što ne uključuje ovaj blog, da budem precizan) meni deluje krajnje prizemno i bez veze, jer se svela na konstruisanje manje ili više smislenih (ali svakako nedovoljno "pečenih") opravdanja za unapred zacrtane pozicije na temu prodaje Telekoma.
Za mene lično, ključno pitanje u svakom trenutku jeste kako u aktuelnim društveno-političkim uslovima obezbediti razvoj u oblasti telekomunikacija.
Dakle, nije centralno pitanje svih pitanja "ko je/ko će biti vlasnik Telekoma", nego kakva je pozicija države u odnosu na tržište telekomunikacija i da li takva pozicija doprinosi opštem društvenom/ekonomskom napretku (što konkretnije obuhvata recimo pitanja: da li imamo adekvatan zakonski okvir, da li regulator ima uslove za adekvatno vršenje svojih nadležnosti, da li i kojim instrumentima država podstiče razvoj u sektoru, kakva je državna politika u pogledu stvaranja konkurentnog tržišta u sektoru itd).
Pitanje vlasništva nad Telekomom nije beznačajno u tim razmatranjima, ali daleko od toga da je jedino bitno ili od presudnog značaja.
Dakle, moja aktuelna angažovanja i zabrinutosti tiču se više usvajanja novog Zakona o elektronskim komunikacijama i realizacije započetih mera liberalizacije, koji će obezbediti uslove za neki realni novi kvalitet i nove vrednosti, nego vođenje brige o tome od koga će Telekom u budućnosti kupovati rutere, ko će uzeti "proviziju" od prodaje itd.
Pozdrav,
Sloba
Samo kao dodatak na Slobin komentar, jedno od pitanja iz mog posta "Mnogo loma oko Telekoma":
Da li će neprodavanje Telekoma sigurno doprineti razvoju srpskih telekomunikacija?
I još jedan dodatak iz istog posta koji je takođe "na liniji":
Otkud taj fatalizam da je regulativa kod nas nemoćna pred privrednim moćnicima? Zašto je to tako i da li mora da bude tako? Da li telekomunikacije nemaju i ne mogu da imaju svoju «Vericu Barać»?
"Telekom i razvoj srpskih telekomunikacija" - kako je samo Aleksandra propustila ovu temu kad je bila ministar.
Surovo da vas podsetim: Srbija je na začelju u Evropi u oblasti telekomunikacija. Mislite, kolege, o tome.
Liberalizacija je pitanje svih pitanja u srpskim telekomunikacijama valjda je zato ta tema zaintrigirala više ljudi.
Zašto je liberalizacija najznačajnija na ovom blogu ne moram posebno obrazlagati. Sledstveno tome, i pitanje prodaje Telekoma treba pre svega posmatrati kroz pitanje liberalizacije: "Hoce li prodaja Telekoma dovesti do liberlizacije ili neće?" Može li regulator rušiti monopole ako je Telekom državni? Može li državni Telekom da opstane i ostane lider kada se tržište liberalizuje?. Pitanje "prelivanja" kapitala da ostavim za neki drugi put.
Pomenuti novi zakon o elektronskim komunikacija ne smatram sjajnim (osnovna zamerka da je fokus na infrastrukturi a da su neke oblasti nedovoljno obrađene, npr. KDS), međutim on će svakako značiti veliki korak napred ka liberalizaciji.
I za kraj odgovor na pitanje: Pre će srpske telekomuniacije dobiti svog Milovana Bojića nego Vericu Barać!
@DING:
Prodaja Telekoma bez liberalizacije je potpuni promašaj za Srbiju!
Hvala za pomenuto pitanje "prelivanja kapitala" - to je, mislim, ključno pitanje svim narikačama prodaje, ali bilo bi zajebano (sorry!) raspetljavati tu petlju.
"Milovana Bojića"? - pa već je "u procesu", koliko čujem.
Ratel je ključni igrač za budućnost srpskih telekomunikacija, rekao sam to već u diskusiji oko strategije broadband razvoja. Čekamo onda da zasluge zastare...
Jedan moj bivši direktor je svojevremeno rekao: "Imam i više nego što mi treba, e sad mogu malo da radim i za firmu". Čekam da se to desi i onima koji vode Srbiju, možda nam krene nabolje.
