Misterija tlk infrastrukture

Izbegavao sam ovu temu dugo, a zrela je! Kad sam video u ovoj vesti Vericu zajedno na istom zadatku sa sindikalcem...to je previše. Verica nije svesna u šta su je upetljali, ovo očito nije njen teren, argumenti su toliko klimavi da to prosto ne liči na nju. Verica bez pravih argumenata i poznavanja materije nije Verica Barać. Ja sam poznat kao njen fan i oprostiće mi, a znam da su joj namere časne i poštene. Pala je na Aleksandrinu priču o 100-godišnjoj infrastrukturi, ali infrastruktura sama sebi nije dovoljna. Ruku na srce, ima tu i dvojnika, pairgain ili PCM-n uređaja, itd, itd., ali je i kao takva zaista resurs kakvog niko nema u zemlji Srbiji.

Infrastrukturi se u celoj priči oko prodaje Telekoma daje preveliki značaj. Mistifikuje se, što bi rekao jedan naš prijatelj. Ali da idemo redom:

Ako je infrastruktura državna, jer je i Telekom većinski državni, zašto se onda prethodnih 5-10-50 godina nije koristila kao državni resurs – da mogu da je koriste svi kojima treba na ravnopravnoj i nediskriminatorskoj osnovi i po pravilima koja donose za to ovlašćena tela (RATEL)? Ali dobro, sada je to novim ZEK garantovano, samo treba hteti i smeti.

Da li postoji popis odnosno katastar telekomunikacione infrastrukture (tzv. TT kanalizacije ili TTK) odnosno otkud i kako neko pouzdano zna da će budući gazda Telekoma preko TTK moći da utiče presudno na razvoj srpskih telekomunikacija? Uostalom, proces izgradnje optike (i ako hoćete mobilne, radio) infrastrukture je odavno počeo i odmakao (SBB, Nuba, Sattrakt, sada i Telenor gradi) i već se pružaju alternative za međupovezivanje. Znači, nije sve tako crno za budućnost.

RATEL je dužan da operatora sa značajno tržišnom snagom obaveže da svoje resurse stavi na raspolaganje alternativnim operatorima i time obezbedi uslove za kakvu-takvu konkurenciju. Tu se podrazumeva ne samo iznajmljivanje kanalizacije nego i tzv. LLU (local loop unbundling – raspetljavanj lokalne petlje) odnosno mogućnost iznajmljivanja parica do krajnjeg korisnika. Koliko ja znam, takvi dokumenti već postoje, a stvar je RATEL-a da li će ih sprovoditi, kontrolisati i sankcionisati.

Obaveza regulatora je i da sagleda viškove kapaciteta koje je sopstvenik dužan da stavi na raspolaganje odnosno korišćenje u svrhu nesmetanog razvoja i pružanja telekomunikacionih usluga građanima. Jeres će biti ako kažem da je to tek u Srbiji normalno i potrebno, jer je i dobar deo postojeće infrastrukture građen sredstvima građana koji u to doba nisu ni imali alternativu. Ukoliko će ta i takva infrastruktura biti prodata stranoj kompaniji, kao apsolutno legalna imovina Telekoma, tim pre nema razloga da regulator bude milostiv u budućnosti. Sve bi to bilo na dobrobit razvoja telekomunikacija u Srbiji, a naročito broadbanda koji je od krucijalne važnosti za prosperitet Srbije na putu u Evropu.

Neću da se ponavljam oko toga šta i kako rade nezavisni regulatori za dobro korisnika u svojim državama. Ako hoćete da vidite kako to radi ARCEP u Francuskoj ili OFCOM u Britaniji, pisao sam o tome ovde, ovde i ovde, da li da kažem sluteći ovakvu situaciju kod prodaje državnog operatora. Ali ljudi na funkcijama nemaju vremena da čitaju blogerska naklapanja.

Apsolutno je nevažno pitanje monopola, državnog ili privatnog (ovde pisao). Ja opet smatram da je državni monopol daleko gori i opasniji od privatnog, jer se privatni može suzbijati konkurencijom i otvaranjem tržišta, dok se u državni monopol teško može dirnuti. Mislim da su dosadašnja iskustva za ovu tezu očigledna. Osim toga, privatni monopol nastaje legitimnom težnjom privatnog vlasnika da zaradi što više zauzimanjem što većeg tržišta (na sreću, tu su antimonopolske komisije), a državni monopol nastaje diktatom, dekretom i stavljanjem državne šape na neku oblast poslovanja. Imamo li antimonopolske komisije, regulatora sa nemalim ovlašćenjima, zaštitu potrošača, solidne zakone ZEK i ZPI? Pa o čemu onda pričamo? Nemamo petlju za neke stvari?

Nekoliko puta sam pisao i o tome da je infrastruktura mogući odličan izvor prihoda i mislim da će novi vlasnik Telekoma to vrlo dobro znati (i direktor Telenora se onomad nadao da takva svest postoji u Srbiji). Nisam ni toliko pametan ni vidovit, jednostavno pratim šta i kako u ozbiljnim kompanijama rade. Stoga smatram da će novi vlasnik uposliti i koristiti sve raspoložive resurse koje Telekom ima, pa i slobodne kapacitete u mreži. Ako će zbog toga da utanji sa investicijama – pa šta?... Investicije nisu same sebi svrha, već treba da služe prihodu i isplativom biznisu. Osim toga, ako neće nove gazde Telekoma (a sumnjam da neće!), investiraće drugi operatori! Omogućite, gospodo, da i drugi ulože u telekomunikacije, da se nova otvore radna mesta da ne moraju toliko da brinu oni koji će biti višak ili nepotrebni u privatnom Telekomu.

Izdvajanje TTK i eventualno pristupne mreže iz imovine Telekoma drastično bi smanjilo vrednost tj. cenu Telekoma. Sa druge strane, to je tako složen i kompleksan posao da, bojim se, teško bi u našim političkim i stručnjačkim uslovima to bilo ostvariti. Bezbednosne strukture su izgleda zadovoljne epilogom sa infrastrukturom, tako da je u budućnosti sve zavisi samo od RATEL-a. Tačka na 100 godina samoće.

O fami oko povećanja cena u nekom novom postu. Ovaj post posvećujem našem drugu Slobi koji je branio čast struke pre par dana na RTS-u (emisija Oko magazin) i posvećujem Verici koja se nezasluženo našla u ortakluku sa ljudima koji u celoj priči isključivo brane svoje ogromne privilegije. Slažem se ja da se Telekom prodaje zbog bankrota, ali koja je alternativa? Odavno je jasno da će većinski paket Telekoma morati da bude prodat. Šta se čekalo sa pripremom terena? Šta je bilo - bilo je, sada je najvažnije misliti i pripremiti se za period posle prodaje i obezbeđenje što boljih uslova za razvoj srpskih telekomunikacija.