Vreme na drugoj strani

Dobri novinari se informišu. A čika Mita je, malo je reći dobar novinar. Onomad sam čak i ja (pih, jedan od blogerskih mrsomuda), dozvolio sebi da ga prozovem na ovom blogu. Da budem neskroman, vidi se da je bilo opravdano. Nije čika Mita od juče, a niko nije bezgrešan i svako može i da se zaleti malo kad mu se namesti neka dobra prilika tj. tema. Budu tu i emocije i svašta nešto. Parni valjak je pre 10-ak dana svirao poznatu pesmu za naslov.

Nedeljnik „Vreme“ tj. čika Mita, na sebi svojstven način, drugačije, piše o udaji državne mezimice ili mezimca, kako ko voli (a ogromna većina ne voli). Jedan citat samo:

„...Pojednostavljeno, Srbija kao država, zbog budžetskih deficita, stagnacije i opšteg siromaštva, nema finansijske snage da stane iza Telekoma Srbija, koji bi u narednim godinama trebalo da se na domicilnom tržištu suoči sa novom ofanzivom konkurentskih firmi iza kojih stoje dvanaest puta bogatija Norveška i osam puta bogatija Austrija. Zbog toga je verovatno bolje odmah, kroz cenu prodaje, uzeti budući, teorijski desetogodišnji ili petnaestogodišnji profit Telekoma, koji je "u godini prodaje" narastao na oko 130 miliona evra, nego se kasnije jadati da on u praksi nije ostvaren prema očekivanjima, a naročito ne prema potrebama. Srbija teško može "kupiti" i investiciju Fijata u Kragujevcu, a nekmoli u narednoj deceniji "otimati" ili bar "braniti" tržište od norveškog Telenora ili austrijskog VIP-a i istovremeno otplaćivati neto dug Telekoma Srbije od čitavih 758 miliona evra.”

Za neke možda surovo zvuči. Za neke druge - iznenađujuće. U svakom slučaju za razmišljanje. Ali samo ko zna da razmišlja, molim Vas! Da se ne ponavljam više.