Srećna NOVA 2009.

Svim čitaocima mog bloga
želim srećnu i uspešnu
NOVU 2009. godinu !

Godina pred nama biće, kažu, godina ekonomske krize. Ja Vam želim da Vas sve teškoće mimoiđu, da budete zdravi i vedri i da ostanete svoji i dosledni sebi.

Živi i zdravi bili !

Upravljati znanjem

Upravljati znanjem znači stvoriti ga, identifikovati, prikupiti, sortirati, uskladištiti, organizovati, deliti, rasporediti, omogućiti pristup, koristiti. Ako se pitate čemu sve ovo, odgovor je – da bi radili prave stvari na prvi način, tj. efektivno i efikasno. Jednom rečju- pametno.

U svom radu “Upravljanje znanjem – put ka uspehu“ Indijac Sureš (Hemamalini Suresh) ovako definiše upravljanje znanjem (eng. knowledge management) :“... proces koji organizaciji pomaže da pronađe, selektuje, organizuje, raširi i transformiše važne informacije i veštine neophodne za aktivnosti kao što su rešavanje problema, dinamičko učenje, strateško planiranje i donošenje odluka.“

Nova ekonomija (znanja) počiva, ne samo na kapitalu, imovini i radu, već i na znanju. Znanje je jedini resurs koji se deljenjem ne smanjuje, nego uvećava ! Samim tim je proces deljenja znanja veoma važan. Znate onu narodnu : Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati.
Ukoliko neka kompanija prikuplja znanje, kanališe ga i motiviše svoje zaposlene da ga dele, koriste i stvaraju nova znanja i na osnovu njih nove vrednosti i proizvode, ta kompanija ima šanse da bude konkurentna na tržištu. Know-how je upravo sposobnost da se znanje i iskustvo upotrebi za stvaranje novih ili dodatnih vrednosti.

Da bi upravljale znanjem, kompanije moraju da podstaknu i afirmišu interno skrivena znanja, da integrišu znanje unutar organizacije sa onim van nje, da definišu nedostajuća znanja, da učine znanje dostupnim, razvijaju organizacionu kulturu pogodnu za stvaranje novih znanja, inovacija i eksperimentisanja.

Kao i sve druge značajne sistemske i psihološke promene u kompaniji i upravljanje znanjem mora da se generiše „odozgo“, tj. uz maksimalnu i bezrezervnu podršku top-menadžmenta i korišćenje raspoloživih informatičkih tehnologija. Upravljanje znanjem je stvar poslovne kulture, ali i put ka učećoj organizaciji. I u strateškoj balanced scorecard analizi, jedna od komponenti je upravljanje znanjem. U sportu se mladi igrači uvode postepeno uz starije i iskusnije. Bez pravog sistema nema prave igre. Možda se nekome upravljanje znanjem deluje kao priča o svetom gralu (mi Srbi bi rekli sviranje ...), ali ja nekako verujem da to ima smisla. Šta da vam kažem, još nisam izgubio sve iluzije.

Jeste li nekad probali da plasirate neku svoju poslovnu ideju ? I, kako ste prošli ? Dobar šlagvort za neku novu temu. Ima li zainteresovanih ?

IPTV globalno

Nastavlja se intenzivan rast IPTV tržišta. Prema Gartnerovom istraživanju, ukupan broj IPTV korisnika u svetu krajem ove godine iznosiće oko 19,6 miliona (1,1% domaćinstava u svetu), što je porast za oko 64% u odnosu na kraj 2007. kada je ih bilo oko 12 miliona. Prihod od IPTV usluga porastao je takođe sa 2,3 na 4,5 mlrd $ (porast za oko 94%). Gartner predviđa da će do kraja 2012. biti oko 54,8 miliona IPTV korisnika (2,8% domaćinstava u svetu), a da će prihod tada iznositi oko 19 mlrd.$. Najviše IPTV korisnika trenutno ima u Zapadnoj Evropi (oko 8,2 miliona), dok se najveći prihod ubire u Severnoj Americi (2 mlrd $). Očekuje se da 2012. godine u Kini broj korisnika poraste sa sadašnjih 1,9 miliona na 21 milion. Zapadna Evropa bi prema procenama tada imala 18,8 miliona korisnika.

Pretpostavlja se da svetska ekonomska kriza neće mnogo uticati na tržište telekomunikacionih usluga i tržište zabave. Ako ne bude hleba, biće bar igara. A liči da se operatori od samog IPTV-a neće baš najesti hleba. Vreme je za triple-play, a pošto sledi ekonomska kriza, čak i za quadruple play.

Fiksna kao Đekna

Nedeljne Novosti slute „rat“ mobilnih protiv fiksnih. Ali rata nema, jer i jedni i drugi su na istom zadatku, a i svako ima tj. igra svoju igru. U podacima RATEL-a o prihodima telekomunikacija u Srbiji, koje objavljuju Novosti, pokazano je da za fiksna telefonija još uvek ima svoje mesto u Srbiji, što sam, podsećam vas, i ja onomad konstatovao. Tačno je da se prihodi od fiksne smanjuju iz godine u godinu, a tako će možda biti i ubuduće, jer VoIP tek stupa na scenu. Sa druge strane, Internet kod nas još uvek ne donosi očekivane prihode i rast prihoda, ali to će se svakako narednih godina promeniti. Kad je VoIP u pitanju, ni mobilni operatori nisu bezbedni u pogledu svog prihoda od saobraćaja, jer je govorni saobraćaj izrazito dominantan u mobilnoj telefoniji u odnosu na prenos podataka. Nesporno je ipak da je mobilna telefonija trenutno perjanica kad su prihodi u pitanju. Tipujem ipak da će iduće godine procenat fiksne u prihodu biti veći od sadašnjih 28%, a da će se mobilna pasti ispod sadašnjih 57%.

Bez obzira na „brak u najavi“ fiksne i mobilne, fiksna će zadržati svoj identitet i prihod, pogotovo u Srbiji. Do potpune konvergencije fiksne i mobilne proteći će još mnogo vode Dunavom i Savom, uostalom to zavisi interesa od velikih igrača na telekomunikacionom tržištu (vendora i operatora). Osim toga, i korisnici treba da prihvate tu priču.

Suština za operatora je da korisnici „troše“ usluge, nebitno kako i gde, ali bitno je koliko. Jedini ispravan zaključak bio bi da tehnologija nije više toliko bitna, bitno je zadovoljstvo i komfor korisnika. Nije bitno da li je koka pirgava ili bela, bitno je da nosi jaja.

Cene broadbanda u padu

Cene broadband DSL pristupa na globalnom (svetskom) nivou pale su od početka godine prosečno za oko 20%, utvrdili su analitičari Point Topic-a. Pale su i cene kablovskog brodbanda za oko 12% i cene FTTx pristupa za oko 6,5%.

Bez obzira na ovaj pad cena, DSL ostaje najskuplji vid BB pristupa u pogledu brzine pristupa, tj. u odnosu cene po Mb/s. Zavisno od regiona cene po Mb/s se kreću od 3.80$ u Aziji, 6.23$ u zapadnoj Evropi, 16.10$ u Severnoj Americi do čak 46$ po Mb/s u Africi i na Srednjem Istoku. Interesantno je da su cene kablovskog broadbanda skoro iste u zapadnoj Evropi (4.80$ po Mb/s) i Severnoj Americi (4.89$ po Mb/s), što je, rekao bih, pokazatelj potpune zrelosti te tehnologije i da je neminovan sledeći korak - upgrade na DOCSIS. Cene kablovskog BB u istočnoj Evropi pale su čak za oko 25%. Istraživanje je pokazalo da su cene FTTx usluga vrlo konkurentne u odnosu na DSL i kablovski BB. Svetski prosek cene po Mb/s kod optičkog BB je 4 puta niži tj. jeftiniji od kablovskog, a čak 10 puta od DSL pristupa (podaci iz Q3 2008).

Analiza se odnosi samo na cene „čistog“ BB pristupa (stand-alone tariffs), bez ikakvih paketa, uz koje korisnici, naravno, mogu dobiti još povoljnije cene BB usluga (npr. TriplePlay).

Neću navoditi cene kod nas i u komšiluku, ali lako ćete, dragi čitaoci, sračunati i izvući zaključak. I kod nas je cena po Mb/s pala i kod ADSL i kod kablovskog pristupa, ali smo od Evrope daleko. Kao i u mnogo čemu ostalom. Pozitivnih pomaka ipak ima i to je dobro. Bez obzira na ono : platite isto za nešto više, iako vam to više i ne treba. A kome treba – njemu dobro. Svetu se ne može ugoditi, ali korisniku mora. Ja sam uvek za to da korisnik dobije tačno ono što hoće i da za to pošteno plati. A poznato je da korisnici (bilo koji i bilo čega) za svoje zadovoljstvo ne žale da plate. Samo poštovan korisnik je lojalan korisnik. Borba za lojalnost korisnika je možda nešto najvažnije za operatore u narednim godinama smanjenog ekonomskog rasta.

U znaku 100

Prema istraživanju konsultantske kuće IDC, u zemljama srednje i istočne Evrope broj IPTV pretplatnika u 2008. godini porašće za preko 100% u odnosu na 2007 godinu, kada je bilo otprilike oko 290 000 IPTV pretplatnika. Ipak, samo su Češka i Hrvatska premašile „magičnu“ granicu od 100.000 IPTV pretplatnika, dok je u ostalim zemljama usled jake konkurencije kablovskih operatora rast broj korisnika mnogo manji. Takva je npr. situacija u Bugarskoj i Rumuniji, gde je kablovska televizija veoma dobro raširena. Slična situacija je i kod nas, ali važno je što će od iduće godine i Srbija biti uzeta u (IPTV) razmatranje.

Problem sa kojim se najviše susreću IPTV provajderi jeste diferencijacija ponude. Naime, nude se uglavnom isti TV kanali kao i kod CATV, tako da pravi izazov predstavlja ponuda nečeg novog (npr. atraktivan VoD, gaming i sl.). Dobitna kombinacija je inovativnost, cena i jednostavnost korišćenja.

Štedi vreme i novac – Telepresence

Telekom Srbija Grupa je uspešno predstavila svoju novu uslugu – telepresence (održavanje sastanaka „uživo“ na daljinu) - najavljenu u maju mesecu ove godine. Instalirane i povezane su telepresence sobe na 4 lokacije (Beograd, Banjaluka, Podgorica i Kosovska Mitrovica). U budućnosti će biti omogućeno i korišćenje telepresence-a ne samo između ovih lokacija, već i sa nekoliko drugih evropskih i vanevropskih gradova. Kako je telepresence usluga zasnovana na IP tehnologiji, njeno korišćenje nema ograničenja „u dometu“. Komercijalna upotreba telepresence-a se očekuje od decembra. Cena usluge će zavisiti od broja učesnika, broja lokacija i vremena korišćenja. Telepresence mogu koristiti i biznis i privatni korisnici, ne samo za susrete i sastanke, već i za održavanje prezentacija, intervjua, kurseva, obuka, konferencija za štampu – što je, po mom mišljenju, čak interesantnije od poslovnih sastanaka.

S obzirom da je i Crnogorski Telekom krajem septembra promovisao telepresence između „svojih DT“ lokacija (Budimpešta, Skoplje, Podgorica), možda će biti ostvarena i partnerska saradnja. Pisao sam već da NGN podrazumeva i ostvarenje partnerskih odnosa između provajdera usluga, mreža i aplikacija.

