U godini na izmaku, uspeo sam da na blogu, po broju postova, nadmašim prethodnu godinu. To je dobar običaj, svake godine pomalo napredovati u nečemu. Neka svima nama Nova godina bude nova šansa da budemo bolji i uspešniji u nečemu! Uprkos svim teškoćama na koje nailazimo u svojim životima, mnogo toga zavisi i od nas samih. Srećno!
Telekom Srbija je ove godine prošao put od nesuđene privatizacije do potpunog podržavljenja. Najpre je Vlada želela da proda 51% svog vlasništva, odbila ponudu Telekoma Austrija od 950 miliona €, a nakon 6 meseci je odlučila da od grčkog OTE za 380 miliona € otkupi njegovih 20% vlasništva i ponovo, makar i na kratko, postane 100%-tni vlasnik Telekoma. Nije ovo prva stvar i prva Vlada kod koje se po određenim strateškim pitanjima menjaju stavovi i pravci delovanja za 180 stepeni. Novac za ovu transakciju, Telekom će obezbediti iz kredita. Reče premijer onomad građanima da ne brinu, država se neće dodatno zadužiti ni centa. Telekom nije država, to je bar jasno i država ne brine što će se on, kao državna kompanija, dodatno zadužiti!? Grci imaju pravo na dividendu iz 2011. godine i tu će, prema projektovanoj dobiti, zaraditi još oko 17 miliona €.
Za OTE je Telekom zaista bio "zlatna koka". Kad se sve sabere, Grci su odlično odigrali ovu 14-togodišnju utakmicu. Telekom bi uskoro trebalo da postane otvoreno akcionarsko društvo, sa manjinskim akcijama građana (15%) i zaposlenih (6,5%). Državi će za gazdovanje ostati oko 78% akcija, a berza će nadalje određivati vrednost kompanije. Vreme će pokazati efekat i rezultat ovakve strategije. Lično smatram, poznavajući malo prilike i kretanja na domaćem i inostranom tržištu telekomunikacija, da Vlada nije odigrala pravi potez u pravo vreme, ali i dalje utopistički i idealistički verujem da se ponešto može i popraviti. Tema je dugačka, itd itd.... Biće prilika.
Opet ću malo da reklamiram Connect, ali sada zbog nečega što sam tamo pročitao i što je izrekao gospodin Parun iz VIP Mobile-a, koga sam često spominjao ovde na blogu. Podsećam na moj tekst od pre par meseci ovde, na moj rad sa Telfora 2011 i čak i na moj tekst iz ovog istog Connecta. Tamo sam pisao o zajedničkom korišćenju mreža, o mogućnostima za LTE u višku spektra na 1800 MHz, itd. Mogu samo da kažem da je meni neizmerno drago da se moja pisanija prate ovde u Srbiji i da to prate i relevantni ljudi iz struke. Ne kažem da me oni citiraju, ali drago mi je da se potvrđuje da moja razmišljanja i moje analize itekako imaju smisla. Nažalost, mnogi trenutno važni ne misle tako, ali takav je život. U toj i takvoj igri svi gubimo. Kad sam ja u pitanju to je isključivo materijalni gubitak, ali nije sve u lovi , ima nešto i u karakteru. Nezgodno je samo što je vreme nepovratna i prolazna kategorija.
Ali razlog ovog teksta je sledeći citat gospodina Paruna (sve boldovano ja):
"Kao član Telekom Austrija Grupe, teško bismo našim vlasnicima i akcionarima mogli da objasnimo zbog čega je potrebno da, nakon investicijje od više desetina miliona evra u modernu HSPA+tehnologiju samo u poslednje dve godine, nastavimo sa ulaganjem u sledeću, još napredniju tehnologiju na višim frekvencijskim opsezima. Naravno da pritom imamo u vidu da postojeća Vipova 3G mreža radi odlično i da je faktor njene iskorišćenosti relativno nizak, iako su korisnici odlično prihvatili naše MBB pakete i usluga se dobro prodaje."
"Problem" je, dakle, što (u ovom slučaju privatnom) vlasniku morate da objasnite i objašnjavate neke stvari koje se tiču (njegovog) novca koji trošite. Morate da imate odgovornost! "Problem" je što neku investiciju morate nekako i vratiti, a naravno i zaraditi. Efekat i efektivnost! Dobro je imati svest da vam je faktor iskorišćenja mreže nizak i da prostora za napredak ima itekako i u nečem postojećem, inače bi vas mogli pitati što ste gradili toliko. Morate da budete efikasni!
