U pravoj poplavi troslovnih akronima u našoj postizbornoj srpskoj svakodnevnici – evo i mog skromnog doprinosa u pregovorima – IMS (IP Multimedia Subsystem). Prostim rečima, IMS je IP bazirana arhitektura koja pomoću SIP protokola može opsluživati i mobilnu i fiksnu mrežu bilo koje pristupne tehnologije, kako u međusobnoj komunikaciji korisnika, tako i u prenosu i razmeni multimedijalnih sadržaja. IMS je osnova za konvergenciju žičnih i bežičnih komunikacija i usluga, mobilne i fiksne telefonije.
Zašto IMS ? Ima tri razloga : QoS, tarifiranje (charging) i integracija različitih usluga.
IMS je skup i komplikovan, pitanje je da li će nekome trebati sve njegove komponente. Svi servisi koje bi on nudio su već raspoloživi na internetu, a što se tiče QoS - zna se šta znači, ali kad budemo videli kako radi, pričaćemo o tome. Sve češće se, primećujem, uz QoS pominje i QoE (Quality of Experiance) i sve mi se čini da će se na QoS u jednom momentu zaboraviti.
Ključ je, dakle, tarifiranje multimedijalnih usluga. Operatori naravno hoće da budu upućeni u to koju vrstu servisa korisnik upotrebljava da bi mu to mogli adekvatno da naplate. Nije kao sada dovoljno naplatiti samo protok tj. prenetu količinu podataka (npr. 5 Evra /1MB) već je bitna i namena tih podataka. Operator može npr. da naplati broj poruka bez obzira na njihovu veličinu (znači nećete platiti prenos nekoliko bajtova, nego cenu jedne poruke kao npr kod SMS – a to znači veći račun). Takođe se multimedijalne sesije mogu tarifirati, kako na osnovu količine prenetih podataka, tako i na osnovu njihovog trajanja. Praviće, dakle, biznis-modele koji će više odgovarati kome drugom nego korisniku. Nemojte se rasplakati, dragi čitaoci, nad sudbinom operatora koji moraju da se dovijaju da spreče habanje svojih resursa neumerenim prenosom podataka od strane korisnika. Nisu operatori krivi, već oni koji ih nagovaraju na IMS. Svi više vole da prodaju „kutije“ nego software tj. mnogo je lakše i isplativije prodati „kutiju“ nego software.
Integracija usluga (kako ovo ISDN zvuči) kod IMS znači da će operatori moći da koriste i pružaju i usluge trećih lica (service providera), kombinuju ih sa svojim postojećim uslugama i nude kao nove u paketima ili solo. Šta i kako ovo realno izgleda – živi bili pa videli.
Uglavnom IMS priča je krenula da se opasno zahuktava, prava kampanja. Čak sam negde pročitao i da kažu „ništa softswitch class 5 ako nije IMS orijentisan tj. softswitch vam je samo za transfer iz TDM u IP okruženje (prevod na paketski prenos), a ako je IMS orijentisan onda ćete imati pravi NGN sa spletom raznih usluga“. Jedino što ponovo mogu reći - marketing je čudo i ne treba slepo verovati svakoj reklami i ponudi. No, kritički misliti nije lako, ali vežbom se sve postiže.
Iskustvo govori da imamo ISDN već 20 godina, a za to vreme samo su se dve-tri usluge nametnule kao masovne. Trebaće možda još 10 godina da se izgradi NGN ili IMS struktura mreže, a da opet zaživi samo nekoliko korisnih servisa. Za to vreme operatori će kupiti tone opreme i software-a i prilično uložiti i u NMS (Network Management System) da bi sve to što su kupili mogli da koriste, prodaju i naplaćuju.
Treba voditi računa da je IMS, iako koncipiran kao otvoreni sistem „za treća lica“, ipak jedna zatvorena struktura (povezujem samo one service provajdere i korisnike kojima to i naplaćujem), a iskustvo interneta pokazuje da korisnici više vole otvorene mreže i mogućnost neograničene komunikacije. Tačno je pri tom da se sva regulatorna tela (ITU-T, 3GPP, TISPAN, IETF) ubijaju u naporu da NGN i IMS standardizuju, a uspeli su i da SIP odrede kao njegov (IMS-ov) bazični protokol. Ovaj globalni svet počiva na lobijima (i sam sam lobiranjem došao ovde gde sam).
Operatori, da rezimiramo, veruju da će pomoću IMS-a smanjiti troškove uvođenja novih usluga (naročito ako ih budu sami kreirali), a da će uspeti da uhvate i naplate svaki bit podataka koje prenose kroz svoju mrežu. Uz to će naplaćivati i usluge service provajderima i reklamnim kućama. Sve liči kao rešenje problema za operatore.
Da li je IMS još jedna telekomunikaciona halabuka i pompa, kao npr 3G ? Pitate kako 3G ? Pa nemojte mi samo reći da su operatori uvodili 3G da bi nudili sve jeftinije pakete i snižavali cene impulsa !? I da WiMAX, koji je kao tehnologija superioran u odnosu na 3G, slučajno ne može da se probije na tržištu i da će čekati da uđe u igru kao i mi da uđemo u EU !? Na nesreću telco-operatora, investicioni ciklus uključujući vek eksploatacije danas je smanjen na 3-5 godina za razliku od zlatnog PSTN doba kada je bio 20 godina. Operatori očito moraju da kupuju sadržaje da bi ih prodavali, jer teško da slon može da nauči da leti. Zato se mora dobro promisliti u koju se priču ulazi, zbog koga i zbog čega ! A ponašanje korisnika je sasvim nepredvidljivo...
Za to vreme, na internetu kompanije kao npr. Yahoo, Google, Skype, YouTube svojim uslugama nadmašuju telekom-operatore (i kupe lovu !). Nijednu od ovih uspešnih kompanija nije iznedrio neki telekom-operator. Inovativnost i kreativnost pobeđuju, hvala Bogu da je tako ! Kod nas, za sada, kreativci uglavnom nisu poželjni, traže se poslušnici (podguzne muve) i klimoglavci, a najbolje uspevaju prodavci magle i jajare (koje kraduckaju). Što reče jedan mustaćasti tehnički ministar : „ To smo pričali u predizbornoj kampanji, videćemo sad kako ćemo da radimo“. A ko je (po)verovao, ko mu je kriv. Ne kaže narod džabe – ovce su za šišanje. Verujmo da će se stvari promeniti iako se istorija ponavlja. I da se vratim na IMS : i on mnogo obećava, a kakav će stvarno biti kao „koalicioni partner“ ?
Нема коментара:
Постави коментар