E, da čo’ek ima tri uva

Svaki stanovnik Crne Gore ima bar dva mobilna telefona. Prema podacima koje je saopštila crnogorska Agencija za telekomunikacije i poštansku delatnost, u oktobru je bilo ukupno 1,26 miliona korisnika mobilne telefonije što je za četvrtinu više nego u istom mesecu prošle godine. Stepen penetracije iznosi 204,5% i primetan je blagi pad u odnosu na prethodni period.

Tržišni udeo Promontea sa 504 780 korisnika iznosi 39,8% (u padu), T-mobile-a sa 423 420 korisnika - 33,4 % (u porastu) i m:tela sa 340 260 korisnika - 27,4% (u padu). Najviše postpaid korisnika ima T-mobile 43%, slede Promonte sa 40,1% i m:tel 16,5%. U broju prepaid korisnika vodi Promonte sa učešćem od 39,5%, T-mobajl ima 30,77%, a m:tel 29,7%.
Primetno je da je u odnosu na prethodne mesece smanjen i broj poslatih SMS poruka. Najviše poruka, 42% od ukupnog broja, poslato je iz mreže m:tel-a, a slede Promonte sa 39,6% i T-mobile sa 18,4%.

Analiza kretanja na veoma naprednom crnogorskom „mobilnom“ tržištu, zahvaljujući redovnom objavljivanju podataka od strane nji’ove regulatorne agencije, može biti veoma poučna za druge operatore i druga tržišta. Ostaje mobilni broadband kao šansa...

Nedostaje samo još teleportovanje

Opšti trend je da se zaposlenima omogući komfornija komunikacija, da imaju virtualnu kancelariju i da budu nezavisni i nesputani u odnosu na lokalnu mrežu ili fiksni telefonski priključak. Drugim rečima, njihova dostupnost i mogućnost komunikacije ne treba da zavisi od toga da li su u kancelariji ili nisu. Kada ste u kancelariji, obično koristite svoj lokalno umreženi PC i svoj fiksni telefon, putem žične veze ili bežične (802.11 Wi-FI) veze. Kada niste u kancelariji (i čak niste ni u firmi), koristite (samo) svoj mobilni telefon za razgovore, razmenu mailova ili nekih podataka. To se, naravno, odvija putem bežične komunikacije, obično preko GSM/3G mobilne mreže. Tehnologije koje omogućavaju mobilnost korisnika nisu obavezno i deo fiksno-mobilne konvergencije.

FMC (fiksno-mobilna konvergencija) nije nova tehnologija. U svojoj suštini, FMC označava mogućnost ponude govornih i data usluga preko mobilnog aparata. FMC je zapravo konvergencija žičnih i bežičnih tehnologija u jedno jedinstveno rešenje. U FMC svetu imaćete samo jedan telefon i samo jedan telefonski broj preko koga ćete komunicirati i kod kuće i na radnom mestu i van radnog mesta odnosno van kuće. Tip mreže preko koje ostvarujete komunikaciju uopšte nije bitan. Efekat konvergencije jesu smanjeni troškovi i povećana efikasnost, jer se, hajde da kažemo, „objedinjenjem“ fiksne i mobilne mreže smanjuje broj „telefonskih“ aparata, pojednostavljuje održavanje mreže i smanjuju troškovi isporuke servisa (posebno rekao bih govornog servisa). Sama mogućnost da preko mobilnog aparata razmenjujete i podatke znatno poboljšava i unapređuje i radnu efikasnost zaposlenih.

Iako još nije sazrelo za fiksno-mobilnu konvergenciju, sve više proizvođača opreme nudi FMC rešenja. Tu prednjače ponuđači mrežne (tj. ne mobilne) opreme. Trenutno se reklamiraju dva osnovna rešenja za FMC : jedno je IP-PBX proširenje (IP-PBX extension ili tzv. single-mode), a drugo je Wireless - Wi-FI konvergencija (ili tzv. dual-mode). Kod IP-PBX proširenja omogućava se da klasičnim mobilnim telefonom (u koga se instalira poseban softver za IP telefoniju) ostvarujete vezu direktno sa lokalnom IP-PBX vašeg preduzeća. U preduzeću mora postojati i gataway koji povezuje lokalnu PBX sa mrežom mobilnog operatora. Dakle, vaš mobilni telefon u ovom slučaju radi i služi kao tradicionalna telefonska linija. Tako možete imati (i imate) isti broj i kada jeste i kada niste u svojoj kancelariji, a možete koristiti i sve uobičajene PBX usluge (npr. skraćeno biranje, prosleđivanje poziva, konferencijsku vezu i sl.). Neću reklamirati koje firme nude ovo rešenje, samo ću reći da su veoma poznate kao proizvođači mrežne opreme.

Kod dual-mode rešenja, kada ste van kancelarije koristite mobilnu mrežu, a kad ste u kancelariji koristite WLAN za vezu sa lokalnom PBX. Pri tome, naravno, koristite svoj mobilni aparat koji mora imati ugrađene radio primopredajnike za više radio mreža (jedna za mobilnu mrežu, druga za wireless 802.11 voice). Isti proizvođači koje nisam pomenuo maločas nude i ovo rešenje.

Može se zaključiti da u oba FMC scenarija, ključni element jeste telefon tj. korisnički aparat. E sad, ko će usaglasiti sve neophodne preformanse telefona, vek trajanja baterije i standarde neophodne da bi FMC rešenja postala opšte prihvaćena i komforna. Nesporno je da je što se tiče mogućnosti koje nudi FMC veoma atraktivna i poželjna za korisnike, ali trebaće vremena da zaživi.

Poskupljenje gura razvoj

U svom najnovijem intervjuu generalni direktor Telekoma Srbija objasnio je razloge poskupljenja telefonske pretplate i impulsa. Glavni (i najubedljiviji) razlog je, čini se, to što u maju naredne godine stiže na plaćanje prva tranša zajma, uzetog od City banke za kupovinu Telekoma Srpske, u iznosu od 300 miliona Evra ! To je zaista ozbiljna suma čak i za državu, a kamo li za preduzeće. Na to se još nadovezala i svetska finansijska kriza, trend pada profita mnogih telekom-operatora i zato je poskupljenje takvo i toliko.
Plan Telekoma je da do kraja 2010. godine razdvoji sve dvojnike, kojih trenutno ima oko 180.000 a za njihovo razdvajanje treba izdvojiti više od 160 miliona Evra. To je mnogo posla i mnogo para.
Za ostale interesantne detalje, preporučujem da pročitate intervju.

U raljama IPTV-a

Hrvatski Telekom (T-HT) je, od svog starta septembra 2006. do danas, dostigao cifru od 100.000 IPTV korisnika svoje “MAXtv” IPTV usluge. U odnosu na jun 2008. broj IPTV korisnika se povećao za 40%. MAXtv ponuda obuhvata preko 100 TV kanala, VoD sa bazom od preko 2000 filmova, HD sadržaj i PVR uslugu, koja se može aktivirati čak i "remote" - telefonom ili SMS-om.

T-Com u Hrvatskoj ima trenutno oko 403.000 broadband korisnika i 1,5 miliona pretplatnika fiksne telefonije.

Šta reći osim - respekt ! Nije sve u veličini, ima nešto i u relativnom odnosu – cifara, se raz’me. Krajnje je vreme da i naši dečki počnu da delaju. Štefica već gleda IPTV, pa bi valjalo da Bata postane novi predsednik UO TS. Iako je Bata za to sigurno SPSoban, kažu da ipak traži neko SPOsoban. Prvo to, pa onda ono.

Recept za timsku igru

Osvojiti ili zadržati korisnika u savremenim uslovima znači interdisciplinarno delovati na širokom frontu. Objediniti i integrisati sve informacije, analize, mogućnosti i veštine, sve u svrhu ostvarenja cilja i uspeha. To se može samo zajedničkim radom svih zaposlenih u firmi tj. timskim radom. Jeste da tu nema tajni i velike mudrosti, ali nije sve ni tako prosto i jednostavno. Raditi timski, stvoriti dobar tim – to je danas čitava nauka.
Tim čini mala grupa ljudi međusobno komplementarnih znanja i veština koji imaju zajednički cilj i svrhu, osećaj međusobne i zajedničke odgovornosti, uzajamnog uvažavanja i poštovanja.
Tim mora da poseduje kvalitet, da bude efikasan i funkcionalan (skladan). Nije lako napraviti dobar tim. Onaj koji u tome uspe zaslužuje respekt. Od principa koji su važni za uspešno funkcionisanje tima izdvojio bih dva :
1. Precizno određivanje misije tima, pojedinačnih zaduženja i načina rada.
2. Otvorena, slobodna i aktivna komunikacija, uz puno uvažavanje tuđeg mišljenja i ideja.
Dobri članovi tima mogu se odrediti raznim naučnim programskim metodama, a od karakteristika moraju imati visoki stepen prilagodljivosti i saradnje, koji se kombinuju sa radnim iskustvom, samopouzdanjem, komunikativnošću, spremnošću za preuzimanjem odgovornosti. Odlučujuću ulogu u radu i uspehu tima, kao i najveću odgovornost, ipak ima rukovodilac tima.
Postoje tri načina pravljenja tima od kojih su dva dobra i jedan loš. Dobro je da menadžment firme odredi vođu i dozvoli mu da sam izabere članove tima. Dobro je i da menadžment odabere članove tima i dozvoli im da sami izaberu vođu. Loše je ako menadžment izabere i vođu i članove tima.
Dobar tim se ne stvara „preko noći“, niti slučajno. Za dobar tim potreban je ozbiljan, odgovoran rad i - vreme. Uslov za stvaranje tima je postojanje sistema. A sistem (čitaj: pravila igre), to je ono što se u zemlji Srbiji često izbegava i izvrdava. Stvaranje dobrog i uspešnog tima je ne samo potreba nego i uslov opstanka svake firme u uslovima tržišne konkurencije i borbe za svakog korisnika. Tačno, sve ovo je važno ako igrate u jakoj ligi.

Liderstvo je u genima

Koje su razlike između lidera i menadžera ?
Lider je vođa - inspirator, motivator i predvodnik, a menadžer je upravnik ili administrator – osoba koja izvršava planirane zadatke upravljajući ljudskim i materijalnim resursima. Lider mora biti odličan menadžer i kao plus, mora da ima ideje i vizije, kao i način za njihovo realizovanje u datom okruženju. Lider je sposoban i da izabere odličan tim menadžera.
Kažu „menadžer radi stvari na pravi način, a lider radi prave stvari.“ Dakle, liderstvo znači efektivnost, a menadžerstvo efikasnost. Lider planira strateški i orijentisan je ka budućnosti, a menadžer planira kratkoročno i orijentisan je na sadašnjost.
Menadžer poseduje znanje, nezavisno ali fleksibilno mišljenje, visoku motivisanost, sklonost ka rešavanju problema, želju za uspehom, radoznalost i smisao za humor.
Lider (uostalom i menadžer) stalno radi na svom usavršavanju i osvajanju novih znanja i veština. Lider se rađa, ali i stvara. On ima harizmu kojom okuplja ljude oko sebe. On ne vodi da bi zadovoljio svoju sujetu, već da bi pomerao granice i nalazio nove puteve u poslovanju. Lider sam gradi svoj autoritet i ne traži ga kroz formu i pravila službe.
Svaki lider ima svoj sopstveni stil vođenja, ali postoje i zajedničke karakteristike liderstva. Svaki lider ima svoj san ili viziju i odlučan je da je ostvari. Tu svoju viziju lider prenosi drugima na način da oni otkriju njen smisao i daju svoj lični doprinos njenom ostvarenju. Lider mora biti dosledan i iskren u svemu što radi i govori i mora biti potpuno svestan svojih jakih i slabih strana. Lider takođe mora biti dovoljno jak da prihvati opravdanu i valjanu kritiku, da zna kada treba odustati a kada zadržati kurs uprkos svemu. Dobar lider ne obećava ono što ne može da ispuni, ne prodaje iluzije, već konkretne rezultate i uspeh. On je energična osoba, entuzijasta, uporan, prilagovdljiv, odgovoran, samoinicijativan, spreman na rizik, na saradnju i pre svega spreman na promene.
Može se lako zaključiti da je liderstvo više od menadžerstva. Biti lider ne znači raditi sve sam, već poput diregenta u orkestru, okupiti što više ljudi u timu koji će zajedničkim snagama i umećem doprineti ostvarenju postavljenog cilja.
Mala je verovatnoća da jedna osoba poseduje sve osobine lidera, zato organizacije treba da okupe ljude koji imaju što veći broj tih osobina i pokušaju da od svakog pojedinca izvuku ono najbolje. Znači bitno je ne ostati sam !

