Sirtaki zavrzlama

Opet je Telekom u nepovoljnom kontekstu u štampi i to opet nema veze sa suštinom. A suština je da kompanija bolje, efikasnije i održivo posluje!  Ako je danas možda dobro, svi parametri govore da u budućnosti neće biti tako. Političke teme, ne stručne i ekonomske, uvukle su se oko Telekoma i iz toga će se, puno je u Srbiji negativnih primera,  teško na pravi put. Zašto se ne govori o telekom-biznisu, o razvoju telekomunikacija u Srbiji bez koga nema ni privrednog razvoja? Znam da mora nešto o tome i da se zna da bi se pričalo, ali ko je “zatvorio usta” bar onima koji misle da znaju i misle da su kompetentni da pričaju? Ovaj blog je, znam, kap vode u pustinji.

Šta piše dnevnik “Politika”?

Zašto je Srbija 2011, usred krize i bez studije isplativosti, podigla nepovoljan kredit od 470 miliona evra da bi otkupila grčki udeo u „Telekomu”?

Netačno! Nije država Srbija podigla kredit već sama kompanija Telekom Srbija! Nepovoljan kredit – nisam siguran da se država nedavno zaduživala pod boljim uslovima, to je cena za srpski finansijski kredibilitet kod finansijskih institucija. Ne želim ovim nikog da branim, daleko bilo!, ali gde su bili novinari da pitaju za uslove kredita onda kada je ugovor potpisivan?

Transakcija je obavljena pod lošijim uslovima nego kad je „Telekom” širio mrežu u regionu, u Crnoj Gori i RS. Naime, kamata na ranije sklopljeni kredit za kupovinu „Telekoma Republike Srpske ” bila je 4,35 odsto plus šestomesečni euribor, da bi za ovaj posao iz 2011. kamata bila 5,95 odsto plus šestomesečni euribor.

Normalno da su uslovi lošiji, jer je Telekom Srpske kupovan neposredno pre svetske ekonomske krize, a 2011. godine kriza je uveliko tresla svetsku ekonomiju (a tek srpsku!) i cena kapitala je svakako bila veća. Ne vidim da je to nešto spektakularno. Sama činjenica da je u kreditu učestvovalo čak 19 banaka je “upečatljiva” i siguran sam da su grčke banke odigrale presudnu ulogu za dobrobit “svoje” kompanije. Nikakav kredibilitet Telekoma ili Srbije tu ne bi pomogao, kako se pisalo u ono doba, jer, podsetimo, Telekom je već bio opterećen kreditom za Srpsku, a tek je izašao iz neuspelog tendera za prodaju sa jedva jednim zainteresovanim kupcem koji je ponudio cenu nižu od tražene!!! Nisu baš svi naivni da veruju svemu što se napiše! Usput, tadašnji finansijski direktor (Jorgos) je sigurno znao s kim i oko čega ima posla. Da li je srpska strana imala nekog da mu parira ili nije ni moralo?

U tekstu u “Politici” slede navodi iz izveštaja Interne revizije Telekoma, koje neću posebno komentarisati. Revizor, učili su me, ne sme da bude ličan i da unosi ličnu komponentu u svoju reviziju. Nepristrasnost i objektivnost iznad svega! Tako bi trebalo da bude i ubeđen sam da vvrhovni revizor to zna i primenjuje. Ipak poslednja nota: 

• nije jasna poslovna politika da se „Telekom” dodatno zadužuje u okolnostima kada ne može da servisira ni postojeće kreditne obaveze, već mora da ih refinansira po višim kamatnim stopama.

Nije jasna? Ako neko ne može da servisira ni postojeće obaveze, kako misli da vraća dugove ako ne novim zaduživanjem (a neko je onomad rekao da je vraćeno 200 miliona iz sopstvenih sredstava!?- ko ne govori istinu?)? Pa, to isto radi i država Srbija, zar ne? Dugove vraćate ili (ras)prodajom imovine ili novim zaduživanjem, dakako pod nepovoljnijim uslovima!? Šta ovde ima nejasno – meni je nejasno. A uzgred, „nejasno“ mi je odmah bilo „zašto se podiže kredit od 470 miliona € ako za Grke treba 380 miliona €?“ – znači nije samo isplata OTE-a bila problem, problem je bilo i servisiranje prispelih obaveza!? Ko tada pita za povoljnu kamatu, ako se nema kud.A zašto se došlo do toga? I tu u doba kad je profit bio rekordan – što se iz keša ne dade rata za Telekom Srpske? Da li je ta i takva poslovna politika bila jasna i kome je bila jasna?

I taman sam se pitao ko je sad opet (posle teksta u „Akteru“) dao novinarima na uvid ipak poverljivi kompanijski dokument i sa kojim ciljem – stiže objašnjenje?  Kažu „slupano“ 400 miliona (ja više volim termin „ulupano“).

Nije urađena studija isplativosti i opravdanosti – neverovatno je kako je to promaklo u pravoj poplavi sličnih studija. Dok se čitalo onih "pet", ova se provukla kao nenapisana?! Na to zaista treba tražiti odgovor – ima i od koga, bez obzira što tadašnji generalni nije više u Telekomu. Kako lepo reče predsednik nadzornog odbora Telekoma “ono što uvek nedostaje je poslovna suština” – iz njegovih usta u Božje uši i kamo sreće da se ona pronađe, i za juče i za danas i naročito za sutra.

