24 новембар 2011

Nacionalna ili od nacionalog značaja


Kad je objavljen raspored sesija na Telforu, imao sam dva favorita: ovde već opisani susret direktora balkanskih telco operatora i Ratelov okrugli sto o nacionalnoj broadband mreži (NBN). Već sam se unapred izjasnio da je susret direktora top sesija ovogodišnjeg Telfora i - nisam pogrešio.

Današnji Ratelov okrugli sto je zadovoljio samo u pogledu učešća velikog broja diskutanata. Uvek mi je drago da čujem kolege i njihova razmišljanja. To što poneka izlaganja nemaju nikakvog smisla ide u rok službe.

Ja, otvoreno rečeno, nisam imao hrabrosti da javno i pred auditorijumom kažem neke stvari koje se nekima (ili većini) ne bi svidele. Shvatio sam da ljudi priznatog statusa ne vole da javno budu prozivani, a ja i nemam neku potrebu za egzibicionizmom. Starije kolege, naravno, imaju svo znanje, mudrost i iskustvo i da je ono njihovo vreme, srpski broadband bi odavno skinuo pionirsku maramu. Neki drugi imaju titule, bato, a većina mlađih, kako prigovori čika-Tika Ž. nemaju onu stvar. Ja sam svoju zaboravio kući, pa sam je, evo, sad pronašao. Mislim na slobodu izražavanja, jel'?

Direktor Ratela je u svom uvodu lepo najavio tri pitanja: zašto NBN, kako je izgraditi (dakle izgraditi!) i koje inovacije upotrebiti u projektovanju NBN? Ja moram da priznam da nisam čuo odgovor, a ni neki konkretniji predlog po ovim pitanjima.
Valjda kao argument za NBN, direktor Ratela je rekao da priraštaj od 10% broadband korisnika doprinosi rastu GDP od 1,3% i porastu zaposlenosti od 2-3%. Ovo je potpuno pogrešna argumentacija (izvin'te, gospodine Jankoviću), jer da je tako Srbija bi danas bila srećna zemlja. Podsećam da je ex-ministarka na otvaranju Telfora rekla da smo za 3 prethodne godine ostvarili 100% priraštaj BB korisnika! Koliko je to više GDP-a i koliko novih nesubvencionisanih radnih mesta? Da ne računamo, raspitaćemo se kod dragog nam ekonomiste Miroslava Zdravkovića. Ako je ovo argument struke za  projekat NBN za nekoga ko za taj projekat treba da odvoji pare, bojim se da od tog posla neće biti ništa. A struka će pasti na prostoj matematici.

U uvodnoj prezentaciji su predstavljeni rezultati ankete koju je naš RATEL sproveo među «Ratelima» u okolnim državama. Videli smo lepo gde su oni sa svojom regulativom i svojim problemima, ali nismo videli gde smo mi. Verujem da gospodin Janković to zna, ali mislim da je previd da i auditorijum ima sve informacije. Predstavljene su i optičke mreže nekih državnih preduzeća, valjda kao jezgro ili zametak te buduće NBN. Telekomova mreža nije pominjana, što je za mene iznenađenje, ali možda je takav stepen tajnosti podataka.
Projekat NBN bez neke (i to bitne) uloge Telekoma je potpuna stranputica. Ali neću o mnogo tome, Telekom je imao ovlašćene predstavnike na skupu i nije red da se ja tu mešam. Ovo je moj lični stav.