Halo-ohoho

Telefonski pretplatnici u Srbiji od decembra će impuls plaćati dvostruko skuplje (0,72 dinara), a telefonska pretplata će od narednog meseca sa sadašnjih 88,21 dinara biti povećana na 230,1 dinar (cena sa PDV-om). Cene telefonskih usluga u izjednačene za rezidencijalne i biznis korisnike (tj. fizička i pravna lica), što je po meni u redu. Ratel nije prihvatio zahtev Telekoma Srbije za povećanje cena mesečne pretplate za dvojničke i ISDN priključke, što je po meni takođe u redu. Rečeno je i da su stručne službe Ratela mnooogo kompleksnim matematičkim metodama izračunale „da će rezultat primene tih odluka biti prosečno povećanje mesečnih računa građana za oko 45 odsto i prosečno smanjenje mesečnih računa poslovnih korisnika za oko 20 odsto.“ Ne postoji novinar koji se nije začudio nad ovom računicom, ali ako je to tačno, Telekom se od ovih poskupljenja neće baš mnogo ovajditi. Nije mi jasno šta o sebi misle akademski građani koji ovako nešto mogu da serviraju javnosti - pravo u zdrav mozak.

Ratel nije propustio da zaključi da i pored ovih poskupljenja građani i dalje plaćaju telefonske usluge manje nego bilo ko u okruženju. Bilo bi dobro i da Ratel malo pogleda kakva je regulativa, šta dobijaju korisnici za ono što plaćaju i kakva je telekomunikaciona mreža u okruženju – ako se već poredimo, da se poredimo u svemu. Ima i nešto što se zove ekonomija obima...
Interesantno je i čime se rukovodilo nezavisno regulatorno telo prilikom donošenja ove odluke : Memorandum Vlade o budžetu za 2009. godinu, obezbeđivanje tzv. cenovne atraktivnosti za potencijalne investitore, planirana promena vlasničke strukture Telekoma. Opet se regulator bavi time da li se isplati nekome da bude operator ili ne ?! O ranije najavljivanom troškovnom modelu nema ni pomena. A troškova ima itekako.

Da bi bilo jasno – cene telefonskih usluga kod nas zaista ispod realnog nivoa, ali sve ovo je po korisnike moglo i drugačije. Sad će i korisnici dial-up interneta morati da „smanje doživljaj“, a možda nisu svojevoljno dial-up korisnici. Baš „dobar“ doprinos propagandi Interneta. Telekom će sigurno finansijski dobro proći, ali će ovakav cenovni udar sigurno uticati na imidž firme i naterati korisnike da ozbiljnije razmisle o alternativnim načinima telefoniranja.

Pored ove odluke Ratel je doneo i set drugih odluka koje doprinose liberalizaciji Internet tržišta. VoIP će biti legalizovan, a Internet provajderi su od Ratela dobili „beli šengen“ tj. moći će da se povezuju sa nadprovajderima u inostranstvu i povoljnije kupuju internet. To će sasvim sigurno omogućiti jeftinije Internet usluge i povoljnije pakete za korisnike. Deo kolača Telekoma u dometu prodaje interneta biće okrljen, samim tim kompenzacija nije neočekivana, ali je svakako morala da bude bolje i ubedljivije obrazložena.
Sve u svemu, regulativa se pomerila sa mrtve tačke, Telekom će dobiti na vrednosti i prostoru za uspešnu transformaciju, a korisnicima ostaje da dočekaju bar jeftiniji internet.

Nekako stidljivo i u senci poskupljenja telefonskih usluga startovao je i Open IPTV, nova usluga Telekoma Srbija. Izostao je agresivniji marketing, ali važniji će biti utisci korisnika. IPTV je nešto što u svakom pogledu ne liči na ponudu bilo koje dosadašnje usluge na našem tržištu, ni za korisnike, niti za operatora. Ono što je novo i još neviđeno na našem tržištu u svakom slučaju treba pozdraviti.

Timski začin

Primetili ste već da volim sportsku terminologiju, a kako redovno i pratim sport, evo jedne poučne sportske lekcije:
Komentarišući aktuelne uspehe svog tima, osvedočeni košarkaški mag Svetislav Pešić (za neupućene sadašnji trener košarkaša Crvene Zvezde), na konferenciji za novinare posle pobede nad Olimpijom rekao je otprilike sledeće : Naravno da ćemo popraviti odbranu, šut u napadu, igru u tranziciji, trčanje – pa treniramo, brate, svaki dan, moramo nešto da naučimo i napredujemo. Ali entuzijazam koji igrači sada pokazuju i na osnovu koga pobeđuju možda i bolje ekipe od sebe – to je ono što moramo da održimo. Za nas trenere, to je glavni zadatak. Ne smemo dozvoliti da to izgubimo.
Od sportskih trenera može mnogo da se nauči. Nema timskog uspeha bez entuzijazma u timu ! A nema uspeha ni bez napornog rada, bez sistema i bez proučavanja konkurencije.
Samo veliki treneri mogu i znaju da uspostave sistem i „dopumpaju“ entuzijazam ekipi. Voditi tim autoritativno. Uliti poverenje. Znati gde vam je mesto.
Učite od dokazano uspešnih trenera i verujte u sebe !

Moj prvi blogendan !

Dragi čitaoci i dragi posetioci, danas je 1. rođendan bloga Svet Telekomunikacija !

Za prethodnih godinu dana napisao sam preko 70 postova (prosečno na svakih 5 dana), a bilo je 2810 poseta blogu. Komentara gotovo i da nema (moraću izgleda sam da ih pišem). Tumačite to kako hoćete. Da li npr. ljudi nemaju svoj stav o izloženim temama, ne smeju da kažu ono što misle ili nemaju predstavu o čemu se zapravo radi. Ili nemaju vremena ni da čitaju ni da pišu. Uostalom, sve je stvar izbora i ja to poštujem.

Neki od čitalaca rekli su mi da su zadovoljni sa onim što mogu da pročitaju, a ima i onih manje oduševljenih i tako treba i da ostane. Ima i onih koji pitaju zašto uopšte pišem (nije „zdravo“), a pišem baš zbog njih koji su izgubili veru da se stvari mogu popraviti, da može bolje i drugačije, da ima nade dok smo živi i dok se borimo za neku svoju misiju.

Pišem da bih neke koji će možda to pročitati podstakao na aktivno razmišljanje i komentar;

Pišem da bi se posle nekog vremena mogao podsetiti i oceniti svoj sud i mišljenje, kao ja sam, tako i neko drugi;

Pišem da bih ukazao da nešto može i treba da se uradi bolje i da nije svejedno šta se piše i šta se objavljuje ili šta se radi i kako se radi...

Pišem, zato što je izricanje mišljenja zdravo za moj mentalni sklop (rekoh i spasih dušu), mada je izgleda nezdravo za moju karijeru (ali to je nama naša borba dala).

Sve ovo je ujedno i jedna vrsta (samo)reklame ili antireklame i toga sam apsolutno svestan;

Ko je nekad nešto na veliko pisao zna da pisati sa smislom i nije baš lako, uostalom svako može da proba. Google-ov bloger je besplatan, a ima i domaćih besplatnih blogova. Evo, ja nudim i partnerstvo na mom blogu, pa ko je zainteresovan neka se javi. Razmena mišljenja je uvek dobrodošla.

Organizacija koja uči

Drug Lenjin je bio u pravu – treba učiti, učiti i samo učiti. Znanje je moć. Za preduzeća to znači efikasnost, produktivnost i veći profit, ali bez obzira na to znanje se ne koristi u dovoljnoj meri.
Organizacija koja uči (learning organisation) jeste koncept koji postaje veoma raširena filozofija za uspešno poslovanje u savremenim kompanijama, kako multinacionalnim tako i u manjim. Jedna od definicija je sledeća :
„Organizacija koji uči je ona u kojoj zaposleni na svim nivoima, i individulno i grupno, stalno unapređuju svoja znanja i veštine da bi ostvarili željeni rezultat“ (Richard Karash).
U svojoj knjizi The Fifth Discipline izdatoj 1990. gospodin Peter Senge je prvi promovisao koncept organizacije koja uči. Takva organizacija podstiče slobodnu razmenu informacija i ideja između zaposlenih u cilju ostvarenja zajedničke vizije i unapređenja radnih kapaciteta. U takvoj organizaciji, zaposleni postaju fleksibilniji i kreativniji i unapređuje se njihov međusobni odnos i poverenje. Timovi i radne grupe će raditi bolje kroz razmenu znanja i iskustava, razvijaće se neophodna međuzavisnost i povećati odgovornost na svim nivoima. Isto će važiti i u odnosu sa korisnicima. U organizaciji koja uči mišljenje svakog zaposlenog se uvažava i procenjuje, nezavisno od njegove pozicije u hijerarhiji organizacije.
Organizacija koja uči ima vrlo jasne i određene karakteristike :
- svi zaposleni aktivno deluju na unapređenju vrednosti kompanije i ohrabreni su da budu otvoreni čak i u kritikovanju rada kompanije u svrhu poboljšanja načina rada i poslovanja.
- vizija i misija kompanije je svima jasna i za sve prihvatljiva.
- struktura kompanije je međuzavisna i omogućava sektorima da zajedno rade na postizanju zajedničkih ciljeva.
- komunikacija između zaposlenih je otvorena, transparentna i bez hijerarhijskog protokola.
- kompanija veoma podstiče i daje veliki značaj individualnom i grupnom usavršavanju.
- ohrabruje se preuzimanje rizika, eksperimentisanje i uči se iz grešaka i tuđih iskustava.
- ne postoji rivalstvo između sektora u kompaniji, naročito kad su u pitanju raspodela budžeta, privilegovan tretman i reklama.

Postavite sebi npr. sledeća pitanja :
- Da li su Vaši zaposleni nemotivisani ili nezainteresovani za rad ?
- Da li Vaši zaposleni imaju manjak znanja i veština da se prilagode novim poslovima ?
- Da li Vam se čini da nove ideje stalno dolaze sa istog mesta ?
- Da li Vaši zaposleni samo jednostavno izvršavaju naređenja ?
- Da li su u Vašem timu prisutne stalne rasprave bez prave produktivnosti ?
- Da li nedostaje ili postoji loša komunikacija između Vaših zaposlenih ?
- Da li posao staje kad je Vaš „guru“ odsutan ?
- Da li ste Vi uvek poslednji koji čuje za probleme ?
- Ili još gore, prvi koji čuje za žalbe korisnika ?
- Da li Vam se stalno ponavljaju isti problemi ?