Nekako sam se umnogome pronašao u ovome što je u citatu. Moja su razmišljanja onomad bila korektna, nikad nisam ni posumnjao, ali u pogrešno vreme i u za to nezainteresovanom okruženju. Ovo su (tj. traju) vremena za ljude koji "znaju" kako se troše tuđe pare, ja bih tu samo (dokazano) smetao. Neko će iz ovih komentara mnogo toga skapirati i naučiti, a to nam i jeste cilj. Da verujemo dolaze bolja vremena, jer može se kako se hoće, ali ne može dokle se hoće! Resursi i energija su potrošna roba, a vlast je prolazna. Kao i život, na koji i drugi imaju pravo. I naša deca. Ako sam preter'o u patetici, izvinjavam se, ovo je bilo za one kojima je ostalo nešto savesti. Znam da ih ima!
Da se vratimo na LTE, ali samo ću rećida će planiranje LTE mreže tek biti majstorstvo! Optička mreža nije ni blizu kao radio mreža (baš sam pametan ;), jel'?) ! Za sada samo neka to ostane ovde zapisano. Više je razloga za to, ali možda ima neko ko misli drugačije.
Pre par dana, dnevni list “Danas” je objavio meni vrlo simpatični intervju sa predsednikom UO RATEL. Zašto simpatičan? Zato što nije sve med i mleko. Profesor je nešto ljut, ili nervozan, ili svega mu je preko... Po mom mišljenju, to samo može biti dobro za srpske telekomunikacije. Nije regulator tu da ga milke i vole, već da radi u korist građana i države. Lično smatram, nema razvoja i napretka ako su svi u svilenim rukavicama. A pre ili kasnije, većina će shvatiti šta i o čemu ja godinama unazad pišem ovde na blogu, braćo Srbi i ostali!
Pored muzičkog, evo najave i filmskog dinara u formi 10%, a od koga se uzima – od silno procvetalih srpskih telekomunikacija. Od dobiti RATEL-a 10% za kinematografiju, ako sam dobro razumeo. Baš lepo, da znaju srpski operatori i provajderi zašto plaćaju onolike takse.
Sudeći po onome što je profesor rekao u intervjuu, kanda da su njegovi tj. RATEL-ovi problemi pretežno političke prirode. Da probam da ih u stilu Oljke Bećković definišem (sve boldovano S.St.):
1. Ignorancija (znam kako vam je): Šest meseci smo pokušavali da dođemo do P. M., ministra kulture, šest meseci nismo uspeli da razgovaramo. Niko nas ništa ne pita.
2. Čin-čin i tin-ti-lin: Problem je prelazni period koji je nastao ulaskom novih operatora i liberalizacijom tržišta, i u utakmici za korisnike, ko god je mogao, pa i Telekom, smanjivao je obim korišćenja državnih naučnih i stručnih institucija, jer se pojavila prilika da uzmu mnogo jevtinije gotove proizvode koje nudi Kina. Huavej je, ne samo kod nas, nego je u svetu napravio čudo. Od njih dobijete kompletan projekat nekog mrežnog sistema, a uz projekat dobijete opremu i održavanje. E sad se za mene kao redovnog profesora Elektrotehničkog fakulteta postavlja pitanje: šta mi onda školujemo?
3. Što mene, bato? : Zašto B. R.. ne tuži SBB za to, nego mene zato što sam Telekomu propisao da mora da otvori pristupnu petlju i da je da Telenoru. 4. Zvonilo odavno: ....Telekom, radi zaštite svog monopolskog položaja i radi socijalnih problema koje Srbija ima, jevtino naplaćivao telefone, dok je internet drastično skup. Ako mene pitate, a ja sam profa, ja bih voleo da deca imaju jevtin internet.
5. Zaživeli, pa ko preživi: Mi smo regulator i moramo da obezbedimo još jednog konkurenta koji će da obori cenu. Da to nismo uradili, Telenor i Orion ne bi zaživeli uopšte.
6. Šta je sve prazno: Optičke kablove pored EPSa imaju i PTT, železnica, a ima i NIS. Svi oni imaju optičke kablove, zvrje prazni.
7. Mi smo mi, a oni su oni:Nikome nije zabranjeno (da postane operator, pa ni EPS-u, prim. S.St.). To je politički problem. To bi ugrozilo poziciju Telekoma. A i različite partije drže Telekom i Elektromrežu Srbije.
8. Daleko je do pipanje: Ali su oni (Hrvatska, prim.S.St.) završili digitalizaciju (TV signala, prim.S.St.), a mi ne verujem da ćemo do 2015. godine. Sad su izbori, ne sme da se pipne ništa.
