Srećna NOVA 2011.

U odlazećoj godini napisao sam najviše postova do sada (92). U odlazećoj godini sam napisao i svoj jubilarni 250-i post. Bilo je vrlo interesantnih diskusija, sa do sada rekordnim brojem komentara. Priželjkujem da diskusije budu plodnije i češće. Gledajući par godina unazad, čini mi se da nisam mnogo evoluirao u mišljenjima i stavovima. Do čitanja u Novoj, nadajmo se za sve boljoj i lepšoj, 2011. godini!

Vizija

Država, kažu, zavisi od prodaje Telekoma.

Ima onih koji ne vide dalje od nosa, ima onih koji ne vide no do svog džepa, a evo šta sam ja na ovom blogu napisao februara 2009. godine, dakle pre više od 20 meseci:

”...Naš državni budžet vapi za finansijskom injekcijom, Vlada Srbije je i MMF-u obećala da je voljna da se Telekom restruktuira, a ako će neko da uloži svež novac u nešto ovde i u ovim okolnostima (a ne verujem da i on to može bez da pita svoju vlast), onda to nešto mora da bude profitabilno. Telekomunikacije, na primer. E sad, što nismo prodavali kad je vredelo više, pa to vam je tržište : vredi onoliko koliko je neko spreman da plati u datom trenutku. A da li će sutra-prekosutra-malo sutra vredeti više – ko bi ga znao. Ne daj Bože da bude kao sa JAT-om ili borskim rudnikom. Da je državno upravljanje tako uspešno, odavno bi Amerika i Engleska bile zemlja proleterska. Ne kažem da će Nemci ili neki drugi gazda doneti telekomunikacionu blagodet, ali privatizacija svih preduzeća, pa i Telekoma Srbija, je poželjna. Da li je sad pravi trenutak i kada jeste – o tome ima ko je plaćen i zadužen da misli. Ako se ne prodaje kad može, onda se obično prodaje kad mora. A kad se mora, nije teško. Naročito ako vam od toga zavisi život, da ne kažem vlast.”

I sad slaba vajda od mog vizionarstva, jer u ovoj zemlji analitika nikome nije potrebna. Onaj ko razmišlja i rasuđuje, obično samo sebi pravi problem u okruženju mediokriteta. Sada nije više u pitanju samo prodaja Telekoma. U pitanju je put kojim ide zemlja u kojoj živimo. Ako je neko danas gledao emisiju Jugoslavovu emisiju “Između redova” na TVB92 i slušao goste i meni omiljenog profesora Miodraga Zeca, mogao je da čuje šta imamo i šta nas čeka.

Neprimetni u javnosti?

Dnevnik Blic je protekle nedelje objavio listu 200 najmoćnijih žena u Srbiji. Kriterijumi “moći” (to oko kriterijuma mi se uvek i naročito dopada!) su lakoća ostvarivanja ciljeva, finansijski i politički uticaj, prepoznatljivost u javnosti, lični autoritet i ugled institucije koju predstavljaju i na kraju, ali ne najmanje važno, lična harizma.

Od žena iz telekomunikacione branše na listi - generalna direktorka SBB-a je u top 10 (na visokom 7. mestu), ministarka telekomunikacija je na 17. mestu, direktorka marketinga VIP mobile-a na 70. mestu, direktorka za korporativne komunikacije Telenora Srbija na 92. mestu. S obzirom na to ko je sve na listi, za mene je ogromno iznenađenje odsustvo direktorke za PR Telekoma Srbija (čak ni među 200). Ne mogu da verujem da je novinarima to moglo da promakne, naročito imajući u vidu kriterijume stavljanja na listu. Ali ovo bi trebalo da boli.

Ja sam još u vreme kad Telekom nije imao PR menadžera zagovarao neophodnost istog (ovde). Sa novim rukovodstvom Telekom je dobio ne samo «običnog» PR-a, nego čak direktora sektora za PR. Žao mi je što efekat toga možda nije evidentan i verifikovan, ali i dalje mislim da Telekom treba i mora da ima osobu koja se bavi PR-om kompanije.

Prizivanje pameti

Vlada Srbije odustala je od povećanja poreza na računare.

Drago mi je što sam i ja, reagujući na prvu loptu, dao svoj skroman doprinos prizivanju svesti da bi šteta za društvo bila veća od budžetske "zakrpe" koju bi načinio povećani PDV.

Ne volim da čitam svoje stare postove, ali moraću malo da podsećam šta smo i kako mislili nekad. Inače će se odužiti trajanje štetočina i neznalica.

Konac delo krasi

Ministarka za TID je hrabro rekla da je „vlada došla do zaključka da bi proces izdvajanja infrastrukture bio suviše komplikovan..... Ta imovina sada ulazi u vlasništvo koje nije isključivo državno, već imamo i manjinskog grčkog vlasnika “.

Da li ministarka čita blog "Svet telekomunikacija" ili je njen savetnik zaslužan za njen stav – tek, odlično je da se dođe do realnosti i istine. Ako je moj doprinos tome u promilima, živela Srbija!

Da citiram samog sebe:
"Izdvajanje TTK i eventualno pristupne mreže iz imovine Telekoma drastično bi smanjilo vrednost tj. cenu Telekoma. Sa druge strane, to je tako složen i kompleksan posao da, bojim se, teško bi u našim političkim i stručnjačkim uslovima to bilo ostvariti. Bezbednosne strukture su izgleda zadovoljne epilogom sa infrastrukturom, tako da u budućnosti sve zavisi samo od RATEL-a."

Svidelo se to nekome ili ne, to je realnost i to je tako. Možda bi moglo biti drugačije, da se ranije krenulo sa strateškim planom izdvajanja infrastrukture u javno preduzeće "a la TV emisiona tehnika".

Vlada je danas utvrdila i minimalnu cenu, a sve mi se čini da bi OTE bio zadovoljan da za te pare proda svojih 20% akcija. Time bi Srbija dobila nešto što je po mom skromnom mišljenju odlično – nekih 27% akcija države i obezbeđeno pristojno učešće u kasnijem vrlo verovatnom dobrom poslovanju i dobiti privatnog većinskog vlasnika Telekoma.

Inženjersko pravo i ekonomija

Ovo su izvodi iz obimnog intervjua predsednika UO RATEL-a (novog ili starog, ne znam da li mu je produžen mandat) u dnevniku "Danas". Ne bih da komentarišem citirano, ali ću reći da je dostojno kolegenice koja je svojevremeno htela da ga ukine. Uzdržavam se komentara, jer je čovek, kao asistent na predmetu Fizika 3 (kvantna i atomska fizika), bio odličan predavač svojevremeno kad sam ja učio za inženjera. Napomena: sve bodovano Ja.

..... prihodi na ovom tržištu mogu da rastu ili kroz povećanje broja korisnika ili kroz povećanje cena. Međutim, kako će eventualni rast cena biti limitiran postojanjem konkurencije, potrebno je povećavati broj korisnika što se radi osmišljavanjem novih usluga.

...Tržište mobilne telefonije je u izvanrednom rastu, prihodi i ulaganja su sve veći. Tu je tržišna utakmica odlična i ne mislimo da bi tu trebalo raditi neku posebnu regulaciju. S druge strane, problem je u fiksnoj telefoniji gde ulaganja u mrežu padaju.

...Ograničenje je što mobilna mreža ne može sve.

...Do nedavno Telekom je bio monopolista u pružanju javne govorne usluge ali i kod veleprodaje interneta. To smo prepoznali i dozvolili međunarodno povezivanje da svi internet provajderi mogu direktno da se povežu sa inostranstvom. Očekivali smo da će to da dovede do određene konkurencije. To je realizovano pre godinu dana, ali mali internet provajderi nisu mogli da naprave pakete usluga. Zato je trebalo obezbediti da tržište fiksne bude zaista liberalizovano dovođenjem još jednog velikog operatora.

...Kako korisnici za telefoniranje sve više koriste mobilnu, daljeg rasta fiksne telefonije neće biti, ali tih 3,5 miliona ljudi ima potrebu da koristi internet. Dakle, pored onih milion koji već imaju širokopojasni internet to je još 2,5 miliona potencijalnih korisnika paketa usluga. Kada zaživi novi operater onda će i manji internet provajderi imati otvoreno tržište.

...- Cena telefoniranja biće nula. Ta cena više nije merodavna. Pogrešno je kada se kaže u javnosti da će poskupeti telefon. Operateri ne zarađuju više na povećanju cena već na povećanju broja usluga koje daju u paketu, kao i na povećanju kvaliteta. Time dobijaju veći broj korisnika i veći prihod.

