Vezano za prethodni post, čitajući različite vesti nekako mi je promaklo da je direktor Oriona izjavio da “Orion telekom plaća Telekomu Srbija višu cenu za razmenu” tj. da poziv iz Orionove mreže u mrežu Telekoma sada Orion više košta.
Pažljivo sam pogledao odluke Ratel-a, najnoviju i onu iz maja/juna 2010. i zaista se može zaključiti da je ono što je Đinović rekao – tačno! Orion je, kao sada jedini realni fiksni operator (Telenor je fiksni operator za sada samo na papiru), zaista ozbiljno pogođen najnovijim odlukama RATEL-a o cenama interkonekcije. Za njih je zaista poskupela uspostava veza kroz mrežu Telekoma posle odluka Ratela! Njihova zarada će pod novim uslovima sigurno biti smanjena ili će teret poskupljenja morati da prebace na džepove svojih korisnika.
Gospodin Đinović nije pominjao cene (ne znam zašto?), pa neću ni ja. Rekao sam da bi bolja argumentovanost i transparentnost svima više pomogla. Bilo bi možda bolje da su sračunali svoje "gubitke" (možda i jesu) nego što su projektovali Telekomovu dobit. Svejedno, mislim da se rešenje ne može tražiti kroz ukidanje plaćanja interkonekcije. Zašto je Orion baš to tražio, da li je to neki probni balon ili je neka igra u rukavicama u pitanju, ne znam?!
Fakat da je Orion zaista gubitnik usled najnovijih odluka Ratel-a. Moraće da odreše kesu i plate više nego do sada. Skoro da im se povećanje broja novih korisnika "neisplativo". Nije ni Telekom u mnogo boljoj poziciji, iako iz Oriona kažu da će Telekom iz svega profitirati oko 50 mil €. Telekomova situacija je složenija i nije baš jednostavno sagledati sve efekte Ratelovih odluka. Rekao sam u prethodnom tekstu ko je najveći dobitnik.
Šta će ovo doneti srpskim telekomunikacijama? Niko ništa i ne komentariše, nije izgleda ni bitno. Ima i važnijih i većih problema u ovoj zemlji.
25 јун 2011
23 јун 2011
Zvezda tera meseca
Generalni direktor Oriona je izgleda rešio da javno progovori o nekim "spornim" pitanjima srpskih telekomunikacija, a to svakako jesu problemi koji muče operatora u razvoju kakav i jeste Orion. Ja pozdravljam svaku vrstu transparentnosti i podele informacija koje mogu biti važne za razumevanje situacije i donošenje zaključaka.
Ubeđen sam da se u Orionu čita moj blog, a sledi dokaz:
Orion traži ukidanje naplate interkonekcije. To je dovoljan uslov da njihovi korisnici ne plaćaju cenu razgovora, nego samo pretplatu. Lično sam malo začuđen predlogom, ali slutim da je pravi problem negde na drugom mestu, a ne u cenama interkonekcije. Zašto pre Ratelovih mera nije došla ovakva inicijativa?
Da li je u redu da vas neko usled dominantnog položaja i povoljne prilike «dere» - nije, da li je u redu da ne plaćate usluge korišćenja nečije infrastrukture– opet nije. Ali zato postoji regulator koji mora da obezbedi uslove za razvoj tržišta i omogući konkurenciju.
Slažem se da je vremensko tarifiranje arhaično i da se u svetu gotovo i ne praktikuje. Govorna usluga je uglavnom besplatna uz internet i paket usluga. Svaki korisnik telco usluga bi, verujem, voleo da je Srbija mnogo bliže tom svetu. Ipak, lično smatram da je ukidanje interkonekcijskih tarifa i nemoguće i nepravedno. Ne mogu se džaba koristiti usluge nečije mreže. U redu je i da onaj ko više troši, više i plaća. Tako je, uostalom, i u razmeni Internet saobraćaja.
Do sada su se svi učesnici na tržištu ponašali prema Telekomu po sistemu "koga moraš da moliš, nemoj da ga ljutiš", da ne kažem "titrali mu", a sada bi da ga "neutrališu". Nije korektno, nije fer i nije pošteno! Kao da sve nepravilnosti i sve loše u srpskim telekomunikacijama potiče od Telekoma? Moji čitaoci često kažu da sam vrlo hrabar tj. "lud" što ovde pišem ponešto što pišem. Mislim da je svima jasno zašto se misli da je to tobože hrabro. Ne treba olakšavati i obezbeđivati nikome lagodnu poziciju, ma ko to bio, naročito ako je to na štetu nekog drugog. I Telekom mora da se nauči da igra "u Evropi". I drugi operatori moraju da nauče da za eventualne sopstvene slabosti ne optužuju stalno Telekom. Ne može se ni lako ni brzo postati veliki i uspešan, mada smo u Srbiji svi vrlo nestrpljivi. Zašto u Ratel svi stidljivo upiru prstom? Zato što je to opet "koga treba da moliš...", jel' tako? Znači, ima nedodirljivih, mora cinculiranje, mora dodvoravanje, ručkići, viskići, limunići, političke veze... Odlično je što se direktor Oriona obraća na pravu adresu - regulatoru! Znači zna se "odakle vetar duva". I što je podsetio da postoji i Internet.