Cifre i računica oko kupovine i otkupa akcija Telekoma, marke, evri i čuda, uvaženom profesoru matematike nekako ne ide, lepo je to objasnio jedan komenatator na sajtu “Politike” (gle čuda, sa inicijalima SS!). Matematika je egzaktna nauka, spekulacije su ipak svojstvenije ekonomistima, jer tamo 2 i 2 može da bude i 3 i 4 i 5, a i 10, ako treba. Dragi profesore, ono što je nekad bila marka, sad je evro na žalost svih nas! To svi znaju i ne bih navodio primere, a ne bih ni da se bavimo spekulacijama. O pojeftinjenju novca tj. padu kamata tokom 2012-e – da, ali u koje svrhe, ne nikako za vraćanje dugova!?

Evo smo iz intervjua saznali i za "teatar apsurda" u Telekomu “где се групе стручњака натежу око избора добављача за какву опрему од неколико милиона евра и на то потроше стотине сати рада и страница елабората”, a za odluke od par stotina miliona € samo pisma generalnog direktora. Onog bivšeg, da ne bude zabune! Kakve su to samo grupe stručnjaka koji troše tolike sate i pišu obimne elaborate za “male” poslove? Nije onda čudo što za ozbiljne poslove to ne rade – trajalo bi nekoliko godina verovatno i svi bi dobili rahitis od kucanja po tastaturi. Dobro kaže profesor – liči na teatar apsurda, ali daleko bilo!

Da li je razlog otkupu 20% OTE-ovih akcija bio izlazak Telekoma na berzu i podela besplatnih akcija? I vođa najpoznatijeg sindikata u Telekomu, koji je danas član nadzornog odbora kompanije,  je onomad bio za otkup akcija od OTE-a, da bi svi mi dobili svoj deo. I kako novinar Politike zaključi “dobili smo šta smo dobili”.  Od tri najgolemoga, ako niste skapirali! Čista prevara, reče predsednik nadzornog odbora. Ja bih se složio i dodao:  na više frontova! Ali na kraju intervjua (pročitajte!), priča iz Stounovog filma (“JFK”- gledao sam ga 3 puta, pitajte se zašto) za sve nas nije ni optimistična ni obećavajuća, naprotiv. Ko zna ko je i zbog čega je, tek rešenja slučaja nema i neće ga biti. Jesam li dobro razumeo? Mislite o tome!

Vratiću se na početak ovog teksta – ovo uplitanje politike Telekomu neće pomoći da održi i osnaži svoju poziciju na tržištu. I gendir je nedavno rekao da je kupovina OTE akcija greška. Da li je to jedina greška? Sve ostalo je super? Da li se ipak, malo“uvijeno”, želi reći da je prethodna garnitura unazadila Telekom? Možda jeste, no kako dalje, ima li ideja? Zašto se ne priča malo o telekomunikacijama, o struci, o tržištu, o korisnicima, o planovima za budućnost? Ako je neko radio ili radi protiv interesa kompanije, šta je problem? Nezgodno. Problem je ako počne raspetljavanje, a to je generalno problem Srbije. Tonemo i treba da zaustavimo pad na svim frontovima.

Flashback – ili zašto ja njima ne trebam

U nastavku ove serije u nastavcima, malo flashback-a i podsećanja šta je “ludi” Saša Stamenković pisao kad je trebalo pisati. Znači, bez političke podrške i zaleđine, bez čuvanja dupeta na položaju i dodvoravanja bilo kome gore, samo sa imenom i prezimenom i integritetom. Evo bitnih fragmenata, a vi se podsetite i kompletnih mojih postova iz onog vremena: 

Februar 2011: “Ono što Vlada Srbije radi oko i za vreme tendera za prodaju Telekoma Srbija je sigurno čudo neviđeno. ... Zaista sramota! ... Znači da je prodaja 20% akcija Telekoma danas sa stanovišta OTE extra uspešan biznis i da gospodinu Georgiosu Christodoulopoulosu treba da urame sliku i stave je na posebno mesto u ovalnoj sobi akcionara OTE u Atini (ako takva postoji). ... Ako društvo i narod Srbije ne vidi nikakvu vajdu o prodaje jedne od najprofitabilnijih srpskih kompanija, onda kolektivno treba da stavimo magereće uši i mašemo njima! Ja se opet «sebično» zalažem da deo tih para ode za razvoj broadbanda u Srbiji, nadajući se relaksiranoj politici regulatora i porastu svesti za potrebu tehnološkog napretka Srbije i njenih građana. Da ne bude zabune, ova priča nema veze sa prodajom za i protiv, već sa našom srpskom kolektivnom pameću i eliti koja vodi Srbiju.”

Decembar 2011: “...Vreme će pokazati efekat i rezultat ovakve strategije. Lično smatram, poznavajući malo prilike i kretanja na domaćem i inostranom tržištu telekomunikacija, da Vlada nije odigrala pravi potez u pravo vreme, ali i dalje utopistički i idealistički verujem da se ponešto može i popraviti. Tema je dugačka, itd itd.... Biće prilika.”

Januar 2012: “...Kao da je poenta da nešto bude naše, a nebitno šta ćemo i kako s tim raditi! Deja vu. ... Da li je svima jasno kako jeste, a šta i ako nije? Novine su se uzdržale bilo kakvih komentara i analiza i samo su, kao što ću i ja ovde, konstatovale događaj kome je, ličnim prisustvom predsednika i premijera Srbije, dat najviši državni značaj.”

Vreme za prave promene i prave korake lagano prolazi. Telekomi i telekomunikacije više nikad neće biti isti kao pre nekoliko godina. Obrasci koji su tada primenjivani ne mogu se više primenjivati. Odnosno mogu, ali to je put u propast. Spremnost za promene ne postoji, nažalost. O uslovima za preokret nekom drugom prilikom, i meni za to treba politička podrška.