Ako Vam neka od ovih pitanja zvuče poznato, onda pravi odgovor za Vas može biti organizacija koja uči. Šta i kako rade organizacije koje nisu učeće i kako se u njima guši inicijativa (iz studije Rosabeth Moss Kanter o ponašanju u velikim američkim preduzećima) :

1. Na svaku novu ideju „odozdo“ gleda se sa sumnjom – zato što je nova i zato što dolazi „odozdo“.
2. Angažovanje zaposlenih se obilato kritikuje, a veoma malo ili nikako hvali (uterivanje straha i izazivanje nesigurnosti radnog mesta).
3. Onaj ko se bavi problemima - pravi grešku ! (misli se na zaposlene)
4. Odluke o reorganizaciji ili promeni poslovne politike donose se tajno i primenjuju neočekivano za zaposlene (da bi se izbegla diskusija).
5. Proverava se da li su zahtevi za informacijom potpuno opravdani, a distribucija informacija se strogo kontroliše (da podaci ne padnu u pogrešne ruke).
6. Insistira se da se za sva odobrenja i dozvole da se nešto radi, prikupi mnoštvo potpisa sa drugih nivoa menadžmenta.
7. Iznad svega, nemojte zaboraviti, da šefovi već znaju sve ono što je bitno za posao.
Svidelo se to nekome ili ne, godine pred nama biće doba promena i konkurencije. Ne može se odjednom postati organizacija koja uči, niti postoji kompanija koja je dostigla sve karakteristike organizacije koja uči. To je proces sa kojim treba krenuti i polako ostvarivati ključne elemente. Svako od nas uvek može da nauči nešto novo. Ako to zadovoljstvo nemate u firmi u kojoj radite (daleko bilo !) – imate Internet koji Vam pruža široke mogućnosti za obilje informacija iz svih oblasti i sfera interesovanja, od sada pa do kraja života. Opredelite se za doživotno učenje (longlife learning) da biste (p)ostali čovek/žena budućnosti. Samo ono što znate i umete niko Vam i nikad ne može oduzeti. Za sve ostalo je potrebna dobra sreća, uticajni prijatelji, partijska knjižica i... da, zdravlje. Živi i zdravi bili !

Broadband boom

Na Broadband World Forumu, koji je upravo u toku u Briselu, a prema članku objavljenom u Telecommunications Online magazinu, izneti su podaci o daljem razvojnom boom-u broadbanda u svetu. Evropa ima oko 120 miliona BB korisnika (32% svetskog tržišnog udela), a širom sveta ima oko 380 miliona BB korisnika što je za 17% više nego u istom periodu prošle godine. Svetski lider u BB su SAD sa 76,9 miliona BB korisnika, a Kina je na drugom mestu (76 miliona) sa gotovo izvesnim šansama da uskoro pretekne SAD. U Evropi ubedljivo vodi Nemačka koja na svetskoj rang-listi zauzima 4. mesto. Prvih pet BB država u Evropi nalaze se i u svetskih Top 10. Evo evropskih Top 10 :

Da nije sve u ciframa, neka posluže i sledeći podaci – npr. Nemačka ima 82 miliona stanovnika, Holandija 16 miliona, Švedska 9 miliona, a na drugoj strani npr. Rusija ima 140 miliona, Poljska 38 miliona, Italija 60 miliona koliko otprilike ima i Velika Britanija.

Kablovski operatori su imali solidnu godinu i njihovo tržišno učešće je oko 21,5%, dok DSL i dalje dominira sa oko 250 miliona korisnika i ostaje dominantna BB tehnologija sa tržišnim učešćem od 64%. Kod DSL tehnologija dominira ADSL2+ sa 62,5% tržišta i to zahvaljujući trendu uvođenja IPTV. Nastavlja se i rast primene optike i FTTB/FTTH tehnologija kod tradicionalnih telco i u proteklom periodu taj rast iznosi 25% na godišnjem nivou.

Kako je bilo prošle godine na Broadband Forumu podsetite se ovde.

12 networking pravila

Tvorac ovog dokumenta, nastalog još 1996. godine pod radnim nazivom RFC 1925, je izvesni gospodin Ross Callon, tada zaposlen kod čuvenog proizvođača mrežne opreme Bay Networks, koji od 1999. posluje u okviru danas čuvenog Nortel Networks. Moja malenkost je samo prevela na srpski i prilagodila ovaj jako koristan i poučan dokument. Pronašao sam ga nedavno među svojim "skidam sve i svašta" fajlovima. Kad pročitate, biće Vam jasno zašto sam želeo da ovo podelim sa svojim čitaocima.

Dokument je namenjen celoj Internet zajednici. Tema dokumenta su osnovna pravila za rad u mreži. Dokument ne sadrži nikakve Internet standarde i propise, mada svi standardi implicitno moraju slediti ova osnovna pravila. Može se distribuirati bez ikakvih ograničenja.

Pravila navedena u ovom dokumentu rezultat su napornog rada velikog broja ljudi u dužem vremenskom periodu, mada neki od tih ljudi nisu imali istinsku nameru da daju doprinos u definisanju ovih pravila. Pravila se mogu primeniti globalno, ne samo na rad u mreži, već i na bilo koji posao u inženjeringu ili održavanju.

OSNOVNA PRAVILA ZA RAD U MREŽI

(1) Mora da radi.

(2) Nezavisno od uloženog napora i prioriteta, ne možete povećati brzinu svetlosti.

(2a) (zaključak) Beba se rađa tek posle 9 meseci, bez obzira koliko ste naporno radili na tome. Pokušati da se nešto „na silu“ ubrza, može samo usporiti ili pokvariti ceo proces. Neke stvari jednostavno imaju svoje trajanje.

(3) Ako uložite dovoljno napora, možete čak naterati i svinje da lete, sasvim lepo. Međutim, pitanje je da li je to treba raditi. Biće teško odrediti sa sigurnošću gde će se one prizemljiti i koliko je bezbedno sedeti dole ispod dok one lete.

(4) Neke stvari u životu ne možete potpuno oceniti ni razumeti dok ih sami ne iskusite. Neke stvari u networking-u neće potpuno razumeti neko ko nikad nije sklapao komercijalne uređaje za mrežu ili radio na održavanju mreže.

(5) Uvek je moguće za više pojedinačnih problema naći jedinstveno, kompleksno i međuzavisno rešenje. U većini slučajeva to je loša ideja.

(6) Lakše je problem prebaciti na drugog ili ga zataškati, nego ga rešiti.

(6a) (zaključak) Uvek se može malo «odigrati na kvarno».

(7) Za sve i uvek postoji neki razlog.

(7a) (zaključak) Dobro, Brzo, Jeftino. Izaberite bilo koja dva (sva tri ne možete imati).

(8) Komplikovanije je nego što mislite.

(9) Bilo šta da vam treba, uvek vam treba više.

(9a) (zaključak) Svaki problem se rešava duže nego što se čini da bi trebalo.

(10) Ne postoji univerzalno rešenje (niti nešto što odgovora baš svima).

(11) Svaka stara ideja biće predložena ponovo pod drugim imenom i na drugačiji način, bez obzira da li ima svrhu ili ne.

(11a) (zaključak) Vidi pravilo 6a.

(12) Pri dizajnu novog protokola, perfekcija nije dostignuta onda kada se nema više šta dodati, već onda kad se nema šta oduzeti.

Ima li istine u ovome ? Proverite ova pravila na Vašem iskustvu. Po meni, svako je zlatno !

Ili je nemir ili je strast

U proteklih 10-ak dana bilo je nekoliko intervjua i javnih nastupa telekomunikacionih poslenika. Neuobičajeno mnogo vesti i dešavanja vezanih za telekomunikacije, pa ću o svemu redom (ionako ovaj post već nekoliko dana nikako da dovršim).

Generalni direktor Telekoma je obelodanio integraciju fiksne i mobilne telefonije u novoj organizaciji Telekoma i najavio jedinstvenu ponudu integrisanih usluga. Interesantan je izneti podatak da je, i pored monopola, fiksna telefonija za Telekom neprofitabilna za razliku od mobilne, mada lično mislim da fiksna telefonija u Srbiji još uvek nije suva drenovina. Ipak je to baza od skoro 3 miliona korisnika koji, za razliku od drugih “komunalnih” obaveza, telefon moraju da plate jer se “žica lako kida”. Najavljen je, za polovinu oktobra, start IPTV usluge za korisnike Telekomove ADSL usluge. Korisnici će moći da najpre besplatno oko mesec dana probaju uslugu, a onda će, zavisno od stepena zadovoljstva kvalitetom usluge, moći da zasnuju i pretplatnički odnos. Dovoljno da se zagolica mašta i isprovocira konkurencija. Čekamo reakcije.

Ministarka za telekomunikacije je u intervjuu za Blic Novac najavila novogodišnju čestitku u vidu povećanja cena impulsa i telefonske pretplate. Kaže da je utvrđeno da su međunarodni razgovori preskupi i da njihove cene treba realno sniziti čak za celih...10%. Ministarka je na neki način javnosti stavila do znanja da je nedopustivo da neki tako jeftino plaćaju telefon, dok se istovremeno drugi muče sa dvojnicima ili čekaju na priključak više godina. Eto, niko neće da bude konkurencija Telekomu dok se cene impulsa i pretplate ne povećaju. Ministarstvo je tu da brine o tome.

Od iduće godine, cene u fiksnoj telefoniji će se formirati na osnovu troškovnog modela koji je RATEL predstavio, što je evropski standard koji monopolistu primorava da cene formira u skladu sa troškovnim proračunima, objasnila je ona.

Evropski standard je deregulacija i liberalizovano tržište sa jasnim pravilima igre i zaštitom potrošača. Evropski standard su besplatni lokalni razgovori, paketi usluga, mogućnost izbora... Ima li smisla pominjati evropske standarde građanima Srbije u ovakvoj Srbiji ?

Taman se Telekom naoštrio za izlazak na neku evropsku berzu, opet nam Ameri podvališe sa nekom svetskom krizom finansijskog tržišta, pa je možda bolje da se malo sačeka. Što reče Manulać iz Zone Zamfirove : „S'g su skupe pare. Oskudacija.“ Ionako smo, kaže ministarka, tamo «šćeli» da ponudimo svega nekih 10% akcija za pelcer, no videće se šta će i kako reći privatizacioni savetnik. On sigurno zna šta je za njega najbolje. A za savetnika je izabran Morgan-Stenley, koji u trenutku izbora nije više investiciona banka, već komercijalna banka !? Nadajmo se da će Telekom savetovati bolje nego što su sami sebe savetovali... Morgan-Stenley-ev podizvođač Altis Capital je već bio savetnik Telekoma za tender za Wimax u Crnoj Gori. Mislim da zbog nadolazeće krize na finansijskim tržištima, nije pravo vreme ni za izlazak na berzu niti će se neko ovajditi od besplatnih akcija. Biće i onih koji će zbog ove situacije biti zadovoljni.

U stilu Đoleta Balaševića („prvo fruštuk, onda na_put“) i predsednik UO RATEL-a najavio prvo tender za Wimax licencu, a onda za fiksnu mrežu. Nije mi jasno kako se to može odvajati, jer je voice inkorporiran u Wimax. Kaže da veliki svetski igrači čekaju k'o zapete puške, a «udaraćemo im čežnju» sve do početka naredne 2009. godine za kad je najavljen tender za licence (lepo reče čovek onomad «možda bude novi operator»).

Sam sadržaj intervjua pokazuje da RATEL misli na sve i o svemu, osim onim što jeste njegov posao – regulativom i obezbeđivanjem uslova za razvoj srpskog telekomunikacionog tržišta.