...Imali smo i imamo tužbe operatera koji smatraju da su oštećeni našim odlukama, ali mislim da će naše sudstvo i ove nove tehnološke izazove uspeti da sagleda na pravi način i da prepozna državni interes pa da tako i rešava sporove - ocenjuje .....

...- Prednost mobilne mreže je upravo ta mobilnost, ali bi za brži Internet bilo potrebno postavljanje mnogo više baznih stanica nego sada. Nasuprot tome prednost optičke fiksne mreže je njen kapacitet. Kako to spojiti? To je trend takozvane „inverzne 4G“. To je situacija u kojoj optički kabl dolazi do kuće ili kancelarije. Mobilni terminal koji ću imati, a koji je istovremeno i telefon i računar, nosim sa sobom i koristim tih nekoliko megabita u sekundi koje nudi mobilni internet. U kući i kancelariji imam malu femto ćeliju preko koje su mi povezani uređaji. Kad uđem u stan, moj terminal se automatski setuje na tu ćeliju i tada koristim kapacitete fiksne mreže, a oslobađam mobilnu. Ta femto ćelije je moja mala bazna stanica u stanu i omogućava mi da svi uređaji u stanu budu povezani na fiksnu mrežu. Čim izađem iz kuće i dođem u firmu opet se preko femto ćelije vežem na fiksnu mrežu i oslobađam deo mobilne mreže. Tako će protok kroz bazne stanice opet moći da bude veći. To je trend kojim se ide i ta nova tehnička rešenja doneće i nove usluge. Ka tome se teži da bi se povećao prihod operatorima. To će kod nas moći da pružaju Telekom i Telenor jer imaju i fiksnu i mobilnu telefoniju – kaže...

Na sve ovo ja ću samo jedno reći: inženjera nema nigde tamo gde bi trebalo da budu inženjeri, ali su zato tamo gde je bolje da budu ekonomisti i/ili pravnici. Važi i za pojedine ekonomiste i/ili pravnike, mešaju se u tehničke stvari koje niti znaju niti razumeju. Inženjerima je pravda kad sud prepozna državni interes, a pravnicima je prodaja tlk infrastrukture - izdaja nacionalnih interesa... Što li ja uopšte pišem o ovome?

Subverzija subvencija

Generalni direktor Telenora nema dilemu da će posle prodaje Telekoma doći do povećanja cena telefoniranja, jer se cene sada veštački drže na niskom nivou. Malo sam iznenađen ovim „veštački“. I sve bi išlo na vodu inih prognozera povećanja cena nakon prodaje, da gospodin nije otkrio zašto je potrebno da se izađe u susret „njima“ tj. novom vlasniku Telekoma – da bi on omogućio niže cene interkonekcije za pozive mobilna-fiksna. Tu su naravno i VIP i Telenor na gubitku u odnosu na Telekom, jer njegovi korisnici više „arče“ fiksnu mrežu nego obrnuto, pa su u međuoperatorskom obračunu redovno u minusu. Gospodin Jonsen ovo naziva subvencionisanjem Telekoma. Znači, nije globa VIP-a i Telenora nego subvencionisanje Telekoma! Lepo i diplomatski. Ima čovek manire, dokazao je to u više navrata. Samo ne znam samo zašto bi novi gazda Telekoma imao više obzira prema konkurenciji nego prema sopstvenim korisnicima. No, sportski je nadati se i očekivati fair-play od onih koji ga nisu izmislili.

Da li maženje ne ide bez šibanja, tek gospodin Jonsen je konstatovao i da Telekom koči konkurenciju odugovlačenjem otvaranja lokalne petlje. A zbog otežanih uslova rada i male kupovne moći stanovništva, Telenor će se usredsrediti na dalji razvoj mobilne mreže (all-IP ka 4G), eventualnu ponudu broadbanda i optičku okosnicu do Niša. Drugim rečima, od konkurencije u fiksnoj do daljnjeg nema ni K. Ovim, naravno, ne želim da podcenim napore Oriona da se pozicionira.

Ko bi se kladio da bi generalni Telenora baš voleo da tender uspe ili je samo uzeo recept kolege iz „večitog rivala“ i sa oduševljenjem priziva i pozdravlja jaku konkurenciju? Ja, recimo, nikad ne bih rekao da jedva čekam konkurenciju, ali bih uvek rekao da se ne plašim konkurencije i da ću biti na megdanu. Zato ja verovatno nikad i neću biti generalni ;). Pola zbilje na stranu, znam da bi Telenor baš voleo konkurenciju, naročito ako bi se zvala Vimpelkom. A ta konkurencija će možda pitati jednog dana što im nisu dali ako su lepo tražili. Makar kroz subvencije konkurencije.

PC kao luksuz

U Srbiji se Internet uglavnom koristi za ćaskanje, pregled sajtova i traženje posla. Tu smo, kaže istraživanje Medium Galup-a, iznad svetskog proseka, dok smo u kupovini preko Interneta daleko ispod svetskog proseka. Ono gde smo daleko “bolji” od svetskih surfera jeste i korišćenje društvenih mreža (Facebook, YouTube) u privatne svrhe. Online komunikaciju srpski internetisti uglavnom obavljaju sa desktop računara, dok se u svetu desktop računari u tu svrhu nešto manje koriste, kaže pomenuto istraživanje.

Naša Vlada je rešila i da taj vid zabave, komunikacije, informisanja i edukacije još malo oteža i onemogući onima koji bi tek da krenu u Internet vode. U natezanju da se popuni rupa bez dna zvana budžet RS doneta je besmislena odluka o povećanju PDV-a na računare (i voće!) sa stimulativnih 8% na regularnih 18%. Imajući u vidu da su imućnije porodice sigurno do sada kupile bar jedan PC, ovim potezom direktno su pogođene siromašnije porodice. Koliko će para da se namakne ovim činom – nisam siguran da će se baš ovajditi. Voće ionako niko ne kupuje, a i što bi kad ljudi više vole meso. Zato će i stelne krave početi da uvoze. Ko se zdravo hrani, redovno voće i povrće, taj mnogo misli, dugo prima penziju, a to za vlast nikako nije dobro. To što će i voće i računari ionako da se kupuju manje na ovu skupoću, te od toga neće biti mnogo vajde od povećanog PDV-a – koga briga za to! Divota i za regeneraciju crnog tržišta računara i računarskih komponenti. Nedavno je i u telekomunikacijama bilo slično povećanje odnosno ukidanje jedne stimulacije za korisnike koje, siguran sam, neće doneti efekat koji su očekivali oni koji su ga preduzeli.

Da Galupovo istraživanje ima veze sa povećanjem PDV-a na računare - evo objašnjenja: Korisnici Interneta kad mnogo ćaskaju obavezno počinju priču o politici, kritikuju vlast, nalaze joj mane, a to nije poželjno ponašanje. Uglavnom gledaju tuđe sajtove (ne prave svoje), dolaze do informacija kako se živi i radi u normalnim zemljama, edukuju se van našeg obrazovnog sistema, a to takođe nije poželjno ponašanje. Posao da traže – šta ima da traže kad posla ima sve manje, privreda grca, bolje je da se učlane negde nego da vise po Internetu. Dakle, Vlada je, u stvari, sa ovim povećanjem cene računara od 10% pokušala da odvrati od internet hedonizma one koji su do sada samo koristili (javno) pravo da znaju sve.

ICT tržište u Srbiji ne može bez antistimulansa. Ukine se taksa na mobilne, poveća se PDV za računare. Prodaja računara ionako pada unazad par godina (2009. oko 35%, ove takođe), što bi se tu nešto menjalo. Ne znam da li su u državnim institucijama predvideli redovnu zamenu informatičke opreme na svakih 50 kilometara. Ako jesu – e, onda nije džaba povećanje! Napuniće se.... he, he, državna budžetska kasa, a ne ono što ste mislili.

Misterija tlk infrastrukture

Izbegavao sam ovu temu dugo, a zrela je! Kad sam video u ovoj vesti Vericu zajedno na istom zadatku sa sindikalcem...to je previše. Verica nije svesna u šta su je upetljali, ovo očito nije njen teren, argumenti su toliko klimavi da to prosto ne liči na nju. Verica bez pravih argumenata i poznavanja materije nije Verica Barać. Ja sam poznat kao njen fan i oprostiće mi, a znam da su joj namere časne i poštene. Pala je na Aleksandrinu priču o 100-godišnjoj infrastrukturi, ali infrastruktura sama sebi nije dovoljna. Ruku na srce, ima tu i dvojnika, pairgain ili PCM-n uređaja, itd, itd., ali je i kao takva zaista resurs kakvog niko nema u zemlji Srbiji.