Ja sam, kad sam video najavu okruglog stola o NBN, pomislio da je neko voljan da obezbedi neke pare za NBN. Jer NBN, to je pre svega novac! Uverio sam se da tog novca nigde nema. Onda sam očekivao da uvodničari podele sa nama svoju viziju NBN, kažu koji procenat populacije bi bio obuhvaćen NBN-om, koji protoci bi se ponudili, kojim tehnologijama bi se NBN realizovao (DSL, FTTH, wireless, satelit), koje je mesto i uloga trenutnih ali i budućih igrača na tržištu, gde je mesto univerzalnog servisa u NBN? Principi otvorenog pristupa NBN-u su pomenuti , ali to mora da bude tako. Mora otvoren pristup i mora samo veleprodaja! Ali ko bi pristupio i bio zainteresovan? Bojim se da je tu mrka kapa. Šta država u stvari hoće i očekuje od NBN – nisam čuo pravi odgovor, mada su pominjani e-government, e-learning i slični servisi. Izgleda da se ja i ekipa koja je vodila okrugli sto nismo razumeli tj. mislili smo na različite stvari. Jbg, zato ja nisam doktorirao, što razmišljam u pogrešnom smeru ;). Živa istina!

NBN bi, po meni, trebalo da bude projekat pružanja tj. omogućavanja broadband usluga što većem procentu stanovništva Srbije, pri čemu provajderi koriste javno dostupne resurse NBN pod povoljnim veleprodajnim uslovima da bi korisnicima ponudili prihvatljiv i cenovno dostupan broadband servis. NBN ne mora biti jedinstvena mreža u smislu jedne tehnologije, već može delom biti realizovana različitim tehnologijama. Itd, itd.

Neću da pametujem ovde i dokazujem da su uvaženi profesori (a ne ja) «promašili» temu i da su joj prišli olako. Uostalom, oni su inicirali, možda se više očekivalo od prisutnih, a i mene među njima. Osim...osim – a stekao sam takav osećaj da je nešto drugo bilo namera:

U jednom trenutku je profesor Radunović, moderator okruglog stola, objasnio da se pod terminom nacionalna mislilo na mrežu od nacionalnog značaja, a ne na nacionalnu pokrivenost. Dakle, tu smo! A sve dalje je i išlo u smeru nagoveštaja i inicijative da se optička mreža EPS-a promoviše na neki način u NBN, napravi javno preduzeće za upravljanje njome i ponudi na korišćenje, prema jednom predlogu na «lambda» nivou (WDM). Svest da za neki nacionalni broadband treba doći do korisnika postojala je među učesnicima diskusije, ali imam utisak samo površno i da se nema prava predstava šta to znači i šta sve iziskuje. Nekako sve se u diskusijama završavalo na milju do korisnika.

To što postoji vrlo moćna i razgranata EPS-ova optička mreža i što se ona praktično koristi sa vrlo niskim procentom iskorišćenosti je zaista sramota i još jedan u nizu dokaza da je naša država loš gospodar imovine. Napraviti još jedno državno preduzeće za telekomunikacije, čak pored nekoliko privatnih optičkih mreža (npr. Nuba) na magistralnim pravcima je u ovom trenutku besmisleno. Osim ako je država rešila da digne ruke od Telekoma. Naravno, nisam uopšte protiv da se EPS bavi telekomunikacionom delatnošću, naprotiv. To je dobro za struku, a ja podržavam sve ono što je dobro za struku. Zašto se EPS ne bi bavio kad dobrih primera po Evropi ima na pretek. Ne vidim nikakvu prepreku da kapacitete njihove mreže koriste i državni organi! Ta mreža postoji, kažu, do svih gradova i to je odlično. Mada, u nekim pričama o potrebama državnih organa, pomislim da je sam Google u pitanju. Mislim da nema potrebe za rasipanjem, a ni za preterivanjem.

Drago mi je što sam čuo da je direktor strategije Telekoma počeo da čita prave stvari (npr. ovaj blog) jer je rekao da nije baš  sve u optici i da bakar nije za bacanje kad je BB u pitanju (Ne moraš, Ranko, da priznaš, platićeš piće negde u potaji).