Profesor je, nadam se, ostao demokratičan i neće se ljutiti da prokomentarišem njegove navode :

«Ukoliko do kraja godine Ministarstvo za telekomunikacije donese odluku o uvođenju Vajmaksa, to bi trebalo da stvori uslove za konkurenciju u okviru fiksne telefonije, ali i u oblasti širokopojasnog internet pristupa.» WiMAX je primarno konkurencija širokopojasnom pristupu, a ne fiksnoj telefoniji. Niko ne uvodi WiMAX da bi primarno nudio klasičnu telefonsku uslugu. Mainstream za WiMAX je data, a ne telefon (80% data, 20% voice). VoIP ide uz WiMAX onako „usput“ (jer je WiMAX IP orijentisana tehnologija), a pošto je tako onda bi bio red da takav VoIP o istom trošku postane „fiksni“, tj. sa sopstvenom numeracijom. Ovo što sa napisao, naravno, obara zamisao „prvo Wimax, onda fiksna“.

«Vajmaks je bežični pristup i mnogo je jeftiniji od klasičnog. U tom kontekstu, moje lično mišljenje je da ćemo pre dovesti na tržište konkurente ukoliko koristimo jeftinije tehnologije. Prvo treba da uvedemo nove igrače pomoću jeftinije Vajmaks tehnologije, a kasnije ćemo videti da li postoji interesovanje nekog od njih da radi i na postavljanju klasične fiksne mreže. Činjenica je da je to skuplje, ali je to zapravo najbolje rešenje. Jedino je optička mreža do svake kuće pravo i najbolje rešenje i to je svetski trend, ali je pitanje kako naterati nekoga u Srbiji da uloži novac i svima nama to obezbedi, ako nema odgovarajuću ekonomsku korist.» 1) Da je WiMAX tako jeftin, davno bi uzeo maha. Ili se možda misli i na CDMA ? 2) Nisu glavni pokretači tržišta jeftine tehnologije (takvih nema), već su to atraktivne i korisne usluge. RATEL izgleda ne otvara tržište jer neće da se operatori muče i troše, nego se, kao, čekaju neke jeftine tehnologije. 3) Treba dozvoliti tržišnu utakmicu i pustiti operatore i korisnike da sami izaberu šta im je najbolje i najisplativije. Sve ostalo je akademska priča i kozmetika. Sve do korišćenja lokalne petlje i mogućnosti kolokacije opreme. Ko će biti toliko „pametan“ da gradi sebi novu bakarnu mrežu i to danas kada je dokazano da u greenfield investicijama izgradnja optike košta skoro kao i izgradnja bakarne mreže ? A podvlačim, bitna je ponuda servisa a ne infrastruktura. Preciznije, operatorima su najbitniji korisnici koji hoće i mogu da plate usluge.

«Ako želimo da optičku mrežu iskoristimo na pravi način, moramo da privučemo velike internet provajdere koji bi je koristili. U ovom trenutku, velikoprodajne cene interneta su previsoke i nema zainteresovanih internet provajdera koji bi želeli da koriste fiksnu mrežu, već mnogo njih želi da se poveže sa međunarodnim mrežama i na taj način dobiju niže cene.» 1) Zvuči kao da sam RATEL ima optičku mrežu. 2) Ako je veleprodaja preskupa, znači postoji monopol, eto posla za nezavisnog regulatora. 3) Opet treba obrnuti stvari – ako se dozvoli povezivanje sa međunarodnim mrežama, onda će se više koristiti kapaciteti Core mreže (Telekomove, dakako), jer ne znam kako će se provajderi povezati sa međunarodnim mrežama osim ako ne izgrade sopstveni Core. Sa druge strane, ovo je direktno navođenje provajdera na baš TU mrežu, koje bi onda trebalo da bude bar stimulisano obezbeđenjem „nemonopolskih“ uslova – a to je opet uloga RATEL-a.

«EPS ima izvanrednu mrežu. .... ima optičku mrežu koja prevazilazi njihove interne potrebe i očekujemo da će vrlo brzo, u skladu sa zakonom, u okviru EPS-a biti osnovana posebna firma koja će pružati javne telekomunikacione usluge.» Rekoh li ja, evo ovde, da se čeka EPS kao protivteža Telekomu. Oba su državne kuće, pa će RATEL-u biti lakše. Ja bar tako shvatam ovo podsticanje.

«Kada budu usvojeni pravilnici o međunarodnom povezivanju, VoIP-u i mrežama, tada će biti regulisano i korišćenje VoIP-a. Očekujem da se to desi do kraja ove godine. To znači da bi trenutno stanje korišćenja VoIP-a bilo legalizovano, jer se on već dosta koristi.» Da li je ovo direktno priznanje da RATEL žmuri na ilegalne pojave u našim telekomunikacijama ? Ili je iz nekih razloga nemoćan da reaguje ?

U svojim pokušajima da bude dosledan i nevin, RATEL po mom sudu sve manje uspeva. Ni vojska više ne priča o skraćenju, koliko se priča o liberalizaciji. Ne pomaže ni podrška direktora Telekoma da se tržište otvori. Ministarstvo čeka RATEL, a RATEL Ministarstvo... Sledeće godine... Možda... Samo što nije...
Ima jedna niška fudbalska anegdota : „A, bre, dade li ga ?“ „Ne, bre, još ga dava.“

Sedam dana posle ministarkinog intervjua, otkriveno je da je Telekom ponudio RATEL-u predlog poskupljenja telefonske pretplate za 200% (tj. tri puta) i poskupljenja impulsa za 100% (tj. duplo). Kažu da treba da dođe do izjednačavanja cena impulsa za fizička i pravna lica, što je u redu, ali kome će onda impulsi poskupeti tih 100% ?. Da li će možda cela Srbija biti jedna tarifna zona ili će ostati zonsko tarifiranje kao do sada ? Šta će biti sa pretplatom za bazni ISDN, hoće li i ona da poskupi u istom procentu ? Odluka je sad na RATEL-u. Imaju obavezu prema Telekomu, ali i prema tržištu tj. korisnicima. Fakat je da je kod nas telefoniranje jeftino, a valjda nadležni i zainteresovani znaju zašto je to tako. Pošto imaju troškovni model, biće im valjda lakše da odmere poskupljenje. Građanima nije ni uteha ni argument da je u okruženju sve drugačije tj. skuplje. To već znaju. Šta ćemo sa onim što je tamo «napolju» jeftinije, počev od hrane do Interneta. A skoro da su ljudi zaboravili da imaju telefon i da ga redovno bez problema plaćaju. Ako poskupi, setiće se da imaju i prijatelje. Prijatelji nemaju više toliko da bi davali onima koji nemaju, ali biće... Treba se podsetiti da nema večnih prijateljstava, večni su samo interesi.

IPTV tehnokratija

U svom najnovijem istraživanju (iz avgusta 2008), američka istraživačka kuća Mutimedia Research Group (MRG) došla je do rezultata koje kompanije su tržišni lideri u 6 segmenata vezanih za IPTV tehnologiju : Access, Video Headend, Video-On-Demand, Midlleware, Set-top-box, Content protection/Digital Right Management. Istraživanje je obuhvatilo 4 regiona : Aziju, Severnu Ameriku, Evropu i ostatak sveta, kao i globalne lideri u proizvodnji opreme (oko 80 kompanija). Među servis-provajderima istraživanjem je obuhvaćeno oko 680 firmi.

Ko su „Number One“ mereno globalno :

Access - Alcatel-Lucent
Video Headend - Motorola
Video-On-Demand - Thompson
Set-top box - Motorola
Middleware - Alcatel-Lucent
Content protection/DRM - Verimatrix

U pojedinim regionima prevlast i dominaciju u pojedinim segmentima imaju vendori Amino, Cascade, NEC, Ericsson/TANDBERG Television, Harmonic, Microsoft, NDS, Nokia Siemens Networks, Sagem, SeaChange, Tellabs, Thomson, Yuxing i ZTE.

Procena je da će se u budućnosti vendori udruživati i ukrupnjavati da bi mogli operatorima da ponude svoje turn-key usluge (sve segmente IPTV po principu ključ u ruke), kao i da bi bili konkurentniji na regionalnim tržištima.

Dakle, ovo je lista respektabilnih ponuđača sa pouzdanom i kvalitetnom opremom. Nema nepoznanica, naročito ne tehnoloških. Najveća nepoznanica ostaje problem kako i čime privući korisnike i ostvariti uspešan biznis. Nema tu mnogo mudrosti, jer cena i kvalitet su uvek najbolji argumenti. Dobru cenu uvek možete ponuditi diskontnim paketima usluga, a za kvalitet se morate potruditi. IPTV je posebno osetljiv na kvalitet, a loš servis može veoma nepovoljno da utiče i na ceo brend. Jedino je zadovoljan korisnik lojalan korisnik.

Kaplje i curi

Uoči izbora privatizacionog savetnika, objavljeni su rezultati poslovanja Telekoma Srbija u prvom polugođu ove godine. Konstatovano je da je poslovanje na neznatno nižem nivou od prošlogodišnjeg, a porast prihoda neutrališu naročito finansijski rashodi na ime kamata. Da li to znači da u budućnosti stiže račun za uspešnost firme prethodnih godina ? Možda su u pitanju krediti, odložena plaćanja, preveliki apetiti, šta li još – ali fakat je da je rast rashoda veći od rasta prihoda iako firma posluje sa veoma solidnom dobiti. Zarađuje se više, troši još više, ali i dalje pretiče i dobro je dok tako traje. Prodaju nećemo razmatrati, ni “troškovne modele” prijavljenih konsultanata, ni “neozbiljnost” njih eminentnih 5 od 7 da njihove ponude ne prođu prag prihvatljivosti...

Malo poređenja i ukrštanja javno objavljenih podataka o poslovanju mobilnih operatora u prvoj polovini godine :

VIP mobile je ostvario prihod od 24,8 miliona Evra; Telenor je u Srbiji prihodovao 181,7 miliona Evra, a Telekomov MTS oko 64 miliona Evra. U isto vreme Telekomov prihod od fiksne telefonije iznosi 230 miliona Evra. VIP ima oko 670 hiljada korisnika, Telenor oko 3 miliona, a MTS oko 5,5 miliona (ovo su podaci koje iznose sami operatori).

Zaključke donesite sami, ali prvo odgovorite na pitanje : Šta je kome važno i bitno ?

Obostrana spremnost

Nije prošlo ni 7 dana od nastupa generalnog direktora Telekoma Srbija, u kome je on istakao da je Telekom spreman i oran za otvorenu tržišnu utakmicu (po sistemu “mnogo smo jaki”), predsednik UO RATEL-a je, kao svojevrstan utuk na utuk, najavio izdavanje licence za bar još jednog fiksnog operatora do kraja godine. Dakle, omogućiće se legalan VoIP, kupovina interneta na slobodnom evropskom tržištu (međunarodno povezivanje ISP), biće CDMA i WiMAX licenci. U skladu sa odavno najavljenim i već čuvenim troškovnim modelom omogućiće se korekcija cena (tj. poskupljenje) u fiksnoj telefoniji, čime će Telekomu biti kompenzovan pad prihoda po osnovu gore navedenih elemenata (međunarodni saobraćaj, veleprodaja i maloprodaja kapaciteta).