Infrastrukturi se u celoj priči oko prodaje Telekoma daje preveliki značaj. Mistifikuje se, što bi rekao jedan naš prijatelj. Ali da idemo redom:

Ako je infrastruktura državna, jer je i Telekom većinski državni, zašto se onda prethodnih 5-10-50 godina nije koristila kao državni resurs – da mogu da je koriste svi kojima treba na ravnopravnoj i nediskriminatorskoj osnovi i po pravilima koja donose za to ovlašćena tela (RATEL)? Ali dobro, sada je to novim ZEK garantovano, samo treba hteti i smeti.

Da li postoji popis odnosno katastar telekomunikacione infrastrukture (tzv. TT kanalizacije ili TTK) odnosno otkud i kako neko pouzdano zna da će budući gazda Telekoma preko TTK moći da utiče presudno na razvoj srpskih telekomunikacija? Uostalom, proces izgradnje optike (i ako hoćete mobilne, radio) infrastrukture je odavno počeo i odmakao (SBB, Nuba, Sattrakt, sada i Telenor gradi) i već se pružaju alternative za međupovezivanje. Znači, nije sve tako crno za budućnost.

RATEL je dužan da operatora sa značajno tržišnom snagom obaveže da svoje resurse stavi na raspolaganje alternativnim operatorima i time obezbedi uslove za kakvu-takvu konkurenciju. Tu se podrazumeva ne samo iznajmljivanje kanalizacije nego i tzv. LLU (local loop unbundling – raspetljavanj lokalne petlje) odnosno mogućnost iznajmljivanja parica do krajnjeg korisnika. Koliko ja znam, takvi dokumenti već postoje, a stvar je RATEL-a da li će ih sprovoditi, kontrolisati i sankcionisati.

Obaveza regulatora je i da sagleda viškove kapaciteta koje je sopstvenik dužan da stavi na raspolaganje odnosno korišćenje u svrhu nesmetanog razvoja i pružanja telekomunikacionih usluga građanima. Jeres će biti ako kažem da je to tek u Srbiji normalno i potrebno, jer je i dobar deo postojeće infrastrukture građen sredstvima građana koji u to doba nisu ni imali alternativu. Ukoliko će ta i takva infrastruktura biti prodata stranoj kompaniji, kao apsolutno legalna imovina Telekoma, tim pre nema razloga da regulator bude milostiv u budućnosti. Sve bi to bilo na dobrobit razvoja telekomunikacija u Srbiji, a naročito broadbanda koji je od krucijalne važnosti za prosperitet Srbije na putu u Evropu.

Neću da se ponavljam oko toga šta i kako rade nezavisni regulatori za dobro korisnika u svojim državama. Ako hoćete da vidite kako to radi ARCEP u Francuskoj ili OFCOM u Britaniji, pisao sam o tome ovde, ovde i ovde, da li da kažem sluteći ovakvu situaciju kod prodaje državnog operatora. Ali ljudi na funkcijama nemaju vremena da čitaju blogerska naklapanja.

Apsolutno je nevažno pitanje monopola, državnog ili privatnog (ovde pisao). Ja opet smatram da je državni monopol daleko gori i opasniji od privatnog, jer se privatni može suzbijati konkurencijom i otvaranjem tržišta, dok se u državni monopol teško može dirnuti. Mislim da su dosadašnja iskustva za ovu tezu očigledna. Osim toga, privatni monopol nastaje legitimnom težnjom privatnog vlasnika da zaradi što više zauzimanjem što većeg tržišta (na sreću, tu su antimonopolske komisije), a državni monopol nastaje diktatom, dekretom i stavljanjem državne šape na neku oblast poslovanja. Imamo li antimonopolske komisije, regulatora sa nemalim ovlašćenjima, zaštitu potrošača, solidne zakone ZEK i ZPI? Pa o čemu onda pričamo? Nemamo petlju za neke stvari?

Nekoliko puta sam pisao i o tome da je infrastruktura mogući odličan izvor prihoda i mislim da će novi vlasnik Telekoma to vrlo dobro znati (i direktor Telenora se onomad nadao da takva svest postoji u Srbiji). Nisam ni toliko pametan ni vidovit, jednostavno pratim šta i kako u ozbiljnim kompanijama rade. Stoga smatram da će novi vlasnik uposliti i koristiti sve raspoložive resurse koje Telekom ima, pa i slobodne kapacitete u mreži. Ako će zbog toga da utanji sa investicijama – pa šta?... Investicije nisu same sebi svrha, već treba da služe prihodu i isplativom biznisu. Osim toga, ako neće nove gazde Telekoma (a sumnjam da neće!), investiraće drugi operatori! Omogućite, gospodo, da i drugi ulože u telekomunikacije, da se nova otvore radna mesta da ne moraju toliko da brinu oni koji će biti višak ili nepotrebni u privatnom Telekomu.

Izdvajanje TTK i eventualno pristupne mreže iz imovine Telekoma drastično bi smanjilo vrednost tj. cenu Telekoma. Sa druge strane, to je tako složen i kompleksan posao da, bojim se, teško bi u našim političkim i stručnjačkim uslovima to bilo ostvariti. Bezbednosne strukture su izgleda zadovoljne epilogom sa infrastrukturom, tako da je u budućnosti sve zavisi samo od RATEL-a. Tačka na 100 godina samoće.

O fami oko povećanja cena u nekom novom postu. Ovaj post posvećujem našem drugu Slobi koji je branio čast struke pre par dana na RTS-u (emisija Oko magazin) i posvećujem Verici koja se nezasluženo našla u ortakluku sa ljudima koji u celoj priči isključivo brane svoje ogromne privilegije. Slažem se ja da se Telekom prodaje zbog bankrota, ali koja je alternativa? Odavno je jasno da će većinski paket Telekoma morati da bude prodat. Šta se čekalo sa pripremom terena? Šta je bilo - bilo je, sada je najvažnije misliti i pripremiti se za period posle prodaje i obezbeđenje što boljih uslova za razvoj srpskih telekomunikacija.

Sedam

Licitiranje je gotovo. Alea jacta est! Rulet je u završnoj fazi. Hteli smo jake igrače, imamo ih! I nije bajka o Snežani i 7 patuljaka niti o vuku i 7 jarića, već o snaši i 7 bogatih prosaca (DT, TA, FT, VeI, AM, Vim, TrC). Ovo bi se zvalo otprilike srpska antiteza. Ali da se manemo gramatičkih zavrzlama i pređemo na temu.

Pretendent iz postojbine Brzog Gonzalesa nekako je tiho podneo kandidaturu i izgleda kao da će imati ulogu zeca za povećanje apanaže konsultanta u procesu privatizacije. Ja lično se ipak ne bih kladio na to, imajući u vidu situaciju na mobilnom tržištu SAD. Moguće je, dakle, da će pokušati da smrsi Nemcima. Veder investments će možda pokušati da pored Oraskoma "mazne" još jednog nacionalnog giganta, što bi rezultiralo kao dobar i stabilan biznis tronožac Egipat-Italija-Srbija. A i Srbija ima more preko mtel-a CG ;).

Najviše prašine podigao je ruski tycoon jevrejskog porekla, vlasnik Alfa grupe, u okviru koje posluje telekomunikacioni holding Altimo, koji opet poseduje akcije u nekolicini prilično uspešnih telco operatora u zemljama bivšeg SSSR-a. Ponude su podneli Vimpelcom i Turkcell, u kojima Altimo poseduje 44% odnosno 6.6% akcija. U Vimpelcomu je partner Altima niko drugi do norveški Telenor! Zajedno deluju vrlo, vrlo uspešno – knowhow Telenora i money Altima, širom Zajednice nezavisnih država bivšeg SSSR-a.

Odmah je počelo trljanje ruku i pominjanje nekakavih 2 mlrd €, i preko 2 mlrd itd, sve onako po srpski pravi se račun.... ili sprema ražanj, kako ko više voli. Ali ne zaboravite - Altimo je partner Telenora. Nije nemoguće da je Vimpelcom ovde zbog Telenora, a Telekom Austria zbog svog VIP-a. Nije loše za male pare detaljno pročešljati biznis najvećeg konkurenta u Srbiji. Nemci preko OTE-a znaju situaciju, a i America Movil preko City Banke. Zato su Meksikanci dozvolili sebi da poslednjeg dana otkupe tendersku dokumentaciju. Sa druge strane, fakat je da oni i Rusi imaju najveći investicioni kapacitet tj. kupovnu moć. Ako požele i upuste se u trku, eto narodu Srbije dobrog života i odlaganja neodložnog za još par godina. Nama samo šuške u **** i sve može i sve se zaboravlja. Nadam se da taj film nećemo ponovo gledati i nadam se da će ipak biti pameti.