Svejedno za temu i povod, svaka čast na istupu gospodinu Đinoviću, neka se krene bar od iznošenja problema! Svako svojih, jasno i argumentovano! Onda će svi pomalo da razmisle o svemu, pa će stvari početi i da se rešavaju i raspetljavaju. Ne brani se struka, a ni država, snishodljivošću, poltronisanjem, ćutanjem i čekanjem da neko «odozgo» prospe med i mleko. Ima ona navijačka o ćutanju, ko zna – razumeće!
P.S.: Evo predloga za okrugli sto na temu "Ko ili šta koči napredak srpskih telekomunikacija?"
Ubeđen sam da se u Orionu čita moj blog, a sledi dokaz:
Prema njegovim rečima, odluka Ratela da smanji cenu interkonekcijske usluge "sačuvala je pare" mobilnim operaterima, dok je povećanjem cene pretplate nađen način da se nadoknadi gubitak Telekomu.Ovo me baš raduje, dobro je čitati nešto pametno ;).
Orion traži ukidanje naplate interkonekcije. To je dovoljan uslov da njihovi korisnici ne plaćaju cenu razgovora, nego samo pretplatu. Lično sam malo začuđen predlogom, ali slutim da je pravi problem negde na drugom mestu, a ne u cenama interkonekcije. Zašto pre Ratelovih mera nije došla ovakva inicijativa?
Da li je u redu da vas neko usled dominantnog položaja i povoljne prilike «dere» - nije, da li je u redu da ne plaćate usluge korišćenja nečije infrastrukture– opet nije. Ali zato postoji regulator koji mora da obezbedi uslove za razvoj tržišta i omogući konkurenciju.
Slažem se da je vremensko tarifiranje arhaično i da se u svetu gotovo i ne praktikuje. Govorna usluga je uglavnom besplatna uz internet i paket usluga. Svaki korisnik telco usluga bi, verujem, voleo da je Srbija mnogo bliže tom svetu. Ipak, lično smatram da je ukidanje interkonekcijskih tarifa i nemoguće i nepravedno. Ne mogu se džaba koristiti usluge nečije mreže. U redu je i da onaj ko više troši, više i plaća. Tako je, uostalom, i u razmeni Internet saobraćaja.
Do sada su se svi učesnici na tržištu ponašali prema Telekomu po sistemu "koga moraš da moliš, nemoj da ga ljutiš", da ne kažem "titrali mu", a sada bi da ga "neutrališu". Nije korektno, nije fer i nije pošteno! Kao da sve nepravilnosti i sve loše u srpskim telekomunikacijama potiče od Telekoma? Moji čitaoci često kažu da sam vrlo hrabar tj. "lud" što ovde pišem ponešto što pišem. Mislim da je svima jasno zašto se misli da je to tobože hrabro. Ne treba olakšavati i obezbeđivati nikome lagodnu poziciju, ma ko to bio, naročito ako je to na štetu nekog drugog. I Telekom mora da se nauči da igra "u Evropi". I drugi operatori moraju da nauče da za eventualne sopstvene slabosti ne optužuju stalno Telekom. Ne može se ni lako ni brzo postati veliki i uspešan, mada smo u Srbiji svi vrlo nestrpljivi. Zašto u Ratel svi stidljivo upiru prstom? Zato što je to opet "koga treba da moliš...", jel' tako? Znači, ima nedodirljivih, mora cinculiranje, mora dodvoravanje, ručkići, viskići, limunići, političke veze... Odlično je što se direktor Oriona obraća na pravu adresu - regulatoru! Znači zna se "odakle vetar duva". I što je podsetio da postoji i Internet.
Svejedno za temu i povod, svaka čast na istupu gospodinu Đinoviću, neka se krene bar od iznošenja problema! Svako svojih, jasno i argumentovano! Onda će svi pomalo da razmisle o svemu, pa će stvari početi i da se rešavaju i raspetljavaju. Ne brani se struka, a ni država, snishodljivošću, poltronisanjem, ćutanjem i čekanjem da neko «odozgo» prospe med i mleko. Ima ona navijačka o ćutanju, ko zna – razumeće!
P.S.: Evo predloga za okrugli sto na temu "Ko ili šta koči napredak srpskih telekomunikacija?"
20 јун 2011
Kajgana je Sv. Petra, a čiji su GB?
Postoje ogromne razlike u cenama mobilnog broadbanda među operatorima. Bez flat paketa i većih mesečnih kvota za potrošnju podataka (reda bar 10GB mesečno), korisnici ne mogu da se usude da konzumiraju zahvevnije aplikacije (npr. mobilni TV, Youtube i sl.). Mobilni operatori često pribegavaju triku smanjenja cene MBB kroz povećanje količine GB za mesečnu potrošnju. Trenutno su cene MBB u Evropi toliko različite, da ekvivalentna cena po GB varira i po 10 puta. Operatori koji osvajaju tržište obično nude više podataka za prenos za istu cenu (niža cena po GB za korisnike).
I kod nas je slična situacija, došlo je kod pojedinih operatora do drastičnog obaranja cena. Ne volim takve slučajeve, jer jasno i nedvosmisleno pokazuju da je “do juče” bilo “dranje”. Treba ipak pokazati malo više obzira prema korisnicima i dozirati smanjenje. To naravno zahteva proaktivno i stalno komuniciranje operatora sa svojim korisnicima. Nije mi jasno zašto mora da bude tako očigledna razlika (diskriminacija) u ponudi GB za postpaid i prepaid MBB korisnike? Jeli to trenutni interes operatora?