9. Samo da se ne iskičmimo: Ali neophodno da imate jednu veliku državnu optičku okosnicu kroz koju svi podaci u okviru te države idu. Ta okosnica kod nas već postoji. Ima EPS, ima PTT, ima NIS, ima Telenor, ima VIP, ima Telekom. Zašto ne bismo to ujedinili?Država da sagleda koji su to servisi i deo mreže koje bi država mogla da zadrži. Mi predlažemo projekat nacionalne širokopojasne mreže, da se optimalno iskoristi državna i privatna infrastruktura, a bez dodatnih ulaganja. Ovo su vam autoputevi za 21.vek, mogli bismo za pet godina da imamo zavidne rezultate.
Rekoh već na početku, drago mi je da sam, za promenu, pročitao ovako nešto, šta god ja lično o pojedinostima mislio. Valja malo zatalasati. Bolje ikad nego nikad, jer inače kako je krenulo, kod sledeće Vlade telekomunikacije i ID će biti na nivou referata.
Ljubazošću kolegenice iz kompanije Wiseman i sajta "Bolja veza" dobio sam rezultate njihovog istraživanja o stepenu zadovoljstva korisnika mobilnih usluga. Neka je ovo i reklama za njih, ali na ljubaznost ne mogu da uzvratim drugačije do istom merom.
Najpre je ovojesenje istraživanje Connect-a potvrdilo da je kvalitet usluga domaćih mobilnih operatora odličan, a evo i potvrde korisnika koji kažu da su itekako zadovoljni uslugama, čak i njihovom cenom! Korisnici pokazuju da su veoma "pismeni" kada su usluge mobilne telefonije u pitanju. U principu, zadovoljni su i podrškom korisničkih servisa mobilnih operatora, što je zaista pohvalno za operatore (pitanje 3 ankete), ali ima i ozbiljnih i već ustaljenih zamerki.
Kako sam i ja ovde u nekoliko navrata pisao, najvažnije za korisnika je cena usluge koju plaća i dostupnost odnosno pokrivenost teritorije GSM/3G kvalitetnim signalom. Zgodni i atraktivni aparati nisu nebitni, dapače. Moj apsolutni utisak je da korisnici znaju šta i kako žele i šta im treba. Uz to su i znatiželjni, a to se može iskoristiti.
Nijedna anketa ne prolazi bez ocena i ocenjivanja i nijedna nije bez osporavanja od onih kojih u tom segmentu nisu najbolje prošli. Ocene u ovoj anketi su, po mojoj analizi, logične, s obzirom na profil anketiranih i njihovu "pripadnost". Utisak je da su MTS korisnici bili malo "neverniji" (pitanje 1 i pitanje 16 iz ankete). Telenor očigledno ima stabilnu i odanu postpaid bazu zadovoljnih korisnika. Ne sumnjam da znaju kako da ih neguju. VIP je sve primamljiviji i za postpaid korisnike (pitanje 14, uzrok verovatno povoljne cene i dobra ponuda aparata).
Štagod ko mislio, ovakve ankete su dragocene i mogu se pametno iskoristiti (bez obzira na relativno mali uzorak ispitanika u ovom slučaju). Rezultati su za mene očekivani, nema nekih iznenađenja, ali dobro bi bilo da ih sledeći put bude.
Ako do sada niste kupovali PCPress i Connect, vreme je da počnete! Pored blogovanja na ovom mestu, postao sam i njihov kolumnista i kandidat za stalnog saradnika, a prvi tekstovi su već objavljeni (PCPress XII/2011 i Connect I/2012 –ima ih u prodaji). Naročito preporučujem (nije što je moj...) tekst na 5 strana o LTE-u u novom Connect-u, najavljen i na naslovnici broja. U PCPress-u je tekst o FTTH tehnologiji, markantno ”demokratski” obojen na strani 100. Tekst u Connectu je u prvobitnoj verziji bio namenjen ovogodišnjem Telforu, ali nije uvek kome je rečeno, već kome je suđeno.
Eto me tako u ekipi koja zaista dugo traje, a to znači da vredi. Ja neskromno smatram da mi je među takvima i mesto. Trudiću se da moji tekstovi budu interesantni, da bar malo doprinesem i boljem kvalitetu časopisa i boljoj prodaji ;). Ako ste pročitali, hvalite ili kudite slobodno- ovde ili na email urednika!
Belgija je nedavno prodala spektar za 4G na 2,6GHz za 77,7 miliona €; Austrija isto za 39,5 miliona €, Nemačka za 4,38 mlrd €, Italija za 3,95 mlrd €. Francuska je za 4G spektar zaradila 936 miliona €, ali za spektar na 800 MHz očekuju bar još 1,8 mlrd €.