Ključ, reklo bi se, drži OTE, a čini mi se i da se Vlada Srbije ne uzbuđuje mnogo oko toga da li prodaje svojih 51% ili 31%. Kao da postoji nešto važnije od toga. Ko bi ga znao?

Nekako je Vlada valjda umirila javnost da će, što se tajni i tajnosti rada državnih institucija tiče, sve biti u redu, jer će sistemi veza MUP-a, Vojske i bezebednosnih agencija biti izuzete iz infrastrukture koja se prodaje strancima. Koje to tajne kad je Srbija u pitanju postoje i šta to stranci ne mogu da saznaju u ovoj zemlji Srbiji? No, dobro je malo umiriti narod po pitanju infrastrukture, da bar zna da stranci neće moći da ga prisluškuju. Neću ovde oko pitanja infrastrukture koje pojedinci, koji ne razumeju o čemu je reč, potpuno pogrešno apostrofiraju i postavljaju. Posle tendera svi su pametni, a pre toga?

U igri oko srpskog ujedinjenog telekomunikacionog tržišta su, dakle, Nemci, Austrijanci, Rusi, Turci, Francuzi, "Amerikanci". Nećemo prizivati istoriju i istorijska iskustva. Nadajmo se da će Srbija (i srpske telekomunikacije) ovoga puta dobro proći. Ako ni zbog čega drugog, 7 važi za srećan broj!

Skajperi rekordno

Krajem novembra postignut je jedan neverovatan rekord: preko Skype-a je istovremeno na vezi bilo 25 miliona ljudi (25 mil razgovora!). Nije to slučajno i nije došlo do pada „sistema“, jer na softveru koji sve to omogućava radi oko 800 stručnjaka. U današnjoj, a tek negdašnjoj fiksnoj telefoniji svi se k'o od đavola plaše takvih „novogodišnjih“ situacija, kad padaju centrale i "zaglupljuju" se raznorazni mrežni elementi. Skype je, na radost korisnika, očigledno ozbiljna aplikacija, nema nikakve sumnje i dileme.

Kažu da je tokom 2009. ostvareno ukupno 113 mlrd Skype2Skype minuta, a u prvih 6 meseci ove godine čak oko 40% Skype2Skype minuta čine video minuti. Dakle, u Skype-u video pozivi uzimaju maha. U 3G mobilnoj, video poziv nije baš zaživeo kao usluga, ali evo „našao se“ preko Skype-a. Kad informatički ojačamo, a kažu da u više od 50% srpskih domaćinstava imaju računar, i broadband postane dostupniji i rašireniji, Skype će opasno ugroziti fiksni telefonski biznis. Treba li još jednom da kažem da je srpski model ovog biznisa opasno zastareo i da ne treba čekati da se još opasnije uruši. Postaće to, po svemu sudeći, nečija tuđa briga, ali svejedno. Princip je da afirmišemo ono što je dobro i za korisnike i za operatore.

Prvo USA LTE iskustvo

Prvi rezultati korišćenja Verizonove LTE mreže pokazuju da se brzine u okvirima obećanog 5-12 Mbps DL (npr. u Washingtonu max 10,6 Mbps, min 6,6 Mbps). Mreža još uvek nije opterećena, ima malo korisnika, no videćemo kakva će biti iskustva kad se malo više njih “nakači”. S obzirom da se radi o USB LTE modem korisnicima, s ovim brzinama moći će da potroše svoje data pakete (5GB ili 10 GB) za svega par sati. Za normalno surfovanje (browsing, video streamovi, muzika) toliko brzine i nisu potrebne, dok je za gaming i downloading sve malo. Hoću da kažem da normalnim surferima velike brzine i nisu preko potrebne, ali je zato unlimited data (neograničena količina podataka) vrlo poželjna. Popularne cene – da ne govorimo.

Očigledno je i da je rad Verizonove LTE mreže na 850 MHz vrlo dobar u smislu prostiranja i pokrivenosti, hoću reći signali lako “ulaze u kuću”. Ovo kažem jednostavno zbog evropskih težnji da se LTE uglavnom implementira na 2,6 GHz, što je frekvencija na kojoj radio-talasi na svom putu ne savladavaju prepreke lako i jednostavno. To opet podrazumeva veći broj baznih stanica i skuplju mrežu...
Reče (mi) onomad na prvom MoMo gospodin Pletchko iz Nokie da je američko tržište različito od evropskog i da primeri iz Amerike nisu baš upotrebljivi za evropske analize. U načelu se slažem kad je primena tehnologija i servisa u pitanju, ali se štošta može naučiti iz njihovih iskustava. Ovo je, smatram, očigledan primer. Oni su dovoljno bogati i moćni da prave eksperimente, a mi smo valjda dovoljno pametni da iz toga nešto vidimo i naučimo.

Prednost LTE tehnologije u ovom trenutku nije tako uočljiva, ima puno nepoznanica i rizika kad je intenzivnija eksploatacija u pitanju, nema očite prednosti u korisničkoj ponudi, usled nedostatka mobilnih aparata nema ni prave slike ponašanja tržišta (podsećam da smartphonovi baš gutaju podatke!). U čemu bi HSPA+ ili čak HSPA 7,2Mbps bio manjkav u odnosu na ovakav LTE danas?

Ja nisam za tehnološke mehurove od sapunice, niti za srljanje u tehnološke inovacije radi pomodarstva. Samo sam za to da se realno razmišlja šta današnjem korisniku treba, a od čega provajderi i operatori mogu da žive. Ako se neko ne slaže sa mnom, samo ću ga podsetiti na aktuelnu svetsku ekonomsku krizu. Teško je napraviti perpetuum mobile u ekonomiji.

Rano je za LTE! Osnovni uslov za LTE je all-IP mreža. Uslov za obogaćenu ponudu i servise sa dodatnom vrednošću (VAS) kroz LTE je IMS. Uslov za ulazak u LTE priču su frekvencije i raspoloživ spektar. Uslov su i navike i potrebe korisnika, možda pre svega. Uslov svih uslova je da sve nabrojano – košta! Zato treba misliti na vreme, šahovski razmišljati, da ne bude posle “infrastrukturu je trebalo izdvojiti”. Posle bitke svi generali su pametni.

Bez aparata u LTE

Verizon je ispunio obećanje da će do kraja 2010. pustiti u rad svoju LTE mrežu u 38 najvećih gradova u SAD, plus 60 aerodroma. Just in time, pred božićnu potrošačku groznicu. LTE aparate nisu ponudili (biće ih sredinom 2011.), već samo 2 tipa LTE USB modema. Brzine će realno biti 5-12 Mbps download i 2-5 Mbps upload, reklo bi se ništa spektakularno. Nudiće dve vrste paketa - 5 GB podataka za 50$ mesečno i 10 GB podataka za 80$ mesečno, plus svaki dodatni 1GB još 10$ doplate. Interesantno je da je ova ponuda za oko 10$ jeftinija od postojeće za Verizonove 3G pakete. LTE modemi koštaju 100$ uz dvogodišnje ugovore i sa uračunatih 50% popusta. Korisnici smartphone-ova, kojih u SAD ima sve više, moraće da se strpe za LTE.

Verizonova LTE mreža radi na 700MHz i samim tim ima dobre uslove za dobar domet i dostupnost. Kao prva velika LTE mreža u SAD, za ozbiljnog konkurenta imaće WiMAX mrežu operatora Clearwire koji uz 2 tipa 4G smartfona nudi flat pakete, bez ograničenja količine podataka, za 45$ mesečno. AT&T planira LTE za polovinu sledeće godine.

Naravoučenije ove priče je ponuda pred (pravo) vreme kupovine i (ne)kompletnost ponude. Doziranje potrošnje, video streaming na kašičicu – ne vole operatori da im se arči mreža – je nepopularni deja vu. A i bolje je jake potrošače gigabajtova držati što dalje od mreže na početku, za svaki slučaj.

Kompletnost ponude podrazumeva svakako primamljive i atraktivne aparate i promotivne cene (jeftinije od postojećeg 3G). Pravovremenost ponude podrazumeva dobar tajming za prodaju. Ako ne prodate na vreme, izgubili ste. Džaba vam sve mašine ovog sveta, ako ljudi ne odrade na vreme i kako treba. Svetlo mora da se upali odmah, jer posle može biti kasno.

