Priča o parama

Konačno se dogodio tender. A uoči tendera nije bilo neke velike buke i protesta, valjda su svi ispucali ono što su imali. A možda su došli do nekih novih informacija, čitali ovaj blog i slično. Neuobičajeno nema čak ni sindikalnih pretnji i ultimatuma. Nekako je tiho prošla i objavljena procena vrednosti Telekoma (2,43 mlrd €), kao da nije bila iznenađenje?! Ni za onih 6,52% akcija za zaposlene i bivše zaposlene, a licitiralo se sa 10-12%. Previše tišine, apatije ili konformizma za ničiji ukus? Političari samo što ne kažu: "Ma j.... Telekom, treba nam lova." Šta je sa monopolom na fiksnu infrastrukturu, gde se dede nezavisno regulatorno telo, kako odgovorne strukture zamišljaju telekomunikacioni život u Srbiji posle prodaje? Samo su pare važne i svi pričaju samo o parama.

Vlada je uradila ono što je naumila, na šta kao formalno-pravni vlasnik i ima prava. Da li je pravi trenutak – jeste, ako vlasnik misli da jeste. Kažu sve pare od prodaje ići će u poseban fond. Negde oko 900 miliona € treba za te puteve po centralnoj Srbiji, ostalo će se već nekako potrošiti, jer mnoga usta čekaju. Rekao sam usta, džepove nisam spominjao! I opet smo već počeli da trošimo pare i slavimo uspeh (ili neuspeh), a ”zec u šumi”. Srećom ne i profesor Zec, koga uvek rado čitam i slušam.

Nekako je letos često prozivani DT ostavljen na miru, odjednom Telekom Austrija izađe u prvi plan. Danas oni, sutra verovatno neko drugi, pa treći. To je stari srpski običaj ”onaj gu traži, ovaj gu traži, a mi gu ne davamo za manje od...”. Licitacija u novinama trenutno oko 1,4 mlrd €, mada je 51% po proceni negde oko 1,23 mlrd €. A prava cena biće ipak ona koju je neko spreman da plati – to je zakon tržišta.

Ne zaboravimo da i PTK čeka vlasnika. Možda baš taj vrati Kosovo pod (makar telekomunikacionu) upravu Beograda. Svi sadašnji problemi bi valjda tada bili rešeni.

Austrijanci moraju da “vrate” Bosnu (tj. pola Bosne) koju su onomad nenadano “izgubili”. Dok BH Telekom čeka "đuvegiju", tu je proteklih godina osveženi Telekom Srpske i to u paketu. Prilika da se točak istorije vrati par godina unazad i to u još boljoj startnoj tački. Šta ako Telekom Austrija postane ponosni većinski vlasnik Telekoma Srbija? Šta će biti sa njihovim VIP-om? Pa, i on bi mogao da promeni vlasnika – recimo, Vodafon. Ili neko ko u mežuvremenu kupi PTK?
Proteklih meseci sam se često pitao: “Šta čeka VIP sa 3G – da li čeka 4G ili čeka srpski Telekom?” Možda zajedno sa vama dobijem odgovor.

Gospodin Oberman (gen-dir DT) je početkom godine izjavio da DT neće ove godine ulaziti u akvizicije veće od milijardu €. DT tj. T-Mobile je i u Americi malo odustao od 4G trke sa Verizonom i AT&T-om, znači nema se baš para za srljanje ili se čuvaju za prodor na Balkan. Ako tender, daleko bilo, ne uspe – onda, a ko drugi nego OTE (DT) u direktnoj pogodbi za bar 31%. Jer, bez para od prodaje Telekoma se izgleda neće moći.
Ostali kandidati za kupce, ranije pominjani, a naročito istočnjaci, imaju para. Pitanje je samo da li su interesne sfere u bubnju ili na talonu.

Ovo je možda tema svih tema u narednim mesecima... I nikako da pametno završim ovaj političko-strateški tekst, a da se bar neko ne oseti pogođenim ili da ja ne osetim gorak ukus... Ende.



P.S.: Jedan moj anonimni komentator mi danas kaže: "Ajde, piši bar nešto da čitamo." Izvinjavam se vernim čitaocima što sam ih predugo ostavio bez svojih tekstova na blogu.