Igra sa procentima

Ono što Vlada Srbije radi oko i za vreme tendera za prodaju Telekoma Srbija je sigurno čudo neviđeno. Znaju li ljudi koliko prodaju, šta prodaju i šta bi s parama koje će dobiti? Niti jednu od ove tri nabrojane stvari ne znaju ni oni, niti kupci, niti javnost koja sve to prati i navija ovako ili onako. Zaista sramota! Ne znam da li znaju i šta će sa ovih «novih» 27,5% akcija u budućem Telekomu?

Najpre su usred tendera izašli sa cenom od koje su se, verujem, svi potencijalni kupci baš zakašljali. Onda kao nisu pripremili predlog ugovora, pa sad, evo, OTE navodno rešio da proda svojih 20%, a naša Vlada jedva dočekala i kaže da onda daje samo svojih 31%. To znači da će eventualna minimalna podela Srbija:OTE biti u odnosu 850:550 (u milionima €). Ovo sve ako je uopšte sigurna vest da je OTE zaista rešen da proda svoje akcije, jer sad je sporna, kažu, vrednost grčkog dela sistema veza posebne namene?! Još jedna nepoznanica!

Sasvim je druga stvar kad vi dobijete na gomili 850 miliona € umesto 1400 miliona €! Ovih 850 će se, nekako se čini, lakše, brže i neprimetnije potrošiti na krpljenje budžetskih rupa i ni u šta kapitalno i korisno za društvo. Svi oni koji su sumnjali kako će Vlada potrošiti pare od prodaje Telekoma, sada mogu manje da sumnjaju tj. verovatno mogu da budu sigurni.

Sa druge strane, OTE koji je daleke 1997. godine za svojih 20% akcija dao tadašnjih oko 680 miliona maraka i poslednjih godina na ime dividendi profitirao sigurno oko stotinu miliona €, prodaće svoje «polovne» akcije za čak 550 miliona €. Mislim, a ekonomisti mogu i preciznije da sračunaju, ondašnjih 680 milion maraka su otprilike ekvivalent današnjih recimo 450 miliona €. Čak i da zanemarimo usputnu dobit, prodaje se za više nego što je kupljeno! Znači da je prodaja 20% akcija Telekoma danas sa stanovišta OTE extra uspešan biznis i da gospodinu Georgiosu Christodoulopoulosu treba da urame sliku i stave je na posebno mesto u ovalnoj sobi akcionara OTE u Atini (ako takva postoji). Još jedan argument za to je i ušteda koja se sastoji u tome što je teško verovati da će najveći akcionar OTE-a sam sebi da plati deo za verovatnu kupovinu Telekoma Srbija. A da li će biti minimalne ponude ili direktne pogodbe... sve mi se čini da smo od spektakularne aukcije sve dalje.

Ako društvo i narod Srbije ne vidi nikakvu vajdu o prodaje jedne od najprofitabilnijih srpskih kompanija, onda kolektivno treba da stavimo magereće uši i mašemo njima!
Ja se opet «sebično» zalažem da deo tih para ode za razvoj broadbanda u Srbiji, nadajući se relaksiranoj politici regulatora i porastu svesti za potrebu tehnološkog napretka Srbije i njenih građana. Da ne bude zabune, ova priča nema veze sa prodajom za i protiv, već sa našom srpskom kolektivnom pameću i eliti koja vodi Srbiju.