Realno gledano, korekcija cena impulsa i naročito pretplate sigurno će više doneti Telekomu nego što će mu najavljeno otvaranje tržišta u početku nauditi. Gotovo je sigurno da će internet pojeftiniti, a razgovori preko mobilnog sve više zamenjivati razgovore preko fiksnog telefona. Poboljšaće se i uslovi i mogućnosti za dobijanje BB priključka, a to bi trebalo da omoguće novi operatori (za to će im trebati nekih 6-12 meseci). Telekom bi trebalo da iskoristi svoju prednost i neodoljivom ponudom paketa usluga (double-play, triple-play, quadruple-play) privoli korisnike da ostanu “u vezi”.

Sve do tzv. raspetljavanja pretplatničke petlje (unbundling) nema zime za Telekom, a toga verovatno neće skoro biti, bar dok je država većinski vlasnik Telekoma. Jedino ako veliki i moćni igrači i finansijeri, znate već čiji, ne odluče da se oprobaju u telekom-biznisu…

Uveren sam da će RATEL-ove mere doneti poboljšanja u internet sferi i za korisnike i za provajdere (samim tim i za državu) i da neće mnogo uzdrmati Telekom. Opasnost za Telekom ne preti ni od RATEL-a, ni od konkurencije koju treba poštovati i respektovati. Nije bitan protivnik i sudija ako je vaš tim spreman i ima prepoznatljivu igru i igrače.

Mislim, dakle nisam

Možda nema direktne veze sa telekomunikacijama, ali preporučujem na blogu B92 post “Kadrovska eutanazija” (nalazi se – ;-) - na istoj B92 stranici kao tematski tekst prethodnog mog posta). Napisala žena sa dva prezimena, a ja sam uvek u najpozitivnijem smislu tvrdio da su žene sa dva prezimena posebne, jer često imaju ono što mnogi muškarci nemaju. Istine radi ima takvih žena i sa jednim prezimenom. Dobar broj muškaraca bi mogao od njih puno da nauči, da ne kažem da se ugleda na njih.
Ako vas mrzi da čitate, evo poente : “Selekcija je mahom negativna, iskustvo je prepreka, a znanje smetnja.” Surova istina godina našeg življenja. Ljudi i energija su potrošna roba, koga je briga za budućnost !
Zato je tu blogovanje. Pisanje je dobro za dušu, ali kažu, loše za karijeru. Prema staroj ruskoj staljinističkoj :
1) Ne piši. 2) Ako i pišeš, ne potpisuj ! 3) Ako pišeš i potpisuješ, nemoj posle da se čudiš. (Ovo mi je ispričao jedan gospodin menadžer koji ima iste inicijale kao ja).
Da je tako - potpisujem. Čemu se još možemo čuditi ? Trener odbojkaša postaje trener vaterpolista, golman koji ne može da dohvati prečku brani u reprezentaciji, plejmejker iz podsaveza je novi centarfor prvoligaša. Izgleda da je ovo novo renesansno doba : vreme unisex ministara i vreme unisex stručnjaka. Ako su uopšte svesni gde su upali i o čemu se radi. Ne mislim ni na koga konkretno, ali ako se pronašao u ovoj priči, neka razmisli zašto se pronašao. Misli, dakle ima tu nečeg.

10 (0+6+4) godina MTS-a

Povodom proslave 10 godina postojanja Mobilne telefonije Srbije (MTS), generalni direktor Telekoma Srbija uspešno je “reternirao” povodom nedavnih “optužbi” (moj prethodni post !) da je za skup internet u Srbiji glavni krivac monopol koji u srpskim telekomunikacijama ima Telekom Srbija. Naime, gospodin Radujko je poručio da Telekom spremno čeka liberalizaciju i usmerio javnost da, kad je održanje monopola u pitanju, treba kucati na neka druga vrata van Takovske 2.
Naravno da će Telekom, kao i mnogi drugi bivši evropski državni operatori, još dugo godina zadržati dominantnu ulogu na tržištu bez obzira na to kad će nadležni omogućiti liberalizaciju. U telekomunikacijama nema blitzkrieg-a , a ni veni-vidi-vici operatora. Od konkurencije će najviše koristi imati korisnici telekomunikacionih usluga, a Telekom će morati da se odupire njenim naletima, naročito u većim gradovima. To će mu pomoći da utvrdi kakvim igračkim kadrom raspolaže i koliki rejting ima, a ako je neka korist od toga, onda se može reći da će i Telekom imati koristi od uvođenja konkurencije. Samo da ne bude po onoj "narodnoj” : šta ako se desi...
Gospodin Radujko je, bar prema novinskim naslovima, očito zaintrigirao javnost najavom da će se Telekom širiti čak i na druge kontinente. To je čak predviđeno (citiram) “...strateškim planom razvoja do 2012. godine, ističući da je to prvi put u istoriji te telekomunikacione kompanije da je usvojen takav dokumenat.” Podvučeno “prvi put”, odličan marketing !
Najavljena je reorganizacija Preduzeća, što se može zaključiti i po predstavljanju nedavnog direktora MTS-a kao direktora Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbija. Nagoveštene su, dakle, velike promene i velika očekivanja.
Posle ovoga ostaje pitanje šta će biti sa prepoznatljivim brendom MTS i ko (p)ostaje njegov zaštitnik i naslednik. Doduše, možda će Telekom Srbija (p)ostati jedinstven i moćan brend, jer su najavljeni Triple play paketi – linija fiksne i mobilne telefonije sa internetom (!?). A najavljen je i IPTV. Zašto onda ne i quadruple play ? Pre izlaska na međunarodnu scenu, treba i u domaćoj ligi osvajati bodove.

Eureka !

Internet u Srbiji je skup zbog monopola - izjavio je predsednik UO RATEL-a. Dobro jutro, ovo iznad nas je nebo !

Do sada sam nekoliko puta prozivao RATEL u svojim postovima, ali sad ću konačno početi i da ga hvalim. Profesor Radunović je rešio da osvetla obraz, posle letošnjeg kiksa oko famoznih tehničkih uslova za tzv. lawfull interception Internet mreže. Ovo mu dođe kao mala «sudijska» kompenzacija Internet-provajderima. Monopolu Telekoma dodeljen je žuti karton, valjda zbog opstrukcije što protivničkim igračima ne da da izađu iz svog šesnaesterca.

Kao što je kao dobar profesor brinuo o studentima, cenjeni prof. Radunović je sad počeo da brine o korisnicima telekomunikacionih usluga. Imate moju punu podršku u nastojanju da Internet i informatička pismenost „uđu u narod“ ! Ali ne slažem se da će Internet penetraciju da pomogne razvoj e-uprave ili e-usluga državne administracije...

Ono što još naslućujem iz reči prof. Radunovića je da kad jedna druga državna firma (EPS npr.) izgradi optokablovsku infrastukturu i postane sposobna za veleprodaju transportnih tlk kapaciteta, Telekom Srbija može da bude „pušten niz vodu“. Onda će biti ono što u zemlji Srbiji lako biva – a to je da Telekom kao dokazani monopolista bude optužen za telekomunikaciono zaostajanje i kočenje Internet progresa. Nije mi namera da branim Telekom, ionako stalno pišem da svi, pa i Telekom, treba da se dokazuju „na terenu“. Znači, regulator neka radi svoj posao na zadovoljstvo i u korist građana, a Telekom (i država odn. Vlada) neka rade svoj. Neka država proceni šta joj je veći interes – da čuva Telekom „ispod suknje“ i večno ga smatra „tržišno infantilnim“ dok on, kako reče stidljivo prof. Radunović, „dere“ Internet provajdere i time održava Internet skupim za narodne mase, ili da otkoči razvoj Interneta i razvoj malih i srednjih telco-ISP preduzeća koje bi „otele“ deo sadašnjeg kolača Telekoma Srbija. Nije nikakva tajna da država postavlja menadžment u svojim preduzećima, pa neka onda tako „čuva“ i vrednost i poziciju Telekoma. Bez obzira na sve, najlakše je sada „ispljuvati“ Telekom kome je baš takva nikakva državna regulativa omogućila da bude takav kakvim ga smatraju.

Hvala Bogu da je i RATEL-u očigledno postalo jasno da bez konkurencije nema ni napretka ni kvalitetnije i jeftinije usluge. Za to što je Srbija na začelju Evrope u razvoju Interneta oni snose popriličnu odgovornost. Stalno im je nešto smetalo, evo sad i to što «...srpski zakoni ne regulišu monopol na velikoprodajnom tržištu.». Ruke su oprali već dovoljno puta. Sad i od Telekoma. Dok se RATEL ne uozbilji, neće ni Telekom. Nedavno je ministarka za TID obećala dozvole za VoIP već u narednih par meseci, dakle Telekom će biti napadnut «u 4 kolone». Potom će mu omogućiti rebalans tarifa, da malo dođe do daha i vrati City banci ratu za kredit.

Pisao sam u prethodnom postu da su promene neminovne i da ih ne treba zaustavljati. Oni koji to hoće su, u stvari, «mangupi u našim redovima».

Biti menadžer

Otac dijalektike Heraklit je rekao "sve teče, sve se menja", a to znači da je samo promena konstantna. Promene izazivaju probleme, a problemi traže rešenja. Rešenja, opet, stvaraju nove promene. Živeti znači prolaziti kroz promene i rešavati probleme.

Oni koji uvode promene izazivaju probleme. Zato ja važim za "problematičnog".

Upravljati promenama znači doneti odluku (šta ćeš da uradiš) i sprovesti tu odluku u delo. Jedno bez drugog ne ide. Uspešan menadžment podrazumeva donošenje dobrih, kvalitetnih odluka i njihovo efikasno sprovođenje. Dobra je ona odluka kojom se postiže željeni cilj ili rezultat.

Dobar menadžment je demokratičan u donošenju odluka, a diktatorski u sprovođenju odluka. Da bi ste mogli da donesete dobre odluke morate biti bez predrasuda. Demokratični sa sobom i sa drugima. Kada donesete odluku, morate biti diktator i odlučno i efikasno je sprovesti do kraja. Odluka obavezuje ! Odluke ne treba donositi na osnovu jednostranih i neadekvatnih informacija. Treba biti otvoren za drugačija mišljenja i ideje svojih saradnika i podređenih (open mind, što bi rekli Englezi).

Ne postoje promene bez konflikata i sprečavanjem jednog, ukida se drugo. Ako niste u stanju da upravljate konfliktima, ne idite u menadžere i rukovodioce. Ako ne volite ljude ili razlike u mišljenju, onda posao menadžera nije za vas. Ako se svi oko svega slažu, onda tu niko mnogo ne misli. Ako se dvoje u svemu slažu, jedno od njih je suvišno. Raditi s nekim uprkos razlikama nije lako, ali je korisno. Kad jednom to shvatite, stalno ćete tražiti ljude različite od sebe, upravo zbog tih razlika. Iz razlika i na osnovu njih se najviše uči i najbolje napreduje. Kolege su upravo osobe sa kojima se ne slažete, ali poštujete njihovo različito mišljenje. Za dobro odlučivanje veoma je važno zadržati otvorenost prema sebi i drugima.

Ne postoji idealan i savršen menadžer. Da bi obezbedili dobro upravljanje potreban vam je komplementaran tim, čiji se članovi međusobno poštuju i gaje međusobno poverenje.To su obično zreli ljudi koji sarađuju i komuniciraju i koji pružaju i ulivaju poštovanje i poverenje.