(Da ne bude zabune: GB = Gigabajt)
I kod nas je slična situacija, došlo je kod pojedinih operatora do drastičnog obaranja cena. Ne volim takve slučajeve, jer jasno i nedvosmisleno pokazuju da je “do juče” bilo “dranje”. Treba ipak pokazati malo više obzira prema korisnicima i dozirati smanjenje. To naravno zahteva proaktivno i stalno komuniciranje operatora sa svojim korisnicima. Nije mi jasno zašto mora da bude tako očigledna razlika (diskriminacija) u ponudi GB za postpaid i prepaid MBB korisnike? Jeli to trenutni interes operatora?
(Da ne bude zabune: GB = Gigabajt)
Impuls po glavi pretplatnika
Da li neko oseća obavezu jasnog i stručnog obrazloženja i objašnjenja ove smušene i običnim ljudima nejasne situacije oko povećanja cena fiksne telefonije? Ratel nalaže, Telekom odbija, Telenor pozdravlja, a korisnicima još jedno (neočekivano) poskupljenje na svu skupoću i nemaštinu! Ne bi me iznenadilo da se (predizborno) ovo poskupljenje za korisnike ipak prevede u podnošljivo (npr. da telefonska pretplata ostane ista).
Kako onomad rekoše najveći stručnjaci za telekomunikacije, cene usluga će drastično biti povećane ako Telekom Srbija bude prodat. Izgleda da RATEL nije obavešten da Telekom nije prodat. Cene telekomunikacionih usluga, ne znam da li je igde tako, povećava regulator, a operator sa značajnom tržišnom snagom (ima li ko jači?) se otima od povećanja cena. Kažu da se time remete planovi kompanije koja dokazuje da i usred krize može da beleži rekordne profite. Svi obični građani ove zemlje čudom se čude kako to da neko neće da poveća cene kad mu to „država“ ultimativno nudi. Jedno je sigurno – sve se radi i preći će preko leđa i preko džepa zbunjenih građana.
RATEL ponovo brine o isplativosti poslovanja (stranih) kompanija, a već smo ovde sto puta rekli to nije njihov posao. Mogli bi, za promenu npr., bar malo da brinu o korisnicima tj. o uslovima na tržištu. Svi pričaju o poskupljenju impulsa i povećanju pretplate, a glavna kvaka je u popriličnom smanjenju veleprodajnih cena terminacije poziva u mrežu Telekoma, kao i njihovom izjednačavanju za pozive iz mobilne i fiksne mreže. Nije beznačajno i izjednačavanje cene impulsa za biznis i rezidencijalne korisnike (do sada je impuls za firme bio skuplji od impulsa za građane). Ovo izjednačavanje je nekako “normalno”, dosta se i zadržalo.
RATEL je marketinški katastrofalno odradio obrazloženje svoje odluke (hitno im je potreban PR, ali čovek struke!). Statističke igrarije sa procentima besplatnih ovih i onih su im potpuno neutemeljene, ali neću ovde time da se bavim. Bolje im je da se uopšte ne pravdaju telefonskim pretplatnicima.
Što se tiče regulatornih uslova na srpskom tržištu telekomunikacija – oni se nesumnjivo poboljšavaju ovim odlukama. Staro je pravilo da “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”. Nije čudno što je Telenor svesrdno pozdravio mere RATEL-a. Orion je na brzinu (bojim se pogrešno!) sračunao dobitak Telekoma od ovih mera, rekao da im je svejedno (a nije!) i da (kao) gledaju svoja (rođendanska) posla i svoje korisnike.
Povećanje cene pretplate (u iznosu prošlogodišnje inflacije) i zamašno povećanje cene minuta razgovora (oko 120%) je RATEL-ova kompenzacija Telekomu za smanjenje cena terminacije poziva koji potiču iz mreža drugih srpskih operatora, kao i za izjednačenje cene impulsa za fizička i ravna lica. Najveći udar od ovih mera pretrpeće najveći domaći operator, ali sa tim se jednom moralo računati. Naravno, to tzv. stručnjacima braniteljima do pre nekoliko meseci nije bilo jasno, te danas nikom ponikoše sa svojom stručnošću!
Kompenzacija korisnicima je povećanje tarifnog intervala za međumesne razgovore ili pojeftinjenje međumesnih razgovora! Ali uteha je slaba, jer lokalni pozivi čine 60-70% telefonskog saobraćaja.
Ova odluka RATEL-a najviše pogoduje mobilnim operatorima Telenoru i VIP-u, a svakako i Orionu. Razlog su znatno smanjeni troškovi interkonekcije za saobraćaj njihovih korisnika prema mreži Telekoma. Zbog toga će im kase itekako biti punije u drugoj polovini tekuće godine. Svi konkurenti Telekoma moći će, dakle, da koriste uslugu prolaska kroz mrežu Telekoma mnogo jeftinije nego do sada (povećava im se margina profita!). To im otvara prostor da svojim korisnicima ponude niže cene usluga i budu konkurentni Telekomu.
U povećanju telefonske pretplate postoji još jedna pogodnost za operatore koji će korisiti Telekomovu raspetljanu petlju (iznajmljivanje parice) za pružanje sopstvene ADSL usluge. Telekom od toga ne bi trebalo da ima nikakve štete (osim konkurencije).
Telekomu će se prihodi od interkonekcije drastično smanjiti! Usled povećanja troškova za fiksni telefon, aktuelnih paketa mobilnih operatora i opšte ekonomske krize, postoji velika verovatnoća masovnog otkazivanja fiksnih telefona. Eventualno značajnije smanjenje broja fiksnih pretplatnika u još jednom segmentu može ugroziti prihode Telekoma. Sa porastom cene impulsa, smanjiće se verovatno i fiksni telefonski saobraćaj, jer će korisnici voditi računa koliko telefoniraju. Telekom može u ovom trenutku da se nada da će povećanja cena kompenzovati sve pomenute ugrožene segmente. Ali, mislim da će to biti vrlo teško za prihode od interkonekcije.
