Dvougao

Prethodne sedmice pročitao sam intervjue dva generalna direktora srpskih operatora (Telekom Srbija i Orion telekom), date magazinima NIN odnosno „Biznis i finansije“. Naslov u ovo drugom genijalan – O mreži, petlji i omči! Autoru kapa dole za kreaciju! Pokušaću da pronađem sličnosti i razlike o razmišljanjima dva direktora o aktuelnoj situaciji na našem telekomunikacionom tržištu:

Uslovi poslovanja teški; Radom Regulatora nisu baš zadovoljni, nemaju ni previše poverenja u njegov rad; uticajem države odnosno njenih ministarstava na uslove unapređenja poslovanja kompanija koje vode, takođe nisu zadovoljni; cenama svojih (fiksnih) usluga i njihovom regulacijom nisu zadovoljni. Direktor Telekoma se žali i na proces nabavki, dok u procesu liberalizacije tržišta i prenosivosti broja vidi novu šansu za Telekom. Ističe da je sve veći problem telekomunikacionog biznisa slaba platežna moć stanovništva i da je prošle godine uočen pad prosečnog računa u mobilnoj za 15%! Fokus Telekoma su ADSL i IPTV, mobilni internet i dodatni servisi mobilne telefonije. Hm, imam li prava da komentarišem vizije najuspešnijeg menadžera u istoriji Telekoma...

Gospodin Radujko najavio je povlačenje sa čelnog mesta Telekoma. Kaže da nisu dovoljni najuspešniji bilansi u istoriji Telekoma, jer potencijalni kupci mere i druge dimenzije (i izgleda ne skaču baš od sreće). Dobit Telekom Grupe u 2010-oj je 168 miliona €, samog srpskog Telekoma 15,8 mlrd dinara, uz oko 600.000 ADSL pretplatnika i 82.000 IPTV pretplatnika. Čast ostalima, ali gospodin Radujko je kao najozbiljnijeg konkurenta naveo SBB. Možda je hteo da naljuti ove druge, da im, ono što se kaže, baci rukavicu. Ovu koju se ionako sprema da skine.

Gospodin Đinović, čini mi se, ne zrači optimizmom kao ranije. Ističe brdo problema kod postavljanja infrastrukture za bazne stanice i nedoslednost i prevrtljivost nadležnih vlasti. Žali se i na odsustvo podsticaja države za inovativniji nastup na tržištu, za dobro korisnika i same te države. Taman je sa sadašnjim Telekomom ušao u konstruktivan i obećavajući dijalog, u najavi je novi nepredvidivi vlasnik. Razumljivo je da je zabrinut. Ali čovek njegovog kova - nekako mu je intervju po sistemu „koga moraš da moliš, nemoj ga kudiš“. Dobro, to je život, a on je ipak odgovoran za poslovanje jedne ozbiljne kompanije. Nisam baš spreman za tumačenja oko infrastrukture (tt kanaliazacije) i priču o dobavljačima, možda nije onako kako sam ja to razumeo iz teksta. Elem, fokus Oriona je Internet i usluge biznis korisnicima. Ispravan pristup, ali nimalo lak i naivan posao. Na Orionu je da pokaže i dokaže da nije slamka među vihorove.

Gospodin Đinović kaže: „Ali regulator je jak onoliko koliko mu država dozvoli.“ Vapaj, očaj, rezignacija, nemoć ili ljudi koji rade tamo nemaju petlju da se mešaju u struku i svoj posao, nego gledaju da se ne zamere političarima koji ih biraju. Nema ozbiljnog čoveka u Srbiji koji se bavi telekomunikacijama koji ne misli da RATEL treba mnogo bolje da radi. A zaista mora, jer Ratel je ključni faktor! Da li postoji način? Evo i naš drug SlobaM misli da ima nade za srpske telekomunikacije. Dok je nama nas. (Slobo, da platiš pivo za ovu reklamu!)

Modeli poslovanja telekom-operatora se menjaju. Niti ima previše para za rizične investicije, niti su korisnici spremni da previše troše. Mora mnogo više da se duma, analizira tržište i polagano raste. Mora doći do ukrupnjavanja scene, pa onda pojave novih malih igrača, nji’ovo povezivanje... A treba i ja sutra da živim od nečega ;).