Ovih dana svi su u nekom iščekivanju i mnogi na položajima cinculiraju oko toga šta će biti ukoliko se stvari okrenu, preokrenu ili iskristališu. Kao, najbolje prolaze oni koji ne talasaju i koji se prilagođavaju situaciji. Što bi rekli : Budite na liniji i nećete se naći ispod crte. E, da bi ostao dosledan sebi i razlikovao se od tih i takvih, ja ću reći šta mislim (kao što to činim ovih nekoliko meseci na ovom blogu):
Nadam se da će Srbija u nedelju pobediti sebe i svoj autizam, zatucanost, neprosvećenost, kratko pamćenje, kolektivni mazohizam, lakovernost i isključivost. Ne morate glasati za evropsku Srbiju, ali glasajte za Evropu u Srbiji, za evropske civilizacijske vrednosti, za otvorenost ! Nemojte širiti dalje strah, mržnju, netoleranciju, bahatost, nekulturu. Nama je mesto tamo gde su i kuda streme i svi ostali u okruženju, a gde su odavno mnoge razvijene, bogate i uređene države. To treba da bude naše društvo, jer život nema alternativu. Nema Srbije bez života u Srbiji ! Dosta je stalne neizvesnosti i pitanja šta će biti s nama i sa našom decom.
Oni koji su ranije govorili Srbija se saginjati neće, sada nas zovu da ustanemo, a oni koji su nas stalno vukli nazad, sada nas pozivaju napred u devedesete. Da otvaramo vrata i na istok i na zapad – samo da nas ne oduva promaja. Nekadašnji borci za demokratiju i antislobisti odjednom uskočiše u julovske odore i dele etikete na kojima bi im pozavideo i čuveni tandem Ivan Marković-Goran Matić. Samoizolovana i samodovoljna Srbija koju pozivaju da podržimo nije naša Srbija, niti Srbija naše dece. I na stranu činjenice o našoj spoljnotrgovinskoj razmeni gde je očigledna naša okrenutost zapadnoj Evropi, iako smo 500 godina bili pod Turcima, stotinak godina ni tamo, ni ‘vamo, vreme je da se vratimo našim evropskim korenima i pridružimo zajednici evropskih naroda. Kosovo za nas nikad neće biti nezavisno, a da bi počeli da trčimo tu trku na duge, duge staze moramo da živimo dalje i gledamo u budućnost. Čekaju nas veliki i ozbiljni poslovi, da naučimo da radimo i da uredimo Srbiju da našoj deci ne bude prvi mladalački cilj da što pre odu iz nje.
Нема коментара:
Постави коментар