Srpski regulator je teškom mukom odradio nešto što se odavno očekivalo, ali ostalo je još dosta toga (internet!) na puta ka liberalizaciji i evropskim pravilima igre. Telekom je velika kompanija, sa širokom bazom korisnika i mora se sa izazovima liberalizacije uhvatiti u koštac. Njegovi su visoki rukovodioci nekoliko puta u javnosti pozdravljali liberalizaciju i otvaranje tržišta, sad nema nazad! Novo vreme, osim liberalizacije, nosi i mnoge druge izazove, šanse i opasnosti. Operatori moraju stalno da preispituju svoje strategije, planove i pristup tržištu. Ovo je ozbiljno vreme za ozbiljne ljude!
Kako onomad rekoše najveći stručnjaci za telekomunikacije, cene usluga će drastično biti povećane ako Telekom Srbija bude prodat. Izgleda da RATEL nije obavešten da Telekom nije prodat. Cene telekomunikacionih usluga, ne znam da li je igde tako, povećava regulator, a operator sa značajnom tržišnom snagom (ima li ko jači?) se otima od povećanja cena. Kažu da se time remete planovi kompanije koja dokazuje da i usred krize može da beleži rekordne profite. Svi obični građani ove zemlje čudom se čude kako to da neko neće da poveća cene kad mu to „država“ ultimativno nudi. Jedno je sigurno – sve se radi i preći će preko leđa i preko džepa zbunjenih građana.
RATEL ponovo brine o isplativosti poslovanja (stranih) kompanija, a već smo ovde sto puta rekli to nije njihov posao. Mogli bi, za promenu npr., bar malo da brinu o korisnicima tj. o uslovima na tržištu. Svi pričaju o poskupljenju impulsa i povećanju pretplate, a glavna kvaka je u popriličnom smanjenju veleprodajnih cena terminacije poziva u mrežu Telekoma, kao i njihovom izjednačavanju za pozive iz mobilne i fiksne mreže. Nije beznačajno i izjednačavanje cene impulsa za biznis i rezidencijalne korisnike (do sada je impuls za firme bio skuplji od impulsa za građane). Ovo izjednačavanje je nekako “normalno”, dosta se i zadržalo.
RATEL je marketinški katastrofalno odradio obrazloženje svoje odluke (hitno im je potreban PR, ali čovek struke!). Statističke igrarije sa procentima besplatnih ovih i onih su im potpuno neutemeljene, ali neću ovde time da se bavim. Bolje im je da se uopšte ne pravdaju telefonskim pretplatnicima.
Što se tiče regulatornih uslova na srpskom tržištu telekomunikacija – oni se nesumnjivo poboljšavaju ovim odlukama. Staro je pravilo da “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”. Nije čudno što je Telenor svesrdno pozdravio mere RATEL-a. Orion je na brzinu (bojim se pogrešno!) sračunao dobitak Telekoma od ovih mera, rekao da im je svejedno (a nije!) i da (kao) gledaju svoja (rođendanska) posla i svoje korisnike.
Povećanje cene pretplate (u iznosu prošlogodišnje inflacije) i zamašno povećanje cene minuta razgovora (oko 120%) je RATEL-ova kompenzacija Telekomu za smanjenje cena terminacije poziva koji potiču iz mreža drugih srpskih operatora, kao i za izjednačenje cene impulsa za fizička i ravna lica. Najveći udar od ovih mera pretrpeće najveći domaći operator, ali sa tim se jednom moralo računati. Naravno, to tzv. stručnjacima braniteljima do pre nekoliko meseci nije bilo jasno, te danas nikom ponikoše sa svojom stručnošću!
Kompenzacija korisnicima je povećanje tarifnog intervala za međumesne razgovore ili pojeftinjenje međumesnih razgovora! Ali uteha je slaba, jer lokalni pozivi čine 60-70% telefonskog saobraćaja.
Ova odluka RATEL-a najviše pogoduje mobilnim operatorima Telenoru i VIP-u, a svakako i Orionu. Razlog su znatno smanjeni troškovi interkonekcije za saobraćaj njihovih korisnika prema mreži Telekoma. Zbog toga će im kase itekako biti punije u drugoj polovini tekuće godine. Svi konkurenti Telekoma moći će, dakle, da koriste uslugu prolaska kroz mrežu Telekoma mnogo jeftinije nego do sada (povećava im se margina profita!). To im otvara prostor da svojim korisnicima ponude niže cene usluga i budu konkurentni Telekomu.
U povećanju telefonske pretplate postoji još jedna pogodnost za operatore koji će korisiti Telekomovu raspetljanu petlju (iznajmljivanje parice) za pružanje sopstvene ADSL usluge. Telekom od toga ne bi trebalo da ima nikakve štete (osim konkurencije).
Telekomu će se prihodi od interkonekcije drastično smanjiti! Usled povećanja troškova za fiksni telefon, aktuelnih paketa mobilnih operatora i opšte ekonomske krize, postoji velika verovatnoća masovnog otkazivanja fiksnih telefona. Eventualno značajnije smanjenje broja fiksnih pretplatnika u još jednom segmentu može ugroziti prihode Telekoma. Sa porastom cene impulsa, smanjiće se verovatno i fiksni telefonski saobraćaj, jer će korisnici voditi računa koliko telefoniraju. Telekom može u ovom trenutku da se nada da će povećanja cena kompenzovati sve pomenute ugrožene segmente. Ali, mislim da će to biti vrlo teško za prihode od interkonekcije.