Srbi vole Operu

Malo me iznenadila vest da je Srbija broj 1 u Evropi po rastu mobilnog interneta (najbrže se razvijamo, šta li?). Vest potiče od Telenora tj. Opere softver koja je objavila da korisnici u Srbiji dnevno otvaraju najviše web stranica koristeći Opera browser na Telenorovim telefonima. Otkud baš znaju koliko sajtova otvaraju, da ne pitam baš i koje sajtove otvaraju. Ako znaju prvo, znaju i drugo, a onda znaju i ko šta otvara. Google sigurno zna više i zna bolje. Oni osim search mašina imaju i Gmail i još ohoho. Mogu da objave npr. ko su najveći XXX manijaci. Kome je trebala ova priča?

Mobilni internet u Evropi je na kraju 2009. bio na nivou od jedva 5,2% penetracije. Svetli primeri su Austrija, Portugalija i Finska sa preko 15%. Stoga ne čudi što Finska već proba i LTE. U Portugaliji 3 najveća mobilna operatora nude brzine 21Mbps (konkurencija gura napred), u Austriji su slične brzine.

Glavna prepreka razvoju mobilnog broadbanda su male brzine i loša pokrivenost, a rekao bih i deljenje resursa. Glavni pokretač je rast prodaje smartphone telefona, a i USB „donglića“ za laptop i netbook računare. Retko koji od oparatora ne dozira količine podataka i ograničava mesečni protok na 2,3,5,10 GB. Može se reći da mobilni internet još uvek nije isplativ za mobilne operatore.

Korisnici inače više vole bežičnu nego žičnu konekciju, nekako pruža veći stepen slobode (za poneti). Interesantno će biti posmatrati kanibalizaciju ADSL servisa kad „proradi“ mobilni broadband. Biće sigurno, ali ne u tolikoj meri, ne svuda jednako i po istom modelu. Mislim da operatori koji su i fiksni i mobilni moraju da pažljivo odmere svoje broadband biznis modele za budućnost.

Zašto se u Srbiji još uvek dozira mobilni broadband? Tek na 3,6 Mbps, a relativno lasno (softverski upgrade) može da se podigne na 7,2 Mbps. Ne znam da li je neko ozbiljno planira HSPA+. Mreža se ipak mora pripremiti za to. VIP se još uvek drži rezervisano u 3G, Telenor skoro udario promotivnu prodaju, a Telekom startovao, pa malo utihnuo i posvetio se promociji M2M.
Čuo sa na Telforu da Orion priprema EV-DO rev.B (do 9 Mbps), to bi bilo konkurentno. Navijajmo da korisnici u Srbiji dobiju što više i što boljih mogućnosti.

Ja i MoMo

Održan je i prošao uspešno prvi srpski MoMo - Mobile Monday Srbija. Zahvaljujući organizatorima, koji su i čitaoci mog bloga, imao sam čast i zadovoljstvo da budem prvi uvodničar sa predavanjem o novim mobilnim tehnologijama i aktuelnim trendovima u mobilnim komunikacijama. Bio je live stream prenos, biće verovatno uskoro i snimak dešavanja. Moja prezentacija će biti dostupna svim zainteresovanim, otvoreno delimo i razmenjujemo misli, znanja i informacije. Po mojoj proceni bilo je prisutno oko stotinak mladih ljudi, ljubitelja ICT. Nadam se da su prvog MoMo-a poneli dobre utiske i da će čitati ovaj blog i učestvovati u komentarima. Organizatorima, uz još jedno hvala, čestitke za trud i entuzijazam. Želim im da svaki sledeći MoMo bude uspešniji od prethodnog.

Pruga sporednog koloseka

Mi Srbi se retko držimo one naše “prvo skoči..”. Dakle, Meksikanci nisu otkupili tendersku dokumentaciju , već treba tj. očekuje se da je otkupe.

"Početi razvoj gledajući na Evropu iz Srbije nema nikakvih prednosti, jer smo mi van tih osnovnih telekomukacionih pravca, odnosno nismo neposredno vezani za mreže koje njih interesuju. Druga stvar, postoji velika razlika u tehničkim, tehološkim i vrstama usluga koje Amerikanci imaju u odnosu na evropske telekomnikacije“, kaže Bušatlija u svom komentaru na sajtu B92.

Da, početi život gledajući na Evropu iz Srbije, za našu decu je, gospodine Mahmude... no da se vratimo na temu.

Otkud Vi, gosn Bušatlija, znate da smo mi van osnovnih telekomunikacionih pravaca i koji su, molim Vas, ti pravci? I otkud znate koje mreže interesuju gazda-Slima? Ovo za Siti Banku – slažem se sa vama, verovatno jesu ša’nuli gazda-Slimu da imaju nešto interesantno za njega i da bi moga’ pogledat’.

Druga stvar, NE POSTOJI velika razlika u ikakvim uslugama koje Amerikanci imaju u odnosu na evropske telekomunikacije. Naročito ne u Južnoj Americi gde je "American Movil" veoma prisutan. Nema američkih i evropskih telekomunikacija! U pitanju su možda neke druge finese, ali one su suštinski nebitne. Vi kao ekonomista i stručnjak za strana ulaganja sigurno znate da nije važno da li je koka crna ili bela, važno je da nosi jaja. To je, verujem da ćete se složiti, jedini telekomunikacioni pravac koji zanima gazda-Slima i ostale potencijalne kupce.

Na kraju, ne zamerite gosn Mahmude, ali u Srbiji ima mnogo stručnjaka iz telekomunikacija koji već opterećuju ovu temu tobože iz stručnog ugla, nemojte i Vi davati “telekomunikacioni” doprinos. Dajte nešto iz ekonomije, jer ovo i jeste ekonomska tema. I da li Vi uopšte navijate da neko ovde uloži neke pare ili hoćete da mu kažete da nije ovde mesto za njega? Odnosno, koga biste voleli da vidite na našem "sporednom" telekomunikacionom pravcu?

Možda se mnogi podsmevaju čika-Mirkovoj izjavi da je jedina šansa da partije izađu iz javnih i državnih preduzeća u tome da država proda ta preduzeća, ali to je, na opštu žalost svih nas, tužna srpska istina. Ta preduzeća, ako neko to ne vidi, ne mogu u roku od nekoliko godina preživeti dve-tri promene vlasti koje automatski znače i promenu menadžmenta tih preduzeća. Briga nekog od partijskih kadrovika za firmu i privrednu karijeru ako je tu do sledećih izbora. (Retki izuzeci ne opovrgavaju pravilo.)

Tužno u ovoj zemlji je što iz ovih ili onih razloga svi koji znaju i razumeju u čemu je kvaka, ćute, ne progovaraju i to traje. Ivo Andrić je rekao: “Dođu tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budale progovore, a fukara se obogati.” Koliko će kod nas trajati to PONEKAD?

Sombrerosi ante puerta

Vlada Srbije nije džaba produžavala tender za prodaju Telekoma Srbija. Za takvog igrača, najvećeg među do sada prijavljenim, je sigurno vredelo produžiti, bar kad su pare koje Vlada očekuje u pitanju. Neko će na kraju nakriviti sombrero, a možda i dva.

America movil, multinacionalna telco kompanija sa sedištem u Meksiku, koja maltene nema gde nema svoju kompaniju diljem zemlje Severne i Južne Amerike tj. SAD, Karipske zemlje, srednja i cela Južna Amerika (u Kanadi ih nema). Po broju pretplatnika, 4. mobilni operator u svetu! Jedan od najprofitabilnijih operatora u svetu, sa EBITDA marginom preko 60%! Specijalisti za pretežno prepaid tržišta (kakvo je i srpsko). U većini zemalja gde su prisutni, njihove ćerka-firme imaju apsolutnu dominaciju u tržišnom učešću, rekao bih da im Srbija i zbog toga paše. Prihod prošle godine preko 30 mlrd $ na 41.000 zaposlenih i oko 260 miliona đuture sabranih korisnika (brzo sračunajte kakav se prosek traži). Sve njihove brojke i rezultate kad gledate – da se smrzneš! Sve prognoze govore da će im poslovanje i prihodi i narednih godina biti veoma stabilni.