Ovaj namerno napisan tekst je sastavljen od mojih zapisa nastalih iz izvoda iz knjiga gurua menadžmenta Isaka Adižesa, kojih imam nekoliko u svojoj biblioteci. Niko se naučen nije rodio, a učenje je proces koji treba da traje celog života. To je moje opredeljenje. Oni kojima je njihovo znanje dovoljno i oni koji jednosmerno i ograničeno misle, obično me izbegavaju kao saradnika. A ne bi trebalo, jer smo različiti. Zato bih voleo da ovo pročitaju. Pažljivo i studiozno, jer samo tako i ima smisla. Postati kolega samom sebi je najveća lična pobeda.

Za uspeh IPTV

Konsultantska kuća OVUM je napravila istraživanje u Evropi u kome je konstatovano da ne postoji nikakav univerzalni recept i garancija za uspeh IPTV usluge. Pored toga što je tržište svuda različito (starosna dob, platežna moć stanovništva) i uslovi delovanja različiti (LLU, Pay-TV i BB penetracija, CTV konkurencija) u zemljama u kojima se beleži značajan rast broja IPTV korisnika (Belgija, Nemačka, Italija, Francuska, Španija, Švedska) postoje i neki zajedničke karakteristike koje „pale“ na IPTV tržištu. To su, pre svega, agresivni marketing i promocija, niže cene i dobar sadržaj programskih paketa. Dakle, svi koji su uspeli, imali su ove elemente u svom nastupu. Neizostavna je i ponuda VoD (video na zahtev, dobra baza filmova) i dodatnih pay-TV ili interaktivnih sadržaja, bez čega bi se IPTV provajder sveo na još jednog od mnogih (sličnih) ponuđača standardnih TV paketa na tržištu.

Da je dobra diferencijacija paketa i sadržaja ključna stvar u opredeljenju za IPTV pokazuje i primer Portugal Telecoma koji u septembru u svoju „Meo“ IPTV ponudu uvodi i TV kanale slavnih fudbalskih klubova Čelzija, Real Madrida, Mančester Uniteda, Intera i Barselone. Poznato je da ljubitelji fudbala vole da zavire u aktivnosti svojih ljubimaca i van fudbalskih utakmica (treninzi, pripreme, konferencije za štampu), a to se naravno može iskoristiti – ako ste kreativni i okrenuti korisniku. Pomenuti kanali biće i deo Meo TV ponude za mobilne korisnike.

Eto na delu objedinjavanja i korišćenja istih usluga u fiksnoj i mobilnoj telefoniji. Nije loše kao domaći zadatak, ionako se bliži početak nove školske godine.

Nj.V. Korisnik

Šta za service providere znači biti customer oriented ili „okrenut korisniku“ ?

Znači razumeti želje i potrebe korisnika.

Ne razmišljati u startu koliko ćete nečega prodati i koliko profitirati, jer ni korisnici nisu glupi. Treba igrati na duge staze, ostvariti odnos poverenja, pomoći korisniku kao svom rođenom. Ne libiti se reći korisniku da skuplje rešenje nije pogodno za njega, ili suprotno, da je skuplje rešenje bolje za njega jer pruža veću korist i više pogodnosti. Korisnik treba da bude zadovoljan ponudom i uslugom, ona treba da ispunjava njegove želje i potrebe i čini ga srećnim i zadovoljnim.

Sve ovo podrazumeva da morate slušati korisnika, postavljati mu pitanja radi boljeg razumevanja i pokazati želju da mu pomognete da izabere i dobije ono što je najbolje za njega.

Budite sigurni da će ovakvim radom vaša baza korisnika vremenom biti sve veća i sve postojanija. A profit ? Ne brinite, nije reč o dobrotvornom radu.

Mala letnja retrospektiva

Prolazi dugo, toplo leto gospodnje 2008. Nisam se baš toliko odmarao koliko me nije bilo na blogu. Nije mi nešto bilo do pisanja, a time sam prekršio sveto pravilo blogovanja da morate biti redovni „na času“. Ako je nekome moje pisanje falilo, greh na moju dušu (danas je ionako crveno slovo u kalendaru).

Ovo leto je bilo žeško i na telekomunikacionom polju. RATEL je nenajavljeno i ničim izazvano poplašio raju da se mane korišćenja Interneta, jer neko će već da pretrebi ono što sakriveni iza monitora radite. Umesto afirmacije korišćenja Interneta, hteli su, kao, da daju doprinos borbi protiv terorizma i kriminala, jer u svakom ko se pored računara osami čuči potencijalni Osama. Provajderi su se malo uzmuvali (po džepovima), digla se graja i ljudi rekoše da nisu baš tako mislili, samo su hteli da ispoštuju propise i zakon koji je za njih svetinja, za razliku od korisnika telekomunikacionih usluga. Srećom, korisnici imaju svog Ombudsmana i svog Poverenika za informacije (i još mnoge druge). Na kraju, RATEL je ustuknuo i oprostio Internet populaciji što je morao da donese sporni pravilnik. Naravoučenije : Ilija Čvorović ima brkove.

Nova ministarka za T&ID je onomad najavila da će se u narednom periodu raditi na osavremenjavanju regulative, a konkurencija će se uvoditi dozirano. Sadašnji igrači treba i dalje vredno da treniraju, a jednog dana će možda odigrati i neku (tržišnu) utakmicu. Bez utakmica, nijedan igrač nije procvetao. (A nije ni onaj koji je mnogo pisao ili pričao, he-he ;-) )

Sada već ex-ministarka MTID Aleksandra Smiljanić u svom poslednjem ministarskom „kalimero“ intervjuu ispričala je u kakvom je ambijentu delovala. Po mom sudu, ovo je još jedna potvrda da nijedan vrli stručnjak (a Aleksandra to jeste !) ne može mnogo promeniti i unaprediti stvari, ako se država meša u nešto u šta je bolje da se ne meša. Ruku na srce, i da joj poverujem da je iskreno bila za liberalizaciju, Aleksandra tokom svog mandata nije pokazala previše liberalne ideje iako je doktorirala na Zapadu.

Šestomesečni izveštaji mnogih telco-operatora pokazuju trend smanjenja prihoda i čak osetnog smanjenja profita. Bara je izgleda od velike temperature počela da isparava ili su se krokodili malo ulenjili. A kad ovi malo veći ogladne...

SEE Broadband utisci

Sredinom prethodne sedmice u beogradskom Sava Centru održana je treća konferencija SEE Broadband i na njoj je, kao i na svim sličnim konferencijama moglo ponešto novo i interesantno da se čuje. Treba se truditi da se iz svega izvuče ono najbolje i korisno.

Najviše su me interesovale prezentacije operatora i regulatora. Telekom Srpske je prikazao svoj scenario puta ka NGN i mogu samo da im poželim sreću u tome obzirom kako su ga započeli i sa kojom bazom korisnika. Uvode IMS zbog voice usluge ?!

M:Tel Crna Gora je napravio pravu NGN mrežu, IP zasnovanu, i pokazao put kojim treba da idu alternativni operatori. Nije po mom ukusu sprega i kombinacija mobilnog 3G i WiMAX-a, ali svejedno – pustićemo vremenu da donese svoj sud i korisnicima da “napišu presudu”. Izdvojiću par interesantnih detalja iz prezentacije, i to: 1) na rastojanju 24 km od WiMAX BS - LoS ostvaren protok od 2Mb/s uz kvalitetenu voice uslugu, 2) u Budvi sa HFC provajderom ostvareno partnerstvo za TriplePlay ponudu. Ovo je važno iz razloga što smatram da će u NGN dobu takva partnerstva, kako operatora međusobno, tako i operatora i servis-provajdera, biti ne samo moguća, nego i neizbežno potrebna.

U Crnoj Gori M:Tel može računati na “nacionalnu” komponentu, postoje mogućnosti za pogodne korisničke pakete i sa i bez video usluge, tako da im predviđam dobru perspektivu. Đekna već koristi mobilni, a i Internet samo što nije.

Ne znam da li je neko iz domaćeg RATEL-a slušao prezentacije njihovih kolega iz Grčke i Bugarske - šteta ako nije. Predstavnik grčkog telco-regulatora ispričao je o iskustvu Grčke u promociji i ekspanziji broadbanda, jasno pokazao da su dobro naučili lekciju o (svojim) obavezama regulatora i uz fascinirajuće početne rezultate istakao da jedan operator, kakav god bio, sam ne može pokrenuti razvoj broadbanda u državi ! Saznali smo da je promocija konkurencije kroz LLU (raspetljavanje lokalne petlje) u Grčkoj glavni pokretač za rast broadband pristupa (35% svih BB linija je posledica LLU). Cene BB paketa su od sredine 2005 do kraja 2007 pale za 60-85%. I pored toga što već ima preko milion BB korisnika, Grčka je sa penetracijom od 9,1% daleko ispod proseka EU27 koji iznosi oko 20%.

Bugarska zaostaje za Grčkom i ima 7,6% penetracije BB u odnosu na broj domaćinstava, a 19% domaćinstava ima pristup Internetu. Među domaćinstvima koja koriste Internet, svega 26% ima ADSL priključak. Ako nam je za utehu, Bugarska, iako je u EU, nije daleko odmakla od Srbije kad je reč o telekomunikacijama. Ali ipak su u velikoj su prednosti jer su već obezbedili evropske uslove i uveli evropska pravila, a nas to tek očekuje. Sportskim rečnikom, oni su već istrčali na teren i zagrejali se, a mi smo još uvek u svlačionici. Bugarski regulator je dodelio 5 nacionalnih (!, ne regionalnih) licenci za WiMAX koje su u državnu kasu donele nekih 14 miliona Eura i pravi rezultati toga se tek očekuju.

Šta smo naučili iz izlaganja naših komšija : regulator treba da ohrabri investicije u telekomunikacioni sektor, da unapredi konkurenciju i omogući korisnicima zaštitu i pogodnosti.

Varljivo vreme

Velika konkurencija i zasićenost tržišta teraju mobilne operatore na stalne inovacije i kreacije, što veoma ide u prilog korisnicima. Domaći Telenor je ponudio besplatno korišćenje mobilnog Interneta sa klupa u Studentskom parku. Time su pokazali srpsku darežljivost po principu „probu ne naplaćujemo“, a pokazali su, takođe, da ne treba čekati državu da bi se unapredilo korišćenje broadband komunikacija. Korisnici će se tako najbolje uveriti u mogućnosti i komfor mobilnog surfovanja, pa će kasnije možda odlučiti da nešto za to i plate.

Odavno se pitam koji će mobilni operator prvi da iskoči sa (flat) ponudom „neograničeno telefoniranje i slanje SMS za 50 Evra“, recimo. A onda sledi, uz prethodno npr. i neograničeni MMS i neograničen pristup Internetu, mail serveru i slično za recimo 100 Evra. Šta mislite, dragi moji blogeri, ko će se prvi otvoriti ? Prednost svakako imaju oni koji imaju razvijenu mrežu, a to su MTS i Telenor. A za predlog, ako plate – plate, ako ne – moje je bilo da ih podsetim (kako nekad otprilike reče balkanski špijun).

Ili ideja „prst u oko“ – ponuda od 40 sati besplatnih razgovora za fiksnu naknadu od 10 Evra, kako je onomad u Belgiji tamošnji mobilni operator Mobistar „smestio“ Belgacom-u. U Belgiji inače oko 35% domaćinstava nema fiksni telefon, a još oko 30% domaćinstava planira da ga otkaže. Podsetiću da je broadband u Belgiji veoma rasprostranjen i da otkaz fiksnog telefona nije samo usled mobilne konkurencije, već i zbog ponude VoIP telefona.