Srpski regulator je teškom mukom odradio nešto što se odavno očekivalo, ali ostalo je još dosta toga (internet!) na puta ka liberalizaciji i evropskim pravilima igre. Telekom je velika kompanija, sa širokom bazom korisnika i mora se sa izazovima liberalizacije uhvatiti u koštac. Njegovi su visoki rukovodioci nekoliko puta u javnosti pozdravljali liberalizaciju i otvaranje tržišta, sad nema nazad! Novo vreme, osim liberalizacije, nosi i mnoge druge izazove, šanse i opasnosti. Operatori moraju stalno da preispituju svoje strategije, planove i pristup tržištu. Ovo je ozbiljno vreme za ozbiljne ljude!
09 јун 2011
Mega prognoze
Istraživači telekomunikacionog tržišta (Infonetics) kažu da tokom prošle 2010. godine broj mobilnih broadband korisnika premašio broj fiksnih broadband korisnika (588 milion prema 500 miliona). To, međutim, nikako ne znači da je fiksni broadband u stagnaciji. Razvijaće se on itekako i dalje kroz FTTx aplikacije.
Predviđa se enorman rast broja mobilnih pretplatnika, otprilike do broja cele ljudske populacije do 2016. godine (6,5 mlrd). Računa se da će tada broj mobilnih broadband korisnika biti oko 2 mlrd. VoIP pretplatnika, kojih danas ima oko 160 miliona u svetu, 2015. godine biće oko 265 miliona. Naravno, opadaće kontinuirano broj POTS i ISDN pretplatnika, a predviđa se da će ih 2015.-e biti oko 760 miliona u svetu. Po istim prognozama, broj IPTV pretplatnika će se do famozne 2015.-e utrostručiti (na oko 135 miliona).
Ovih dana, kako čitam u raznim ICT vestima, baš su u modi prognoze. Verujem da će sav ovaj visok rast poticati iz Kine i Indije prevashodno. Srbiju će verovatno pogoditi pomenuti trendovi, to će biti neminovno. Ne verujem u neke velike cifre kod nas, ali pomaci i kretanja će biti u nagoveštenom (svetskom) smeru.
S obzirom da su ovih dana u modi petogodišnje prognoze tipa 2011-2015, i Cisco se svojom (Cisco VNI Forecast) istakao u akciji. Lično smatram da su Ciscove prognoze malo prenaglašene, da ne kažem preterane. Olakšavajuća okolnost je da Cisco ima rešenje za sve nedaće i za svako prekoračenje očekivanog. Uvek možete "skoknuti" do Cisca i kupiti sve ono što vam treba da ugasite vatru ili proširite levak. Još bolje bi bilo da poslušate Ciscove prognoze i odmah kupite ili naručite opremu (pogodite čiju?)i spremni dočekate buduću lavinu korisnika, podataka, exa-penta-bajtova, video streamova i ostalih čuda. Da Cisco ne brine o vama, ne bi ni pravio ovakve analize. Sve je to po meri marketinga, znam da ima onih koji misle da trgovci i prodavci bolje znaju šta njima treba i šta je za njih najbolje.
Predviđa se enorman rast broja mobilnih pretplatnika, otprilike do broja cele ljudske populacije do 2016. godine (6,5 mlrd). Računa se da će tada broj mobilnih broadband korisnika biti oko 2 mlrd. VoIP pretplatnika, kojih danas ima oko 160 miliona u svetu, 2015. godine biće oko 265 miliona. Naravno, opadaće kontinuirano broj POTS i ISDN pretplatnika, a predviđa se da će ih 2015.-e biti oko 760 miliona u svetu. Po istim prognozama, broj IPTV pretplatnika će se do famozne 2015.-e utrostručiti (na oko 135 miliona).
Ovih dana, kako čitam u raznim ICT vestima, baš su u modi prognoze. Verujem da će sav ovaj visok rast poticati iz Kine i Indije prevashodno. Srbiju će verovatno pogoditi pomenuti trendovi, to će biti neminovno. Ne verujem u neke velike cifre kod nas, ali pomaci i kretanja će biti u nagoveštenom (svetskom) smeru.
S obzirom da su ovih dana u modi petogodišnje prognoze tipa 2011-2015, i Cisco se svojom (Cisco VNI Forecast) istakao u akciji. Lično smatram da su Ciscove prognoze malo prenaglašene, da ne kažem preterane. Olakšavajuća okolnost je da Cisco ima rešenje za sve nedaće i za svako prekoračenje očekivanog. Uvek možete "skoknuti" do Cisca i kupiti sve ono što vam treba da ugasite vatru ili proširite levak. Još bolje bi bilo da poslušate Ciscove prognoze i odmah kupite ili naručite opremu (pogodite čiju?)i spremni dočekate buduću lavinu korisnika, podataka, exa-penta-bajtova, video streamova i ostalih čuda. Da Cisco ne brine o vama, ne bi ni pravio ovakve analize. Sve je to po meri marketinga, znam da ima onih koji misle da trgovci i prodavci bolje znaju šta njima treba i šta je za njih najbolje.