Belgija ima 11 miliona stanovnika i gustinu naseljenosti 355 st./km2 (Wikipedia). Austrija ima 8,4 miliona stanovnika, a gustinu 99 st./km2. Srbija ima 7,5 miliona stanovnika, gustina naseljenosti 115 st./km2. I u Austriji i u Belgiji su po 4 mobilna operatora kupila delove 4G spektra. Srbija za sada ima 3 operatora, prodaja 4G spektra je prilika da dobije još jednog. Podsetimo da je spektar za CDMA prodat za po 540.000 € Telekomu i Orionu (Media Works), a da je VIP mobile platio GSM/3G licencu čak 320 miliona €. Druga licenca za fiksnu telefoniju prodata je Telenoru za milion evra. Loše za mobilni biznis u Srbiji je trenutno nizak ARPU (oko 10€).
Moja lična procena je da bi za 4G spektar Srbija mogla da dobije bar (sadašnjih) 10-15 miliona €. Aukcija – ne pre 2015. godine. Dotle ćemo valjda preći na digitalno emitovanje TV signala i rešiti zavrzlamu oko frekvencija. A šta Vi mislite?
Promene u telekomunikacijama zahtevaju novi način razmišljenja. U skladu s tim Nokia Siemens Networks (NSN) ulazi u restrukturiranje kompanije. Ubuduće će se usredsrediti na mobilni broadband, tehnologije optičkih komunikacija (DWDM, OTN, paketski optički sistemi prenosa, WDM-PON), upravljanje iskustvom korisnika (CEM-Customer Experiance Management) i na servise za korisnike. Efekat restrukturianja treba da budu OPEX uštede od milijardu evra do kraja 2013. godine, u šta spada i oko 17.000 viška zaposlenih! Danas NSN ima oko 74.000 zaposlenih.
Period krize i umeren rast telekomunikacionog biznisa treba iskoristiti za prestojavanje i spreman dočekati doba novog rasta i oporavka tržišta. Zasićenje pojedinih tržišta (npr. Evropa) mora da se odrazi i na promenu organizacije prodaje i marketinga, uz povećanje efikasnosti i odgovornosti. Mislim da su u NSN-u to dobro koncipirali. Nažalost, sve to koštaće gubitka posla oko 17.000 ljudi. To je vest koju su mnogi mediji pomenuli i objavili, ali bez većeg ulaženja u suštinu.
Jedan od razloga restrukturiranja je što su kompanije-majke (Nokia i Siemens) rešile da “zavrnu slavinu” i da više ne pokrivaju gubitke zajedničkog "čeda" NSN. Znači, mora "u se i svoje kljuse". Potpuno je normalno da zatvarate poslove i projekte koji vam ne donose adekvatan povraćaj investicije i ne donose profit. Ako to ne činite, put u propast vam je osiguran. Sadašnji CEO NSN-a, her Rajeev Suri (čuo sam da čovek zna znanje, ali da nije pratilac nikakvog Valtera ;) ) rešio je da preuzme inicijativu i odgovornost i izloži svoju viziju. Poslove vezane za fiksni VoIP, WiMAX, NB servise, fiksni broadband, Carrier Ethernet, BSS, NSN ubuduće neće forsirati, bolje rečeno polako će ih se ratosiljati. Suri je čak rekao da će Japan, Južna Koreja i SAD biti ključna tržišta za uspeh NSN-a. Posao izgradnje DWDM/OTN mreže za AT&T u SAD, sa preko 400 elemanata mreže, obećava dobar start nove strategije. Već se pojavio i kupac za NSN-ov WiMAX odeljak (NewNet Communications), koji čak preuzima zaposlene “simensovce”. Znači, ne mora da znači da baš svih 17.000 ljudi ostaje bez posla!
Za poštovanje je kad neka kompanija zna šta i kako hoće. Smatram i da je ovo zaista vreme kad se svi u telekomunikacionom biznisu moraju preispitati i verovatno malo i preusmeriti i konsolidovati. Da li je NSN primer da se ne može stići i postojati ”na 100 strana”? Ostaje da vidimo da li NSN zaista izlazi iz kruga velikih vendora, onih koji sve imaju i nema šta ne mogu da ponude. Ali kriza je ozbiljna, a konkurencija velika. Važno je ostati u igri.
Više od 20 godina radnog iskustva u telekomunikacijama u svim organizacionim segmentima.
Sve što je napisano predstavlja lični stav i mišljenje autora.