Kompanija iz reda Fortune 500, većinski vlasnik jedan od najbogatijih ljudi sveta, a pristojan procenat vlasništva ima i AT&T. Sad ćemo videti koliko se T-mobile zamerio Amerima u tzv. 4G priči u SAD. America Movil su početkom godine pobedili Telefonicu u trci za Telmex-om, jednim od najvećih fiksnih operatora u Meksiku (i šire). Kupuju li, kupuju – ne mare protiv koga igraju na tenderima! Mislim da imaju i strateško partnerstvo sa Vodafonom.

Meksikancima je Amerika izgleda postala tesna. Sećam se da se pre dve godine u Davosu, AT&T interesovao za Telekom Srbija (mrzi me da googlam link, verujte mi na pamćenje). Možda ima veze, možda nema. Jedno sam siguran, ozbiljni pretendenti na TS se sada češu iza uveta, a kompanjero Mirko sigurno gladi bradicu. No, favoriti jesu, ali Srbija kao strateški cilj ima EU. Videćemo da li je svejedno kome će otići una paloma blanca na NBgdu! Ako zanemarimo politiku (molim?), hteli su igrača ili igrače, dobili su ih, naročito ovog poslednjeg.
.

Hvala, nismo gladni

Zahvaljujući našeg drugu Perketu, danas popodne na Telforu prisustvovali smo okruglom stolu o otvorenom tlk tržištu i strategiji ulaska novih operatora. Ekipa uvodničara brojna i internacionalna, moderator zvani DIrektor odličan, baš se trudio da ispoštuje goste pitanjima i one more. Nekako se očekivanja auditorijuma otupe u dugačkim uvodima, tako da je manjkalo provokacija koja bi isprovocirala slušaoce, a možda je tako i trebalo da bude i svi zadovoljni. Iskren da budem, nisam ni ja očekivao varnice. Da je Srbija obećavajuća zemlja za razvoj telekomunikacija, to je nepodeljeno mišljenje. Blago nama, šta bismo više od toga!

Zaključak po mom slobodnom utisku je: tržište u Srbiji je siromašno i nema rezona ulagati ovde, tj. ne postoji u ovom trenutku dobar business case da se neko odluči da zagrize. A ko želi crazy business, neka izvoli. Jedan gost-operator iz inostranstva kao razlog lepo navede da su ovde cene iznajmljenih linija enormno visoke u odnosu na srednjoevropske zemlje, a bez iznajmljivanja linija za početak teško da bi neko došao do korisnika. Imali smo prilike da čujemo da su te, pomenute cene visoke zbog drugih cena koje su male (cene telefoniranja i telefonske pretplate), sa čime ja nikako ne mogu da se složim, a naprosto to i nije istina. Vređa inteligenciju i logiku. Da nije bilo toga, ne bih verovatno ni napisao ovaj post.

Da li je lako ili teško početi biznis u telekomunikacijama i otvoriti tlk firmu - mišljenja i iskustva su bila oprečna.
Jedno je fakat - imaćemo nekoliko optičkih mreža i putanja gore-dole po Srbiji, valjda su investitori znali šta rade. Da l' mi se učinilo ili je kolega iz Telenora rekao da im optički backbone treba pre svega za mobilnu mrežu? Treba, nije da ne treba, ali to onda znači da im je fiksna za sada u drugom planu. Telekom svejedno, po rečima njegovog vrhovnog stratega, spreman čeka konkurenciju, na što Perke reče: "Dobro, dobro, videćemo da li ste spremni." Ja ne bih da spominjem zaostavštinu, ali telekomunikacionog slona je teško baciti na kolena.

Šta je i kome poručeno sa ovog skupa i ko je šta zaključio - šta reći, bili su uglavnom svi koji nešto treba da zaključe.

Stubovi krajputaši

Kad već u prethodnom postu pomenuh zajedničku mrežu, pade mi na um izjava komercijalnog direktora Telekoma od pre 10-ak dana:

„ ...Zbog toga je svakom operateru u interesu da izdaje svoju infrastrukturu, tj. da je podeli sa drugima i sa njima gradi infrastrukturu budućnosti. Prihodi od izdavanja infrastukture nisu veliki, svega par procenata od ukupnog prihoda, tako da demistifikujemo tu priču da „Telekom“ skupo izdaje svoju opremu. .... Kada prolazite autoputem, vi vidite tri stuba: naš, Vipov i Telenorov, što je nepotreban trošak, jer je za pružanje usluge dovoljan jedan. Neizdavanjem infrastukture nećete nikoga zaustaviti da napravi svoju. U razvoju tehnologije treba da vidite šansu da pospešite svoj razvoj. Vidite šta „Fejsbuk“ i „Gugl“ znače u svetu – imaju stotine miliona korisnika koristeći infrastrukturu drugih operatora.“

Ništa mi nije jasno i ne znam u čemu je onda problem? Ako postoji svest, u čemu je onda kvaka? Da li ovo znači „Dođite, Telekom vam nudi svoju infrastrukturu“? Ovo „prihodi od izdavanja nisu veliki“ – može da bude i zato što se malo kapaciteta i resursa izdaje, ne mora da znači da su cene niske... Kome je upućeno ovo „Neizdavanjem infrastukture nećete nikoga zaustaviti da napravi svoju“? Kopka me ova tema već nekoliko dana, nisam shvatio u čemu je poenta cele priče i evo, švedski šlagvort me „navuk’o“ da je ipak podelim sa vama.

Malo je reći da se potpuno slažem sa navedenim citatom! Jedino sa čim se baš ne slažem je rečenica „U razvoju tehnologije treba da vidite šansu da pospešite svoj razvoj.“ Ja često imam običaj da kažem „ Tehnologija sama po sebi, ne znači ništa“. Daleko od toga da ovim želim da se „nadigravam“ sa citiranim kolegom. On je veliki direktor velike kompanije, a ja pisac bloga – sve je jasno! Ali živi smo ljudi, a izrečena misao nije više u vlasništvu onih koji su je izrekli.

Švedski LTE sto

Zemlja švedskog socijalizma, Švedska dakako, uspostavila je konkurenciju i u LTE segmentu telekomunikacija (LTE=Long-Term Evolution). Operatori Tele2 i Telenor su stali uz rame TeliaSoneri i komercijalno pustili u rad LTE mrežu u 4 velika švedska grada (izvor: pcworld.com). Do 2012. planiraju da pokriju 99% populacije u Švedskoj.

Napravili ljudi iz Tele2 i Telenora zajedničku firmu Net4Mobility koja će upravljati njihovom zajedničkom LTE mrežom (outsourcing!), a oni, svako za sebe, nude usluge po svojoj volji i biznis modelu. Tele2 nudi LTE pretplatnicima ugovor na 18 meseci, pri čemu je prvih 12 meseci mesečna pretplata 299 švedskih kruna (32 €), a posle toga 499 kruna (53,2 €). Telenor, sa druge strane, nudi dvogodišnje ugovore, pri čemu je prvih 6 meseci besplatno, a posle toga je mesečna pretplata 599 kruna. TeliaSonera, čini mi se, takođe ima mesečnu pretplatu 599 kruna (64 €), ali za razliku od konkurenata koji nude neograničen DL/UL, Telia ima mesečno ograničenje na 30GB.
Prosečne brzine koje se realno mogu ostvariti su između 20 i 40 Mbps, što je vrlo konkurentno fiksnom broadbandu. Istraživanja pokazuju da u svaki treći švedski BB korisnik planira da sledeće godine kupi LTE opremu. Inače, cena 3G u Švedskoj kod Telie, sa 20GB mesečne potrošnje, iznosi negde oko 10€. A u Srbiji za ove pare, bate?

Za one koji bi da razmisle o napisanom, mali rezime i podsetnik: pomenuo sam outsourcing održavanja, zajedničku mrežu, konkurenciju i takmičenje u ponudi i diferencijaciji usluga, pomenuo sam cifre pretplate koje su niiiišta za švedski standard.
Ovo je, oprostite dragi čitaoci, iz razloga rezignacije, jer su se sad neki pametnjakovići setili da smo možda svi naje*ali ako se uz Telekom proda i monopol nad infrastrukturom. E pa, braćo, o nekim stvarima mora mnogo unapred da se razmišlja, pisao čika-Sale i o tome još lanjske godine, al’ nije napisao da se obrati pažnja. (Evo još malo da se podsetite Aleksandre i mene od pre tri godine). Zato sad pametni obratite pažnju, briga me inače za Tele jedan i drugi i za LTE po meri švedskog građanina. Šveđanke ne spominjem namerno, jer ovo čita i moja žena.