Smartfonizacija
Predviđanja o rastu penetracije smartfon aparata na razvijenim tržištima se izgleda ostvaruju, a i ono o čemu sam ja pričao na prvom srpskom Mobile Monday skupu. U SAD danas, 234 miliona građana ima mobilni telefon među kojima ima skoro 75 miliona onih koji imaju smartfon. U poslednjem tromesečju rast broja smartfona je čak 13%. Među smartfon aparatima dominiraju oni sa Android OS. Ima ih 36,4%. Sledi Apple-ov iOS sa 26% korisnika i RIM-ov mobile OS sa 25,7%. Microsoft i Palm OS su među prvih pet, sa tek 6,7% odnosno 2,6% tržišta. Samo Androidi i iOS beleže rast prodaje, svi ostali stagniraju. Među robnim markama smartfon telefona dominira Samsung sa 24,5%, slede LG sa 20%, Motorola sa 15,6%, Apple sa 8,3% i RIM sa 8,2%.
Svoje smartfon aparate korisnici najviše “troše” za slanje tekstualnih poruka (68,8%). Njih 39,1% ih koristi za browsing, 37,8% za download aplikacija, 28% za socijalne mreže i blogove, 26,2% za igre, a 18% za slušanje muzike. Smartfon aparati su očigledno sprava za sve (američke) ukuse i sve prilike.
Svoje smartfon aparate korisnici najviše “troše” za slanje tekstualnih poruka (68,8%). Njih 39,1% ih koristi za browsing, 37,8% za download aplikacija, 28% za socijalne mreže i blogove, 26,2% za igre, a 18% za slušanje muzike. Smartfon aparati su očigledno sprava za sve (američke) ukuse i sve prilike.
07 јун 2011
Značajna snaga bez značaja
U toku je javna rasprava o analizi segmenata telekomunikacionog tržišta koja podležu prethodnoj regulaciji. U skladu sa preporukama Evropske komisije, RATEL je po gotovo istoj modlici u svim dokumentima, analizirao 9 značajnih ICT tržišta (6 veleprodajnih i 3 maloprodajna). Laureati titule operator sa ZTS (značajnom tržišnom snagom) su Telekom Srbija na 8 tržišta i SBB na jednom tržištu (maloprodaja distribucije medijskih sadržaja). Ništa sporno i ništa neočekivano. Svaki segment tržišta ima svog neprikosnovenog vladara. Za ovo otkriće trebalo je napisati 9 pristojnih dokumenata od po 50-ak stranica, to jeste posao!
Operatori sa ZTS imaju obavezu objavljivanja određenih podataka i standardnih ponuda, obavezu računovodstvenog razdvajanja i primene troškovnih principa, podležu kontroli cena, moraju se nediskriminatorski ponašati i omogućiti pristup pojedinim elementima mreže.
Kako će i da li će ove obaveze (koje su definisane i u ZEK) uticati na razvoj i otvaranje tržišta telekomunikacija? Da li će ikako podstaći konkurenciju? Hoće li ova analiza doneti nešto novo u odnosima na tržištu? Da li manji operatori imaju i dobijaju više šanse i prostora za delovanje?
Samo jedan primer: za razvoj konkurencije na maloprodajnom tržištu pristupa javnoj telefonskoj mreži, RATEL kao ključan faktor navodi rebalans tarifa i povećanje pretplate, uz obrazloženje da su troškovi pružanja govorne usluge veći i cene pretplate u okruženju veće. Bez obzira što je na prvi pogled povećanje cena povoljno za operatora sa ZTS, to će garantovano dovesti do povećanog odliva fiksnih pretplatnika. Cene u mobilnoj su sve niže, mogu se formirati razni pogodni paketi (porodični, drugarski, korporativni) i korisnici će znati da procene šta je za njih bolje. Sreća da je broadband priključak još uvek vezan za fiksni, tj. ne može se imati ADSL, a da ne plaćate i fiksni telefon. Dobro je rekao naš drug komentator onomad – ne može se biti uspešan, a inertan operator. Slično, po meni, važi i za telekomunikaciono tržište – ne možete imati razvijeno tržište uz inertnog regulatora.
Moj lični utisak je da je nešto više regulative moralo da se nađe u ovim dokumentima i ne vidim da će se nešto drastično izmeniti. Srpskom telekomunikacionom tržištu, zbog stanja u kome se nalazi, potrebna je veća dinamika. Tu dinamiku jedino RATEL može da diktira i obezbedi u ovom trenutku. Utisak je da i RATEL-u i velikim operatorima za sada odgovara ovakav status quo i da politička volja za neko talasanje ne postoji. Koliko će to na duži rok da «košta» zemlju Srbiju, njen razvoj ICT, e-razno i moguće, da utiče na srpsku privredu i njenu konkurentnost - procenite sami?
Operatori sa ZTS imaju obavezu objavljivanja određenih podataka i standardnih ponuda, obavezu računovodstvenog razdvajanja i primene troškovnih principa, podležu kontroli cena, moraju se nediskriminatorski ponašati i omogućiti pristup pojedinim elementima mreže.
Kako će i da li će ove obaveze (koje su definisane i u ZEK) uticati na razvoj i otvaranje tržišta telekomunikacija? Da li će ikako podstaći konkurenciju? Hoće li ova analiza doneti nešto novo u odnosima na tržištu? Da li manji operatori imaju i dobijaju više šanse i prostora za delovanje?