Kada se kaže Ratel na šta se misli?
a) Jovan Radunović i Milan Janković
b) Telekom Srbije
c) Partija kojoj je "koalicionim sporazumom" pripao Telekom i/ili srpske telekomunikacije
d) Vlada Srbije
e) od svega po malo
f) ništa od navedenog
Sale, naravno da čitaoce interesuje ta priča, naravno da i dalje pratim blog, a ono šta bih ja sve napisala, bolje je da ostavim za sebe. Redovno čitam blog i svaki put postavljam sebi pitanje: Da li je moguće da ponovo ona ista, Andrićeva, "kad dodju vučja vremena, pametni zaćute, glupi progovore, a fukara se obogati." I eto tako dodjoh do zaključka da je puno gluplje biti pametan, nego glup. Nadam se da se ne ljutiš što ovako napisah, ali meni se smučilo, a tebi se divim koliko imaš snage i energije da istraješ.... pozdrav Sneška
@ DING:
Džabe ja pišem o Ratelu, Katelu, britanskom OFCOM-u, kako su i šta ljudi uradili da ih ne bi dočekalo da sa prodajom državnog operatora prodaju monopol i da onda razvoj telekomunikacija zavisi od ko-zna-koga.
Sneška, znam da je glupo praviti se pametan, ali šta će biti ako svi postanemo "karakterne osobine", što reče Šerbedžija u "Varioli Veri". Ionako je sve otišlo...
Krivi smo mi što smo ih pustili...
P.S: Nije loše, ti citiraš Andrića, ja Radeta i Đoleta.
@DING
Surovo :)
Potpuno se slažem s Dingovom rečenicom: "Liberalizacija je pitanje svih pitanja u srpskim telekomunikacijama".
Gledao sam malo pokazatelje tržišta iz Makedonije i mislim da bi članovi RATEL-a morali da izvrše kolektivno samoubistvo nakon poređenja njihovih rezultata po pitanju regulisanja i podsticanja razvoja tržišta s ovima iz Makedonije:
Izveštaj o tržištu za poslednji kvartal 2009:
Broj operatera:
Fiksna: 9
Mobilna: 3
Kablovska TV: 73
Internet provajderi: 64
VOIP: 27
Udeo alternativnih operatera u tržištu fiksne telefonije:
Po broju pretplatnika: 16,42%
Po prihodu od odlaznog saobraćaja: 14,29%
Dial-up praktično izumro sa svega 1091 kućnim korisnikom krajem 2009.
Broj širokopojasnih kućnih korisnika:
201.269, odnosno 39% domaćinstava
Udeli mobilnih operatera:
T-Mobile (Deutsche Telekom): 62,57%
One (Telekom Slovenija): 21,80%
VIP (Mobilkom, odnosno Telekom Austria): 15,63%
Udeli multichannel platformi:
Kablovska TV: 87,18%
IPTV: 7,12%
DVB-T (digitalna zemaljska TV*): 5,15%
Satelitska TV: 0,55%
* U Makedoniji se pomoću zemaljske antene i digitalnog prijemnika besplatno mogu gledati nacionalni komercijalni i državni kanali (njih 9), dok se ostali kanali, među kojima su Discovery, National Geographic, AXN, Fox Life i Crime, TV1000, Animal Planet, MTV, VH1, CNN, BBC World, Hustler, Dorcel, kao i HBO i HBO Comedy, dodatno plaćaju.
Izvor:
Izveštaj o razvoju tržišta za poslednji kvartal 2009. makedonske Agencije za elektronske komunikacije:
• PPT prezentacija - http://bit.ly/bwwAjC
• PDF dokument - http://bit.ly/ch1brX
@teddy:
Drago mi je da si se vratio poslu dobrog komentatora na mom blogu!
A šta kažeš, kolektivno samoubistvo da izvrše? Znaš kad - kad kostur skoči s mosta. Nastavak verovatno znaš.
A ovaj izveštaj: poslednji kvartal 2009., pa to je kod nas misaona imenica ne samo za Ratel, nego i za mnoge eminentnije.
Alternativni operatori - pa odavno važi parola da nema alternative. Zar to ne kažu i mnoge učene glave u ovoj zemlji, itd, itd.
Možda još bude inspiracije, posle vesti iz Kurira (03.05.) o podizanju cene.
Постави коментар