Pisao sam i ranije da je trend fiksno-mobilne supstitucije (FMS) sveopšte prisutan u svetu i mislim da je bolje da umesto što jurimo evropski prosek penetracije fiksnih telefona, možda je bolje da sačekamo da Evropa dostigne naš stepen penetracije. Fakat je da smo se kao narod „žešće primili“ na mobilne telefone. Očekuje nas (valjda) i dodela WiMAX licenci, a preko WiMAX-a i uvođenje VoIP usluge. Setimo se i da je Telekom onomad nagovestio uvođenje Softswitcha u svoju mrežu, a to između ostalog znači i uvođenje VoIP telefona. Čeka nas i rebalans tarifa i verovatno ista cena za razgovore po Srbiji (cela Srbija - jedna tarifna zona). A kad zvati komšinicu košta isto kao i zvati rođaka u Vranju, e onda između fiksnog i mobilnog neće biti razlike. Ne znam šta će narod da radi sa tolikim telefonima, a ako stvarno ne bude znao – počeće da ih otkazuje, pretpostavljam po redosledu uvođenja.

Pre nekoliko dana imao sam priliku da prisustvujem jednoj prezentaciji objedinjenih komunikacija (Unified Communications) i iznenadio sam se u kom su obimu u Srbiji (kod velikih preduzeća) uvedene IP PBX centrale. Normalno je da privatni vlasnici firmi vode računa o troškovima, a IP tehnologija je „dušu dala“ za to. Interesantno je da Telekom nije ušao u taj biznis-segment, a pomenuta preduzeća, za potrebe komunikacija svojih filijala i kancelarija, mrežu, resurse i usluge Telekoma koriste u samo najneophodnijem obimu (tamo gde se mora). Sve mi se čini da je usluga IP Centrex pomalo zakasnila, mada ruku na srce, Cenrex u Srbiji i nikad nije bio zaživeo, za razliku od npr. Slovenije.

Novo telekomunikaciono vreme traži mudre, pametne i odgovorne ljude. Ljude sa idejama i ljude od akcije. Sa promenom tehnologije i tržišnih okolnosti i ljudi moraju da se menjaju. Ni u fudbalu nije isto kao što je bilo, od stare slave se ne živi.

Internet = broadband, fr.

Zahvaljujući liberalizaciji telekomunikacionog tržišta sprovedenoj 2004. godine, u Francuskoj je danas broadband sinonim za Internet pristup. Čak 94% domaćinstava koje imaju pristup Internetu čine to preko broadband konekcije (podaci iz marta 2008.) ! Prošle 2007. godine taj procenat iznosio je oko 53%. Da, dobro ste pročitali : 94% Internet korisnika u Francuskoj ima broadband ! Eto šta znači konkurencija. Prevedeno na penetraciju u domaćinstvima to iznosi 52%. Dakle, postoji još uvek dobra baza za dalje uvođenje broadbanda, samo mi se čini da će to ići teže jer to očito nisu Internet korisnici. Za tih preostalih 48% domaćinstva, možda IPTV bude glavni razlog za uvođenje broadband pristupa, kad se već do sada ta domaćinstva nisu „primila“ na Internet.

Može se zaključiti da je francuska BB taktika bila odlična i da je ciljna grupa „Internet korisnici“ uspešno osvojena. Takođe se, po ko zna koji put, može zaključiti da bez jake konkurencije nema procvata broadbanda i da nikakvo uvođenje e-uprave (i ostali državno-administrativni projekti) ne može doprineti da se taj procvat dogodi. Ako vam je poređenje sa Francuskom daleko, pogledajte zemlje u okruženju. Kad je korišćenje Interneta u pitanju, Srbija je na samom začelju u Evropi, sa velikim izgledima da uskoro prihvatimo „fenjer“.

U međuvremenu, bilo je malo čarki između RATEL-a i MTID, tobože zbog dodele 069 prefiksa Telenoru, ali mislim da je jasno da su u pitanju mnogo dublji razlozi. Jasno je i da dok se dvoje svađaju, ko još brine o korisnicima. Meni je posebno tužno što profesori sa našeg ETF-a i eminencije elektroinženjerskog esnafa nisu mogli da se dogovore oko toga šta je dobro za Srbiju nego je priča morala da završi u novinama. No, nije sve u ljubavi...

Bez volje i odlučnosti da se aktuelno stanje promeni, nema nam napretka u telekomunikacijama ! Ako već letos šljive menjamo za palme, onda na jesen da malo dial-up menjamo za broadband.

Broadband ne može da čeka

Hoće li se i kada u prosečnom srpskom domaćinstvu, iznad električnih šporeta pojaviti izvezeni čaršav sa natpisom „Domaćice samo surfuj - preko Interneta robu kupuj - štedi noge, ruke, vreme - broadband rešava sve probleme.“ (Copyright SSt) ? A, braćo Srbi i sestre slatke Srpkinje koje ste u miraz donele ono „Domaćice manje zbori...“ ? ;-)))

Prema analizama i istraživanjima Forrester-a, u zapadnoj Evropi krajem 2007. godine penetracija broadband priključaka bila je 44% domaćinstava (preko 73 miliona dom.), a prognoza je da će 2013. iznositi 71% domaćinstava. Alternativne tehnologije WiMAX i FTTH krajem 2007. godine, učestvovale su online BB vezama sa 2% penetracije u domaćinstvima, a do 2013. očekuje se da doguraju do celih 8%. Dakle, DSL će ostati dominantna BB tehnologija.

U Španiji je početkom 2008 penetracija BB u domaćinstvima iznosila 35% (5 miliona domaćinstava sa BB priključkom), a 2013. se očekuje da bude na nivou od 71% (9 miliona dom.). Porast BB u Španiji je slabiji nego u okolnim zemljama iz razloga, kažu, visokih cena, dominantne pozicije Telefonike i regulatornih sporova (ne znam zašto sam se setio naše Srbije).

U Francuskoj je, početkom tekuće 2008. bilo 39% domaćinstava sa BB priključkom (10 miliona dom.), a prognoza za 2013. je da će penetracija iznositi 69%. Francuska je evropski lider u investicijama i razvoju IPTV, FTTH i Triple-play ponudi. Sve evropske zemlje pomno prate šta i kako se na tom planu dešava u Francuskoj.

Skoknimo i do Nemačke, gde je krajem 2007. godine bilo čak 16 miliona broadband domaćinstava (najviše u celoj zapadnoj Evropi), što predstavlja 43% nemačkih domaćinstava. Forrester predviđa porast od još 11 miliona BB domaćinstava do 2013. godine, što će BB penetraciju u domaćinstvima u Nemačkoj dovesti na 72%. U Nemačkoj je na sceni konkurentska borba – oko 2,5 miliona domaćinstava je promenilo provajdera u 2007. godini. Deutsche Telecom ima veliki uticaj i ulogu u razvoju broadbanda u Nemačkoj , a očekuje se njihov dalji rat sa nacionalnim regulatorom i organima EU oko politike u sektoru veleprodaje u pristupnoj mreži.

U Velikoj Britaniji rezidencijalni broadband obuhvata 56% domaćinstava (više od polovine !, tj. oko 15 miliona dom.), a do 2013. Forrester prognozira još 8 miliona priključaka i penetraciju od zavidnih 82%. Britanci se tokom 2007. nisu ustručavali da menjaju svog ISP i to je učinilo oko 3,5 miliona domaćinstava, a do 2013. se očekuje da će još 5 miliona domaćinstava menjati provajdera. Konkurencija na delu, mada broj ISP koji kontrolišu UK telekomunikaciono tržište nije veliki ! Iako telekomunikaciona industrija ulaže velike napore u razvoj novih tehnologija, WiMAX i FTTH u Britaniji dele jedva 1% svih BB priključaka u domaćinstvima UK, a do 2013. prognozira se učešće tih tehnologija od samo 7%.

Neko ko ovo čita će se možda setiti da sam onomad predlagao da se penetracija priključaka (ne samo BB nego i telefona) računa u odnosu na broj domaćinstava, nekako imao bi se bolji pregled „igre“. Predlog k’o predlog – na jedno uvo ušao, na drugo izašao. Ko se još ovde ozbiljno bavi nekim stvarima. WiMAX (cena !?) i FTTH (biznis model ?!, sadržaji ?!) izgleda neće baš brzo naći svoje mesto na tržištu. Za sada je dovoljno da prete i golicaju pažnju i maštu operatora, service-provajdera i korisnika. 3G lobi neće dati da WiMAX procveta, a FTTH omogućava mnogo više nego što u ovom trenutku može korisniku da se ponudi, samim tim i iskoristi. Daleko je DSL od suve drenovine. Broadband širi vidike i unapređuje život građana Evrope. Eto, još jedna penetracija na delu, a nas nigde nema. Okrećemo leđa Evropi, a još uvek ni naše političare nikako da pogledamo u oči. Hoće li biti drugačije te Forresterove 2013. godine ?

VoIP vs. POTS

U prvom kvartalu 2008 godine u SAD je bilo oko 16,3 miliona korisnika VoIP usluge, što predstavlja 13,8% ukupnog broja domaćinstava u SAD, a 27% BB domaćinstava, kažu istraživači američke kuće TeleGeography. Od početka 2005 godine u SAD je otkazano preko 17,3 miliona POTS, dok su VoIP service provajderi dobili oko 14,4 miliona novih korisnika. Većina tih VoIP korisnika (oko 80%) su korisnici kablovskih operatora.

Ovo pokazuje da se izvestan broj POTS linija (oko 20%) otkaže bezuslovno (verovatno kao FMS- fiksno-mobilna supstitucija). Dva su razloga za porast VoIP usluge kod rezidencijalnih korisnika: jedan je ponuda te usluge u triple-play paketu od strane kablovskih operatora, a drugi (koji je delimično deo prvog) je stalni rast broja BB domaćinstava, u kome vodeću ulogu imaju telco i service provajderi.

Bombastično rečeno, BB je killer-application za VoIP ! A ako sam već pomenuo killer-e, kanda da VoIP „uništava“ POTS. O tome treba da vode računa oni koji planiraju da nude SIP telefone korisnicima (da ne bude „kanibal sam, tim se dičim“...).

7+7 saveta Telekom-operatorima

· Biznis model je ključni pokretač za tehnologiju, nikako obrnuto ! Koristite tehnologiju da rešite problem i zaradite, a ne da budete na listi.

· Pazite da novim uslugama ne ugrozite svoj postojeći biznis !

· Planirajte jedinstveno i integrisano ! Mreža je jednina.

· Zaboravite na infrastrukturu i prodaju infrastrukturnih kapaciteta, fokusirajte se na prodaju usluga !

· Raspitajte se o željama, mogućnostima i potrebama potencijalnih korisnika pre nego što uložite sredstva i energiju.

· Moj tzv. IEEE poslovni princip – Inovativnost, Efektivnost, Efikasnost, Ekspeditivnost !

· Dobro promislite pre nego „nasednete“ na propagandu novih proizvoda, tehnologija i usluga !

· Nemojte današnjim radom zatvarati vrata sutrašnjim potrebama, a ni raditi danas nešto što će se sutra pokazati suvišnim, nekorisnim i nepotrebnim.

· Upravljajte znanjem - znanje je onaj „12 igrač“ !

· Bakar će i dalje biti zlatni resurs za „stare“ operatore !

· Ne zaboravite na konkurenciju, njeno ponašanje i mogućnosti.

· Ne samo prodaja, već i kontrola i smanjenje troškova deluju blagotvorno na dobit.

· Nametnite se kao integrator i ponuđač usluga svojim korisnicima. Inicijativa !

· Do jasnog cilja jasnim sredstvima i metodama !

P.S. : Zašto 7+7 ? Zato što je 7 srećan broj, a 7+7 siguran dobitak ;-).