U svojim istraživačkim naporima, novinar je bezuspešno iskušavao sagovornika da uzvikne „Živeo monopol !”, ali se ovaj nije dao zbuniti. Gospodin Jecl me je fascinirao svojom emotivnošću zbog nepravdi koje nadležni čine Telekomu uskraćujući mu prava da uvede sve moguće tehnologije koje u savremenim telekomunikacijama stoje na raspolaganju za dobrobit širokih narodnih masa (radnika, seljaka i poštene inteligencije). Neviđenom matematičkom bravurom i đuture metodom, gospodin Jecl je precizno dokazao da je Srbija „mala Švedska” kada je razvoj interneta i širokopojasnih usluga u pitanju, a na nedavnu konstataciju naše ministarke da je Internet kod nas preskup, odgovorio je kontratezom da su korisnici telekomunikacionih usluga u Srbiji u suštini stipse jer su im telefonski računi mizerni (mada istini za volju i pretplata je trenutno socijala). Intervjuisani je odlučno odbacio odgovornost Telekoma za „belu kugu” u Internetu, jer ga građani imaju ali ga ne koriste (dakle slabo koriste Internet) i ukazao da je to državni problem (slažem se, mogli bi zaista malo da počnu i internet da asfaltiraju po selima). Ima, dakle, puno toga interesantnog u predmetnom intervjuu, a neko će možda i da nauči nešto novo. Vredi pročitati, ako već niste ! (pojedine teme iz intervjua nisam namerno želeo da potrošim ovom prilikom).
Elem, stvari su zaista ozbiljne iako u svakoj šali ima i pomalo šale. Mislim da pitanja za trenutni „monopol” i poziciju Telekoma na tržištu, kao i pitanja oko liberalizacije telekomunikacionog tržišta, treba usmeravati na adrese nadležne Agencije i Ministarstva. Ne bi se ni neki svetski poznat operator da je na mestu Telekoma odrekao svoje pozicije i „stečenih” prava (uzmite i primer duvanske industrije u Srbiji). Konkurencija svakog učini boljim ili lošijim i nađe mu pravo mesto. Ne vidim zašto bi Telekom (ili bilo ko u bilo čemu) bio izuzetak. Znači, da budemo jasni, ja sam za uvođenje konkurencije u sektor telekomunikacija ! Posebno je pitanje šta će to značiti i doneti u stvarnosti (poučan primer je sadašnje stanje u CATV oblasti kod nas !)
Pored infrastrukturnih komparativnih prednosti, Telekom ima i višegodišnje iskustvo, tradiciju i kakvu-takvu kadrovsku bazu, tako da bez obzira na verovatno neophodno potrebnu organizacionu terapiju, ne mislim da treba da se grčevito bori za produženje privilegovanog statusa. (Druga je stvar da li se bori, ko se bori i zašto se bori ?) Promene koje nastaju uvođenjem NGN (mreže sledeće generacije) nateraće sve učesnike u telekomunikacionoj utakmici na partnerstvo, kako međusobno, tako i sa ponuđačima sadržaja i usluga. Na kraju krajeva, svi mogući konkurenti na neki način u ovom trenutku žive od Telekoma i nerealno je očekivati da će mu se otvoreno konfrontirati, sve i da ih neko pusti da “koriste laktove”. A i ljudi u Telekomu će možda promeniti formaciju, obratiti više pažnje na čvrstu odbranu i efikasniji napad. Jedino će im igra “po bokovima” možda postati problem, a i konkurenti će sigurno imati “bolji ulaz”. Moguće je da dođe i neki “stranac” i pojača redove Telekoma. Biće zadovoljstvo gledati bitku za svakom loptom (čitaj: korisnikom) u reketu ili šesnaestercu (čitaj : pristupnoj mreži). A treba izdržati igru na tri fronta.
Buduća konkurencija bi trebalo da obogati ponudu sadržaja i usluga, verovatno i da utiče na sniženje cena (mada ne bih u tom delu previše očekivao, jer raste nam i standard, zar ne ?) – u svakom slučaju, korisnici će naći svoj interes u ponudi usluga. Nekima će odgovarati VoIP i mogućnost jeftinih međunarodnih razgovora, nekima će odgovarati objedinjeno plaćanje paketa telekomunikacionih usluga, nekima povoljan brzi flat Internet...
Dalji razvoj tržišta mobilne telefonije i blagodeti konkurencije koje smo svedoci i u Srbiji dovešće, verujem, do obesmišljavanja sadašnjeg shvatanja univerzalnog servisa, koji je (navodno) jedan od uzroka otezanja i bojazni nadležnih za uvođenje konkurencije na tržište telekomunikacija. Inače, u svetu je na delu tzv. fiksno-mobilna supstitucija (FMS) pri čemu se mobilni telefoni intenzivno koriste umesto fiksnih i mobilni saobraćaj polako uzima primat nad fiksnim. Osim toga, i WiMAX preti svojim potencijalom.
Ne treba zaboraviti da nadležne strukture trenutno lepo žive od zarade Telekoma i da bi legalizovano alternativno telefoniranje (VoIP) verovatno prilično oborilo prihod Telekoma od fiksne telefonije, a on je još uvek dominantan čak i u odnosu na prihod od mobilne. Pošto nam je svima jasno da država (čitaj: vlast) štiti svoje prihode, onda je logično da je „u šemi” sa Telekomom. Ne treba zbog toga kriviti Telekom.
Slično nam je, dragi građani zemlje nam Srbije (i vi drugi tamo-amo), i u drugim oblastima – kod nas je hrana, odeća, obuća, skuplja nego u zapadnim zemljama upravo iz razloga zatvorenog tržišta i nepostojanja konkurencije (ili postojanja raznih oligopola). Nisu ni telekomunikacije izuzetak.
Možda treba razmisliti o kome vlast više brine u ovom slučaju : o građanima, o sebi ili o Telekomu ? Kao, brinemo da i građani po brdima dobiju telefone, pa čekamo da to Telekom uradi jer ovi drugi sigurno neće, zato što kapitalisti rade samo ono što im je profitabilno. A čekaćemo verovatno sve dok Telekom pristojno puni kazan iz koga se hranimo. Doduše puni zato što je jedini i ima to ekskluzivno pravo. A to pravo neka mu oduzmu oni drugi, kad dođu na vlast. Ako dođu siti – a sumnjam....
Osim toga, svakoj vlasti odgovara da građani budu „manje obrazovani” i „ograničeni”, a super im je i da imaju neku svoju zlatnu koku, i zbog jaja i zbog petlova. Petlovima vreme ide, a zlatna koka – dobra supa ! I vi ćete moći da kusate, dragi čitaoci, samo sutra. To je obećao i gospodin Jecl.
Нема коментара:
Постави коментар