Samo jedan primer: za razvoj konkurencije na maloprodajnom tržištu pristupa javnoj telefonskoj mreži, RATEL kao ključan faktor navodi rebalans tarifa i povećanje pretplate, uz obrazloženje da su troškovi pružanja govorne usluge veći i cene pretplate u okruženju veće. Bez obzira što je na prvi pogled povećanje cena povoljno za operatora sa ZTS, to će garantovano dovesti do povećanog odliva fiksnih pretplatnika. Cene u mobilnoj su sve niže, mogu se formirati razni pogodni paketi (porodični, drugarski, korporativni) i korisnici će znati da procene šta je za njih bolje. Sreća da je broadband priključak još uvek vezan za fiksni, tj. ne može se imati ADSL, a da ne plaćate i fiksni telefon. Dobro je rekao naš drug komentator onomad – ne može se biti uspešan, a inertan operator. Slično, po meni, važi i za telekomunikaciono tržište – ne možete imati razvijeno tržište uz inertnog regulatora.
Moj lični utisak je da je nešto više regulative moralo da se nađe u ovim dokumentima i ne vidim da će se nešto drastično izmeniti. Srpskom telekomunikacionom tržištu, zbog stanja u kome se nalazi, potrebna je veća dinamika. Tu dinamiku jedino RATEL može da diktira i obezbedi u ovom trenutku. Utisak je da i RATEL-u i velikim operatorima za sada odgovara ovakav status quo i da politička volja za neko talasanje ne postoji. Koliko će to na duži rok da «košta» zemlju Srbiju, njen razvoj ICT, e-razno i moguće, da utiče na srpsku privredu i njenu konkurentnost - procenite sami?
05 јун 2011
Mobilni BB još uvek daleko od fiksnog
U zemljama gde je fiksni broadband dobro razvijen, mobilni broadband za sada ne može da računa na značajan rast na tržištu. Prema jednom istraživanju kuće Analisys Mason, prodaja mobilnog broadbanda kao zamene za fiksni nema izgleda na uspeh. Korisnici znaju da mobilni broadband u odnosu na fiksni pruža manje brzine protoka, da je skuplji i nepouzdaniji.
Istraživanje pokazuje da 84% korisnika mobilnog broadbanda ima i fiksni broadband pristup, a samo 10% njih planira da fiksni u potpunosti zameni mobilnim pristupom. Među korisnicima koji imaju samo fiksni broadband, njih 72% je potpuno zadovoljno servisom koji ima. Dakle, fiksni broadband nikako nije ugrožen od mobilnog!
Šta se može zaključiti na osnovu rezultata istraživanja?
Operatori koji nude mobilni broadband kao zamenu za fiksni, greše u svojoj strategiji! Mobilni brodband u ovom trenutku treba nuditi kao dopunu ili dodatak fiksnom, nikako kao zamenu! Treba potencirati mobilnost kao njegovu osnovnu vrlinu, a svakako voditi računa i o ceni.
Sa druge strane, usled percepcije mobilnog broadbanda kao skupljeg, sporijeg i nepouzdanijeg (brzina protoka zavisi od broja konektovanih korisnika i od rastojanja od bazne stanice), mobilni operatori moraju unapređivati svoje mreže. To znači više optike do baznih stanica i osavremenjavanje radio sistema prenosa, jer se bez dvocifrenih brzina protoka ne može očekivati značajnije zauzimanje broadband tržišta.
Posebno će biti zanimljiva strategija mešovitih operatora (onih koji nude i fiksni i mobilni broadband). Šanse da «pojedu» sopsteni biznis su velike ukoliko ne bude inteligentnog pristupa, analize i pameti. Mobilni broadband je suočen sa problemom visokih cena, no i pored toga njegova profitabilnost je gotovo neprimetna usled neminovnih značajnih ulaganja u mrežu i primamljive sadržaje. Neprijatna situacija za mobilne operatore, ali cene će morati dole, ukoliko se želi neki uspeh na broadband tržištu. Govorna i SMS usluga su srećom i dalje stabilni i pouzdani oslonac za mobilni biznis.
Kakvo je naravoučenije za naše, nedovoljno razvijeno broadband tržište? Mobilni operatori bi mogli da se fokusiraju na područja gde fiksni broadband nije prisutan, zanemarljivo je prisutan ili je usluga lošeg kvaliteta. Time se ostvaruje dvostruka korist: operatori će moći da zarade više, a korisnici će dobiti broadband pristup. Pitanje isplativosti stoji, ali siguran sam da se može napraviti solidan biznis model na zadovoljstvo svih.
Istraživanje pokazuje da 84% korisnika mobilnog broadbanda ima i fiksni broadband pristup, a samo 10% njih planira da fiksni u potpunosti zameni mobilnim pristupom. Među korisnicima koji imaju samo fiksni broadband, njih 72% je potpuno zadovoljno servisom koji ima. Dakle, fiksni broadband nikako nije ugrožen od mobilnog!
Šta se može zaključiti na osnovu rezultata istraživanja?
Operatori koji nude mobilni broadband kao zamenu za fiksni, greše u svojoj strategiji! Mobilni brodband u ovom trenutku treba nuditi kao dopunu ili dodatak fiksnom, nikako kao zamenu! Treba potencirati mobilnost kao njegovu osnovnu vrlinu, a svakako voditi računa i o ceni.
Sa druge strane, usled percepcije mobilnog broadbanda kao skupljeg, sporijeg i nepouzdanijeg (brzina protoka zavisi od broja konektovanih korisnika i od rastojanja od bazne stanice), mobilni operatori moraju unapređivati svoje mreže. To znači više optike do baznih stanica i osavremenjavanje radio sistema prenosa, jer se bez dvocifrenih brzina protoka ne može očekivati značajnije zauzimanje broadband tržišta.
