U toku je javna rasprava o analizi segmenata telekomunikacionog tržišta koja podležu prethodnoj regulaciji. U skladu sa preporukama Evropske komisije, RATEL je po gotovo istoj modlici u svim dokumentima, analizirao 9 značajnih ICT tržišta (6 veleprodajnih i 3 maloprodajna). Laureati titule operator sa ZTS (značajnom tržišnom snagom) su Telekom Srbija na 8 tržišta i SBB na jednom tržištu (maloprodaja distribucije medijskih sadržaja). Ništa sporno i ništa neočekivano. Svaki segment tržišta ima svog neprikosnovenog vladara. Za ovo otkriće trebalo je napisati 9 pristojnih dokumenata od po 50-ak stranica, to jeste posao!
Operatori sa ZTS imaju obavezu objavljivanja određenih podataka i standardnih ponuda, obavezu računovodstvenog razdvajanja i primene troškovnih principa, podležu kontroli cena, moraju se nediskriminatorski ponašati i omogućiti pristup pojedinim elementima mreže.
Kako će i da li će ove obaveze (koje su definisane i u ZEK) uticati na razvoj i otvaranje tržišta telekomunikacija? Da li će ikako podstaći konkurenciju? Hoće li ova analiza doneti nešto novo u odnosima na tržištu? Da li manji operatori imaju i dobijaju više šanse i prostora za delovanje?
Samo jedan primer: za razvoj konkurencije na maloprodajnom tržištu pristupa javnoj telefonskoj mreži, RATEL kao ključan faktor navodi rebalans tarifa i povećanje pretplate, uz obrazloženje da su troškovi pružanja govorne usluge veći i cene pretplate u okruženju veće. Bez obzira što je na prvi pogled povećanje cena povoljno za operatora sa ZTS, to će garantovano dovesti do povećanog odliva fiksnih pretplatnika. Cene u mobilnoj su sve niže, mogu se formirati razni pogodni paketi (porodični, drugarski, korporativni) i korisnici će znati da procene šta je za njih bolje. Sreća da je broadband priključak još uvek vezan za fiksni, tj. ne može se imati ADSL, a da ne plaćate i fiksni telefon. Dobro je rekao naš drug komentator onomad – ne može se biti uspešan, a inertan operator. Slično, po meni, važi i za telekomunikaciono tržište – ne možete imati razvijeno tržište uz inertnog regulatora.
Moj lični utisak je da je nešto više regulative moralo da se nađe u ovim dokumentima i ne vidim da će se nešto drastično izmeniti. Srpskom telekomunikacionom tržištu, zbog stanja u kome se nalazi, potrebna je veća dinamika. Tu dinamiku jedino RATEL može da diktira i obezbedi u ovom trenutku. Utisak je da i RATEL-u i velikim operatorima za sada odgovara ovakav status quo i da politička volja za neko talasanje ne postoji. Koliko će to na duži rok da «košta» zemlju Srbiju, njen razvoj ICT, e-razno i moguće, da utiče na srpsku privredu i njenu konkurentnost - procenite sami?
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
1 коментар:
Naknadno sam pročitao Mišljenje Oriona na dokument broj 1.
Potpuno su u pravu u tački 2 svog dopisa (apsurd!), a tačke 5 i 6 u njihovom dopisu su ono što sam ja u tekstu dotak'o i na šta sam u principu mislio.
Branimo princip i srpske telekomunikacije, a ne operatore!
Moja lična poslovna etika mi ne dozvoljava da napišem sve što bih inače napisao po svakom dokumentu.
Pročitaću pažljivo sve primedbe i mišljenja koja budu objavljena na sajtu Ratela, možda bude još nekih komentara.
Постави коментар