Ugrožena budućnost

Aleksandra je izgleda otišla u Ameriku na studije odmah posle lekcija „Početak II svetskog rata u Srbiji“ iz istorije. Da nije tako, znala bi da „okupatori“ više ne streljaju 100 za jednoga i da će i u tom prodatom Telekomu većina trenutno zaposlenih ipak morati da ostane da nešto radi. Neki od dobavljača i izvođača „domaćih izdajnika“ trebaće i za funkcionisanje tog „njihovog“ Telekoma. Jeste da su Telenor, VIP, čujem i Orion, pozapošljavali sve same marsovce i liliputance, nijednog ispravnog Srbina (tj. građanina Srbije) nema, a i da ima - odakle taj i čiji je? Bazne stanice, kablovsku i nekablovsku infrastrukturu im grade...da ne kažem ko, ali nisu naši sigurno. Oprema im je garant stranjska, a stranci sve prisluškuju – normaaalno. Gle slučaja, u istom broju Press-a čitam naslov „VIP vodio studente u Beč“. Na lepom plavom Dunavu. Ma idi, kakav Beč, nemojte ni da čitate takvu propagandu, vode ih na prinudni rad, u radni logor takoreći. I to ove mlade, talentovane, vredne – takvi njima trebaju da rmbaju. A i ova njihova sponzorstva (VIP i odbojkaši, Telenor i srpski olimpijski tim), to vam je samo da se lakše naviknemo na strano prisustvo. Radnici i seljaci, još nije kucnuo čas ali dileme ne sme da bude, slušajte šta vam poštena inteligencija kaže, časne i patriotske firme neće se leba najesti od novog gazde Telekoma, a tek mrvice će ostati za neke kolaboracioniste.

Javio se i krem srpske inteligencije iz dijaspore koji je voljan da rukovodstvu Telekoma i široj javnosti pokaže da su (citat) „spremni da pomognu stručnim savetima i svojim međunarodnim iskustvom u efikasnoj organizaciji „Telekoma".“ Ako se ovaj scenario ne ostvari i njihova ponuda ne prihvati, naši inostrani stručnjaci u svojoj peticiji (verujem makar ćirilicom potpisanom ako ne i napisanom) kažu:

"Prodajom „Telekoma Srbija" znatno će se smanjiti posao domaće telekomunikacione industrije i mogućnost da se mladi zaposle, zbog čega bi i budućnost elektrotehničkih i elektronskih fakulteta u Srbiji i RS bila ugrožena."

Prosto se pitam šta je ove potpisnike oteralo iz Srbije, jer Telekom još uvek nije privatizovan. Izgleda da oni tamo preko misle da se svi mladi zapošljavaju samo u Telekomu i da sva srpska telekomunikaciona industrija može i treba da radi samo za Telekom. Naopako za Srbiju ako je tako i ako bi bilo tako. I batalite više da nam sa bezbedne distance solite pamet šta mi koji smo u Srbiji da radimo sa našom i vašom otadžbinom! Znate zašto ste otišli i ostali tamo kao što valjda i mi znamo zašto smo tu gde jesmo. Zajebite peticije, dođite ovde, organizujte se i prospite velike planove i ideje, možda se neki od nas i prime na njih, pa da pravimo državu kakvu bi želeli da ostavimo bar našoj deci ako je za nas kasno! Vi svi, bre, u Amerikama izgleda postanete veći komunisti nego što ste bili kad ste otišli!

Ex-ministarka podrazumeva da, ako država na nešto utiče, to mora da je prava i 100% ispravna stvar i da je razvoj domaće industrije za domaće tržište tako željno očekivani i samodovoljni perpetuum mobile. Sličan lek za srpske muke vidi i njen bivši kolega iz Vlade koji bi da podelom para narodu podstakne kupovinu koja će opet podstaknuti proizvodnju, proizvodnja zapošljavanje, baba za dedu, deda za repu i svi srećni i zadovoljni! A profesorka konstatuje:

"Kad se „Telekom" proda, država više neće moći da utiče na to da se kupuje od domaćih firmi i tako podstiče razvoj domaće industrije."

Kupujte domaćO, ako može u Maxi-ju, please! Da ne mislite da se šalim, ja sam redovan u Maxi-ju u Jerkoviću! Ali samo kratko na iznetu tezu: kupovina od domaćih firmi ne podrazumeva i razvoj domaće industrije (npr. prodaja robe inostranih proizvođača opreme, a domaće firme koje to rade - da ih ne pominjem, sve sami sponzori Telfora recimo). Ono što je nezgodno u celoj priči su "naše tj. njine" domaće firme za koje vlasti neće moći da utiču kod privatnog vlasnika, vrlo verovatno.

"Prodajom „Telekoma" i kvalitet studija će degradirati, jer profesori neće imati mogućnosti da kroz saradnju s industrijom steknu praktična iskustva koja će preneti studentima."

Pre nego se rasplačem nas zlehudom sudbinom profesora koji više vole da razbrajaju kablove nego da mrse kose devojačke, ajde da poverujemo profesorki da bi ovde bila u pravu i evo, da ne kažete da samo kritikujem, ja nudim rešenje za ovaj problem: sve inženjere koje će taj novi gazda bez pardona i bez ikakave sumnje da otpusti, zaposliti na elektro-fakultete kao predavače, da prenesu svoja praktična iskustva studentima! Time ćemo doakati surovim i bahatim kapitalistima; inženjeri iz Telekoma neće ostati bez posla; studije će (ipak) zadržati kvalitet; Aleksandra će od novih kolega nešto možda moći da nauči, a studenti će biti srećni jer će neko konačno moći da im pokaže kako treba (praktično)!

I za kraj argumenti opozicije (Mirović, SRS) : "Vlast kaže da će novac od prodaje da uloži u infrastrukturu. A telekomunikacije su za državu isplativije od infrastrukture! Molim vas, pa ko će se voziti tim putevima?..."

Ako ne bude bilo službenih vozila Telekoma, zaista malo ko. Ali, gospodine Miroviću, postoji valjda neka Srbija i van Beograda i Novog Sada? Odavno su bili izbori, pa ste izgleda zaboravili na tu činjenicu? Pola Srbije je Beograd i Novi Sad, ostali mogu da „pocrkaju“ tamo gde su. Koji će im putevi? Srbija nije Beograd, a bilo bi mnoooogo loše da Beograd bude Srbija! Zato je svaka vrsta infrastrukture potrebna toj Srbiji, i putna, i telekomunikaciona, i životna! U tome nam neumesne pretpostavke, obmane i izmišljotine neće pomoći.

Apelujem na intelektualnu i društvenu svest profesora Biološkog fakulteta da se uključe u problematiku i analiziraju uticaj prodaje Telekoma na razmnožavanje člankovite gliste u neuzoranim njivama jugoistočne Srbije. Aleksandra me ubi svojim prognozama, utešite me da će bar neka živuljka preživeti prodaju najvećeg srpskog operatora.

Svako radi svoje

VIP je od ulaska na srpsko tržište (jul 2007.) po prvi put prešao u pozitivu. Do sada su, uključujući i licencu, uložili oko 619 miliona €, a samo tokom tekuće godine oko 33,6 miliona. Prihod na tromesečnom nivou je oko 27 miliona €, tržišno učešće 13% sa oko 1,3 miliona korisnika. Da li je ovaj prelom ka plusu pokazatelj da Telekom Austrija ozbiljno ulazi u trku za srpski Telekom?

I dok VIP-u tromesečni prihodi rastu, Telenoru prihodi padaju, a dobit raste. Prihodi su za 8% manji u odnosu na isti Q3 kvartal prošle godine, ali iznose respektabilnih 86,7 miliona €, uz preko 35% tržišnog učešća i 2.984.000 ptp.
Nešto mi se ove srpske brojke oko tržišnog učešća i broja korisnika ne slažu, ali nema zvaničnih podataka iz Telekoma, a ni iz Ratela da znamo šta je bliže istini. Takođe, možemo samo da nagađamo i gde je MTS sa prihodima u odnosu na zahuktale konkurente.

Aleksandra se ponovo aktivirala. Ovo od pre neki dan – uuufff! Naučni radnici ne bi smeli toliko da se služe procenama i neprimerenim i neadekvatnim poređenjima. Fakta, seko, fakta, jer vremena i običaji se menjaju! Danas smo od nje čuli da će profit Telekoma ove godine biti oko 200 miliona €. Interesantno da se zvaničnici Telekoma nisu do sad hvalili tom cifrom, niti je nagoveštavali. Patetika o propasti elektro-struke u slučaju prodaje Telekoma – nemoj, Aleksandra, više, fakulteta ti našeg! O liberalizaciji i prodaji monopola, ex-ministar je mogao možda nešto da uradi da danas bude drugačije. No, ima li smisla polemisati ponovo...