Posebno će biti zanimljiva strategija mešovitih operatora (onih koji nude i fiksni i mobilni broadband). Šanse da «pojedu» sopsteni biznis su velike ukoliko ne bude inteligentnog pristupa, analize i pameti. Mobilni broadband je suočen sa problemom visokih cena, no i pored toga njegova profitabilnost je gotovo neprimetna usled neminovnih značajnih ulaganja u mrežu i primamljive sadržaje. Neprijatna situacija za mobilne operatore, ali cene će morati dole, ukoliko se želi neki uspeh na broadband tržištu. Govorna i SMS usluga su srećom i dalje stabilni i pouzdani oslonac za mobilni biznis.
Kakvo je naravoučenije za naše, nedovoljno razvijeno broadband tržište? Mobilni operatori bi mogli da se fokusiraju na područja gde fiksni broadband nije prisutan, zanemarljivo je prisutan ili je usluga lošeg kvaliteta. Time se ostvaruje dvostruka korist: operatori će moći da zarade više, a korisnici će dobiti broadband pristup. Pitanje isplativosti stoji, ali siguran sam da se može napraviti solidan biznis model na zadovoljstvo svih.
02 јун 2011
Da li je odzvonilo flat paketima?
Sve više mobilnih operatora (MNO- Mobile Network Operator) planira da ograniči ili potpuno ukine neograničen (flat rate) pristup mreži. To se naročito odnosi na MNO koji su startovali sa LTE, a razlog su ograničeni kapaciteti mreže i smanjen prihod po utrošenim GB podataka. U Evropi sve više MNO nudi samo pakete u kojima količina GB koje možete da trošite zavisi od cene koju platite (više GB – veća cena). To je, reklo bi se, i nekako pošteno, da onaj ko troši više - plati više. Iskustvo MNO govori da u proseku 10% korisnika generiše 80% saobraćaja u mreži. Efikasnije upravljanje tim saobraćajem se nameće kao neminovnost. Ali korisnici su se nekako navikli na flat pakete i što bi se reklo, duh neograničenog pristupa pušten je iz boce. Mobilni operatori su izgleda potpuno svesni da ga, bilo kako bilo, moraju vratiti nazad u bocu. A kako će razmaženi korisnici prihvatiti ukidanje flat paketa i menjati naviku da troše koliko im duša ište – biće muke i ljutnje!
Suočeni sa drastičnim padom prihoda po GB utrošenih podataka, MNO moraju ograničiti nekontrolisano arčenje resursa. Smanjeni prihod ugrožava proširenje kapaciteta mreže odnosno izgradnju novih kapaciteta. Licence za LTE spektar su veoma skupe i niko ne planira da koristi ovu tehnologiju da bi poboljšao svoju voice uslugu. LTE se gradi zbog mobilnog broadbanda i prenosa video sadržaja kroz mobilnu mrežu. MNO moraju imati prihvatljiv rast prihoda po GB da bi mogli uspešno da implementiraju LTE.
Ključ je u nekoj održivoj ravnoteži između korišćenja mreže i cene koju za to korisnik mora platiti. Naći tu ravnotežu nije i neće biti lako i jednostavno. Neki intenzivni korisnici će morati malo da budu nezadovoljni da bi i oni manje zahtevni imali šansu da imaju prihvatljiv servis. Podsećam vas da je mobilni broadband resurs koji se deli (shared): korisnici na mreži dele ograničenu količinu podataka i sa povećanjem broja online korisnika smanjuje se brzina prenosa odnosno protok podataka ka korisniku. Iskustva govore da su smartfon korisnici, kao potrošači GB-ova, fatalni za LTE mrežu, a njih je sve više i tek se očekuje rast. Imam utisak da su oni sreća i nesreća za LTE operatore. Biće sve teže biti uspešan mobilni operator, jer je tržište zasićeno, a margine profita su sve manje!
Suočeni sa drastičnim padom prihoda po GB utrošenih podataka, MNO moraju ograničiti nekontrolisano arčenje resursa. Smanjeni prihod ugrožava proširenje kapaciteta mreže odnosno izgradnju novih kapaciteta. Licence za LTE spektar su veoma skupe i niko ne planira da koristi ovu tehnologiju da bi poboljšao svoju voice uslugu. LTE se gradi zbog mobilnog broadbanda i prenosa video sadržaja kroz mobilnu mrežu. MNO moraju imati prihvatljiv rast prihoda po GB da bi mogli uspešno da implementiraju LTE.
Ključ je u nekoj održivoj ravnoteži između korišćenja mreže i cene koju za to korisnik mora platiti. Naći tu ravnotežu nije i neće biti lako i jednostavno. Neki intenzivni korisnici će morati malo da budu nezadovoljni da bi i oni manje zahtevni imali šansu da imaju prihvatljiv servis. Podsećam vas da je mobilni broadband resurs koji se deli (shared): korisnici na mreži dele ograničenu količinu podataka i sa povećanjem broja online korisnika smanjuje se brzina prenosa odnosno protok podataka ka korisniku. Iskustva govore da su smartfon korisnici, kao potrošači GB-ova, fatalni za LTE mrežu, a njih je sve više i tek se očekuje rast. Imam utisak da su oni sreća i nesreća za LTE operatore. Biće sve teže biti uspešan mobilni operator, jer je tržište zasićeno, a margine profita su sve manje!
Пријавите се на:
Постови (Atom)