Da ne razočaram kolegu Acu iz Novog Sada, koji mi danas zameri da sam pesimista prema novim trendovima u telekomunikacijama (a pesimista je optimista sa iskustvom!), evo mog jeretičkog na okruglom stolu neizrečenog stava:

1.  Srbiji u ovom trenutku nije potrebna Nacionalna širokopojasna mreža (NBN). Za te pare (kad bi ih bilo; ne znam kolike, ali svakako velike!) mogu se uraditi mnogo važnije stvari za narod i državu! Nema realnog opravdanja! Inače, NBN traži mnogo ozbiljniju pripremu, analizu i argumentaciju. To je takav projekat koji bi, s obzirom na neophodno dugo trajanje, morao stalno da se nadograđuje i usklađuje do samog kraja. Ako se ipak kroz NBN radi o nekakvoj mreži od nacionalnog značaja, to je stvar deklarisanja – neka bude, pa šta ispadne na kraju!

2.  Lepo je što su kolege iz Ratela pokrenule ovu temu (kao stručnjaci), ali Ratel ne treba da se bavi ovim pitanjem, niti mu je to posao! Sasvim je dovoljno za razvoj broadbanda da obezbede uslove i pravila za liberalniji pristup infrastrukturi, gradnju infrastrukture, bavljenje telekomunikacionom delatnošću, da smanje takse. Predlog za NBN bi eventualno trebalo da pokrene Vlada Srbije odnosno nadležno ministarstvo, ali to je vrlo kompleksan i ozbiljan posao pogotovo u fazi pripreme! Hoću reći mora mu se ozbiljno pristupiti.

3.  Bez ozbiljne uloge Telekoma kao najvećeg posednika infrastrukture u Srbiji (i dogovora sa njim) je nemoguće i neozbiljno ulaziti u projekat NBN. Ovo je nepobitna činjenica, dugačka za objašnjavanje ovde i sad.

4. Ako je glavni problem NBN-a infrastruktura, a mnogi su tokom tendera za prodaju Telekoma «kumili i molili» da bar infrastrukturu treba zadržati – šta je sad, kad je prodaja propala, smetnja da pristupe razgraničenju i ostave 100 godina vrednu infrastrukturu državi? To, gospodo, nije nimalo lak i jednostavan posao i tvrdim da nema kapaciteta ni volje da se on sprovede do kraja. Zato se valjda nacionalna mreža traži na drugoj strani.

Odlično je što je okrugli sto o NBN organizovan i što postoji Telfor. Svako će poneti svoje zaključke i imati neko mišljenje. Ja svoje stavljam na uvid internet javnosti i nadam se da će ova tema probuditi moje komentatore.

12 коментара:

Анониман је рекао...

Zaista sjajna analiza.

Sloba Marković је рекао...

Relacija bazirana na istraživanjima Svetske banke, McKinsey, Booz i drugih, koju je pominjao Janković, kao parametar ima penetraciju BB korisnika u ukupnoj populaciji, a ne godišnji priraštaj BB korisnika (priraštaj može da se meri stotinama procenata, a da penetracija u ukupnoj populaciji i dalje bude niska).

Što se tiče NBN, ne bih se složio sa navodom da se termin "nacionalna mreža" više odnosi na "nacionalni značaj", nego na "nacionalnu pokrivenost". Bez univerzalne dostupnosti broadbanda nema pozitivnih ekonomskih i društvenih efekata o kojima pričamo.

Kako doći do svega toga - odlično je pitanje za diskusiju. Naročito jer ta tema nije nešto o čemu se stalno i redovno priča... osim eto jednom u toliko na Telforu... i to je velika sramota i tragedija domaće telekomunikacione struke :(

U načelu se slažem sa tobom i da ta mreža ne mora da bude "jedinstvena" u administrativnom i tehnološkom smislu, da razvoj broadbanda treba da gura pre svega tržište i privatne investicije, da akcija države treba da bude u pravcu pružanja podrške razvoju kroz omogućavanje delotvorne konkurencije (ja bih rekao, i sa što manje mešanja u tržišne odnose, pre svega putem vlasništva nad dominantnim operatorima ili direktnog investiranja kroz nova javna preduzeća)...

