Gde bi nam bio kraj

Intervju generalne direktorke SBB-a, najvećeg srpskog kablovskog operatora, da malo vidimo kako razmišlja i govori neko ko vodi privatnu kompaniju. Par interesantnih izvoda iz intervjua:

“SBB je bio opasan konkurent. Liberalizacija bi se desila odmah, a ovako to neće biti slučaj.”
“Naše mišljenje je da se ne trebaju prodavati licence, već da se prodaju numeracije.”
“Mi smo jedini kablovski provajder u Evropi koji ima kontrolisane cene.”
“Poenta u našoj zemlji je to što je javni servis ponekad bezmalo privatna televizija. Daju programe koji su direktna konkurencija privatnoj televiziji..... imaju pravo da emituju i reklame. Jeste videli da BBC daje nekad reklame? Ja nisam! RTS dobija novac od pretplate, od reklama i iz budžeta. Kakva je razlika između B92 i RTS? Nemam pojma...”
“Zato ponekad sumnjam da u našoj zemlji vole privatni sektor. Stvaraju konkurenciju kroz državne institucije, a državnim institucijama davaju povlašćen položaj.”
“Kada se sve sabere, SBB je kroz sopstvene investicije već digitalizovao televiziju u nešto manje od deset odsto srpskih domaćinstava, a vrlo lako i jeftino može da digitalizuje daljih 15 odsto. Pogotovo ukoliko bi imao podršku države u tom procesu.”

Nisam znao da se jedino u Srbiji dominantnom kablovskom operatoru kontrolišu cene. Slažem se da tzv. Javni servis pravi nelojalnu konkurenciju privatnim televizijama i da ima nedopustivo zaštićen status. Slažem se sa idejom da telekomunikacione firme treba da imaju isti tretman kao i bilo koja druga privredna društva, a da se samo resursi od nacionalnog značaja plaćaju i napl aćuju. Slažem se i sa stavom o konkurentnosti i o potencijalno furioznijem startu SBB-a u odnosu na Telenor. Sumnja u voljenost privatnog sektora je suvišna, ne mogu da ga vole komesari stasali ispod deda-Titovog šinjela zadojeni marksističko-lenjinističkom ideologijom, koji od kapitalizma priznaju samo lični interes i sopstveni džep.

Ono sa čime se ne bih složio je da je SBB već digitalizovao televiziju u skoro 10% domaćinstava (nije, korisnici to plaćaju!). Ta digitalizacija nije ova “državna” i sveopšta i sa njom nema mnogo veze. A što se tiče priželjkivane podrške države, ako se misli na finansijsku podršku – to je za mene pitanje “višeg” reda: treba li uopšte država da pomaže privatna preduzeća, a i što bi? Država je tu da stvara i omogući uslove i da se brine o poštovanju tih uslov. A ako se misli na regulatorne uslove oko postavljanje infrastrukture i mogućnosti da se ravnopravno deluje na tržištu – onda podržavam.

Kad su se stvari oko druge fiksne licence raščistile, SBB se ponovo vraća na medijsku scenu. A zašto su ćutali kad su objavljeni uslovi za licencu, ako već imaju moćne vlasnike – ostaje tajna do daljnjeg. Možda grešim, ali nekako mi se između redova intervjua čini da je SBB “devojka za udaju”. Mislim da bi taj “brak” stvorio moćan savez na našem telekomunikacionom tržištu.