No, ovo o čemu pričamo ulazi u nešto što se zove "politika razvoja širokopojasnog Interneta", a tako nešto u Srbiji nema niti jedna politička partija. Postoji, istina, nacionalna strategija, ali je za njenu realizaciju svakako potrebna (prethodna) politička podrška, koja je prilično tanka.

Ja to vidim kao najveći rizik u narednom periodu - ako se ovom temom redovno ne bavi ni struka, ni politika, ako ne postoji pritisak javnosti... onda ćemo i dalje imati relativno skromne rezultate po pitanju rasta, inovacija, konkurencije, investicija itd.

Pozdrav,
Sloba

Saša Stamenković је рекао...

Dakle, slažem se da termin "Nacionalna broadband mreža" ne može nikako da znači "mreža sa nacionalnim značajem". Pa nisu profesori doktori baš takvi formalisti da previde naslov i zato me profesor Joca šokirao sa objašnjenjem. Svi koji su diskutovali na okruglom stolu, pominjali su EPS-ovu (neiskorišćenu) mrežu uglavnom. Gospodin iz MUP-a je samo rekao da šta god radili ne zaborave njih i ostale specijalne korisnike. Ja nisam imao mu$a da im svima kažem da su promašili temu. Broadband treba dovesti do korisnika, u narod, braćo! A onda napraviti da služi ljudima za nešto od čega država ima koristi!

Vraćamo se na period pravljenja "Strategije razvoja BB u Srbiji", nažalost ponovo, ali nema veze. Pošto se ja i ti, Slobo, slažemo oko toga šta treba raditi, ostaje da čekamo nekog ko se takođe slaže ;).

U srpskim telekomunikacijama je dosta toga počelo da se radi loše tj. da se mnogo toga ne ne radi i nemam ideju ko bi imao volju da to promeni. Možda posle izbora.

Inače, mislim da je čika Tika u pravu za "mlade" kolege inženjere (mislim da on ne čita ovaj blog, kao ni čuveni inž. Dejan Popović) - ako nemaju svoj stav i mišljenje čeka nas zaista nesvetla budućnost. Vidim i po komentarima na ovakve članke.

Saša Stamenković је рекао...

@Anoniman:

Hvala na lepom mišljenju!

Jbg, sve znam i sve mi je jasno, al' kako da objasnim da ne hvalim sam sebe.

Vladan је рекао...

Tema je intrigantna kao tema ali kad sam video ko je najavljen shvatio sam da mi je pametnije da odem taj dan na posao i odradim ono što me onda čeka kući ako odem na takav skup i posle izađem sa njega iznerviran.
Reč je o ideji bez ideje kako ! Oni koji o tome pričaju nisu nijednu ideju takve prirode pre u svom životu sproveli u delo. Baš sam oštar ali tu je suština.
Na kraju svega, danas EPS-ova mreža (posle 5 godina priče o iskorišćavnaju) nije više bolja od one koju ima u kapacitetu Telenor, SBB i Nuba pojedinačno. Još više u kašnjenju i ideji je koalicijia PTT+Železnica.
Razlika između EPS-ove i ove tri ili barem prve dve je u tome što prve dve imaju i krajnje korinsike sa nekakvim lastmile-om i prihodom.
Odgovorno tvrdim, danas u Srbiji nije problem doći do grada/zgrade već kako sa stanarima i kroz hodnik i za koliko korinsika !
Čemu onda treba da služi NBN ?
Ako su ciljevi srpska vlada, opštine, akademci, obrazovanje onda je bolje da dreše kesu i nabavljaju usluge kroz tender svake godine sve jeftinije i odmah za sve potrebe nego da nešto sami grade nekoliko godina i posle godinu dana od tada nemaju da nastave, ne mogu da zdrže kadrove i opet mrka kapa a svi nezadovoljni.
Pustite tržište da radi svoje kroz (de)regulaciju prava i potstrekivanje partnerstava ili slično.

Анониман је рекао...

Kad video naslov "Nacionalna broadband mreža" pomislio sam da ce biti prica o necemu sto lici na ono sto radi British Telecom, a onda je usledilo iznenadjenje ...

DING је рекао...

Slika govori bolje od hiljadu reči. Pogledajmo npr. http://www.pantel.co/
Videćemo da je kompanija Pantel (deo Turk Telekom grupe) izgradila optičku mrežu duž mnogih zemalja regiona, a i šire, a da jedino kroz Srbiju stoji isprekidana linija.
Ako pogledate na sajtu APR videćete da je Pantel International u Srbiji registrovan još 2005. godine. Zašto su mrežu gradili svuda okolo a samo ne kod nas? U čemu je onda problem? Kako fantomska Nuba koja se regustruje juče dobija dozvole da premreži Srbiju a turci koji verovatno pokušavaju od 2005 (ne znam što bi neko osnovao firmu da 6 godina ne radi ništa) dozvolu su dobili tek pre neki dan?

Ja tvrdim da telekomunikacije u Srbiji kontrolišu svojevrsne mafijaške grupe koje u kombinacija sa korunpiranom i konfuznom birkokratijom daju konačan proizvod takav kakav jeste.
Samo fer i slobodno tržište bi dalo tako lepe rezultate, pa i da se čak i ne prave i ne primenjuju nikakve strategije.

Jako je lepo što neko poput Saše Stamenkovića prenosi svetske trendove i vrši stručne analize, tj. ponaša se normalno u nenormalnoj zemlji.
Nažalost, pretpostavka svih stručnih analiza mora biti slobodno, uređeno tržište, jednaki uslovi za sve.

Saša Stamenković је рекао...

Ding, druže, što te nema?

Hvala ti što misliš da se ja ponašam normalno! Promenio si mišljenje i to mi je baš drago!

Dok se svi vratimo na to šta je normalno, a šta nije, proći će nam svi vozovi! Ovo ne sme da ostane nenormalna zemlja, i mi ćemo biti krivi za to!

Spominjao sam pokojnog Stiva Džobsa: Mislite drugačije!

Ding, na odličnom si putu! Dobrodošao nazad!

Sloba Marković је рекао...

@Ding
Stvaranje uslova za fer i slobodno tržište je sasvim dobro polazište za strategiju - pisanu ili nepisanu. No, to nije nešto što pada sa neba, nego se za to bori i otima (upravo od tih korumpiranih tajkuna, konfuznih birokrata i nezainteresovanih političara). To je prljav posao, ali neko će valjda jednom morati da ga odradi... alternativu već živimo decenijama... :)

DING је рекао...

Nigde ja nisam ni odlazio samo nisam imao ništa pametno da kažem. Od lajanja sam promukao a nemam džebane da ponudim, pa se sve nadam skupiće se nekako, od nekuda, tih dvadesetorica...

Saša Stamenković је рекао...

@Sloba:

Nema borbe ni otimanja, samo neka regulator radi svoj posao! Nije prljav posao, takav je kakav mora da bude na početku stvaranja uslova za tržišnu konkurenciju.

@DING:

Šta ćemo ako svi utihnu? Za džebanu nam fale "Turci", mada se "poturica" namnožilo.

Da krenemo onda u potragu za tom dvadesetoricom, da spremni dočekamo sastavljanje nove Vlade? Ima li koalicionog potencijala među nama, da se stavi lično znanje, volja i umeće u službu razvoja srpskog broadbanda, informatizacije, e-koječega itd.?

Sloba Marković је рекао...

@Saša
Eh, da je to lako realizovati u praksi, svi bi to radili i ne bi bilo problema :))