Verica postavlja pitanje prodaje infrastrukure. Ništa sporno, treba, ali samo se pitam zašto pitanjeVladi (njima je svejedno šta i koliko prodaju, samo da kane). Ja bih to pitanje postavio RATEL-u. I to i još poneko. Šta ono beše oko pravljenja katastra kanalizacije i akcionog plana razvoja broadbanda u Srbiji do izborne 2012.?
Uvaženi zemljak ekonomista Zdravković kaže da prodaja Telekoma neće rešiti ogromne finansijske probleme države i, nažalost, slažem se potpuno s tim. Rekao sam i ranije u nekom od svojih postova, malo je i 5 Telekoma. Ali naša posla, o tome ćemo razmišljati sutra, dok ne dođe malo sutra.

A priča je krenula, Dojče Telekom i Telekom Austrija otkupili dokumentaciju za tender. Dojče sigurno s razlogom, a Austrijanci možda zbog razrade strategije VIP-a ili nisu zaboravili Srpsku.
Tako novembarski dani teku...

Svoj si, ako to jesi

Moje obavezno nedeljno štivo Gorčinova kolumna «Pasivni ofsajd» u dnevniku «Blic». Danas iz dva razloga: prvi, kao potpora sa «suprotne» strane mom tekstu od pre 7 dana. A kao drugi, dva citata Gorčinovih misli. Jedan je u naslovu, a drugi:

«Suverenitet ličnosti ionako nije česta pojava u ovim krajevima, pripadnost kraju, gradu, klubu, timu, naciji, veri, partiji – to je oblik mehanizma preživljavanja, to neprekidno svrstavanje pod barjake, stalno militarno ustrojstvo, opetovano dokazivanje da lična autonomija nije ništa, da je kolektivitet, toplo zajedništvo, mlaka barica, ušuškani tor – baš ono za čim čovek žudi. Posebnost, pojedinačnost, samostalnost nisu osobine koje donose boljitak.»

Tačno, uvaženi gospodine «grobaru», ali su to osobine koje zaslužuju poštovanje! U to ime danas Gorčin Stojanović u «Svetu telekomunikacija».

Vreme na drugoj strani

Dobri novinari se informišu. A čika Mita je, malo je reći dobar novinar. Onomad sam čak i ja (pih, jedan od blogerskih mrsomuda), dozvolio sebi da ga prozovem na ovom blogu. Da budem neskroman, vidi se da je bilo opravdano. Nije čika Mita od juče, a niko nije bezgrešan i svako može i da se zaleti malo kad mu se namesti neka dobra prilika tj. tema. Budu tu i emocije i svašta nešto. Parni valjak je pre 10-ak dana svirao poznatu pesmu za naslov.

Nedeljnik „Vreme“ tj. čika Mita, na sebi svojstven način, drugačije, piše o udaji državne mezimice ili mezimca, kako ko voli (a ogromna većina ne voli). Jedan citat samo:

„...Pojednostavljeno, Srbija kao država, zbog budžetskih deficita, stagnacije i opšteg siromaštva, nema finansijske snage da stane iza Telekoma Srbija, koji bi u narednim godinama trebalo da se na domicilnom tržištu suoči sa novom ofanzivom konkurentskih firmi iza kojih stoje dvanaest puta bogatija Norveška i osam puta bogatija Austrija. Zbog toga je verovatno bolje odmah, kroz cenu prodaje, uzeti budući, teorijski desetogodišnji ili petnaestogodišnji profit Telekoma, koji je "u godini prodaje" narastao na oko 130 miliona evra, nego se kasnije jadati da on u praksi nije ostvaren prema očekivanjima, a naročito ne prema potrebama. Srbija teško može "kupiti" i investiciju Fijata u Kragujevcu, a nekmoli u narednoj deceniji "otimati" ili bar "braniti" tržište od norveškog Telenora ili austrijskog VIP-a i istovremeno otplaćivati neto dug Telekoma Srbije od čitavih 758 miliona evra.”

Za neke možda surovo zvuči. Za neke druge - iznenađujuće. U svakom slučaju za razmišljanje. Ali samo ko zna da razmišlja, molim Vas! Da se ne ponavljam više.

Profesionalac

Izvinjavam se čitaocima što na ovaj način moram da odgovorim jednom iskompleksiranom, polupismenom i zlonamernom skupljaču infomacija po dužnosti, koji je ono što je u prethodnom postu pročitao, zloupotrebio u neprimerene svrhe i na neprimerenom mestu. Dakle:

Moje pominjanje Siemensa nije nikakvo udvaranje Nemcima (za koje kaže da mi se neće isplatiti, cccc), već podrška većoj i snažnijoj konkurenciji među proizvođačima opreme!
Veća konkurencija među proizvođačima, jeftinija oprema, bolje za operatore, bolje za krajnje korisnike.
Zajednički rad na projektima više vendora, brža implementacija rešenja, brža komercijalizacija, bolja prilika za operatore da dodatno zarade, korist za pretplatnike od novih usluga.
Tvoja skojevsko-samoupravna svest teško će shvatiti i ove poslednje rečenice, zato oprosti na zamaranju tvoje jedine moždane vijuge.

Stalno govorim da je ovo blog za ljude koji misle i znaju da misle svojom glavom. Za ove ostale je bolje da ne zamaraju svoju sivkastu masicu razmišljanjem o tome šta je pisac hteo da kaže. Ja se stvarno "ubih" od udvaranja i dodvoravanja ovde, dobro je da znam da me je bar neko (konačno) provalio. Nije Luka Laban, ali liči.

Reinkarnacija bakarne mreže

NSN (Nokia Siemens Networks) je uspeo da tehnologijom fantomskog DSL ostvari prenos 825 Mbps na rastojanju 400m i prenos 750 Mbps na rastojanju 500m po dve parice. Istom tehnologijom Alcatel je, podsetite se na ovom blogu, u aprilu ostvario prenos 300 Mbps na 400m, a Huawei nedavno SuperMiMo tehnologijom 700 Mbps na istom rastojanju, ali preko 4 parice. Fantomski DSL biće implementiran u NSN DSLAM-ove hiX 562x/3x.

Izvesno je da bi sa ovakvim bitskim protocima bakarni kablovi doživeli renesansu, a operatori, za početak, ne bi morali da žure sa FTTH/B. Ali siguran sam da će proći bar još par godina do komercijalizacije svega ovoga. Nekako mi je drago zbog Siemensa, jer oni su bili pojam u tehnologijama prenosa kad sam ja počeo da se bavim telekomunikacijama.

Nova konektivnost

Najveći evropski magazin za telekomunikacije pojavio se i u Srbiji! I kad su ljudi bili tako dobri i dobio sam prvi broj časopisa besplatno, mogu i ja da ne budem mufljuz i da im ovde napravim besplatnu reklamu. Dakle, zapamtite CONNECT.

Prvi dobar utisak u uvodniku, kaže glodur Connecta podsećajući nas Dekarta, da danas važi: „Connected, ergo sum“. Briljantno i efektno, a to sam i očekivao od urednika koji ima sličnu frizuru kao Dekart (bar prema slikama).
Drugi dobar utisak - opet glodur i njegova kreativno izražena potreba za novim multimedijalnim mobilcem – pa sad neka izvole oni koji bi se reklamirali u ovom časopisu ;). Iznenadi me glodur svojom konstatacijim da mu mobilni najmanje služi za telefoniranje, kod mene je baš suprotno.
Treći utisak – časopis je naglašeno posvećen mobilnim komunikacijama, pomislio sam na prvo listanje da je to neki novi Mobilni magazin, ali se kroz osnovu smart-telefona vešto provlači potka Interneta i ipak daje neku novu dimenziju časopisu. Ali neće valjati da i naredni brojevi budu na isti kalup.
Četvri utisak – dobra domaća priča sa komercijalnim direktorom Telekoma o M2M (machine-to-machine) komunikacijama, kojoj prethodi odličan evropski M2M „uvodni“ tekst. M2M je vrlo moderna tema i tehnika, koja nudi veliki potencijal i pruža mnoge pogodnosti za korisnike, a lepo je pročitati da neko od direktora Telekoma javno pokazuje da dobro vlada stručnom materijom. Pažnju mi je privukla i sličica u ovom tekstu gde se osoba sa ženskim imenom i kravatom identifikuje na uređaju za evidenciju (str.79), ali i to je sve u duhu modernih shvatanja i tolerancije (za ovo se šalim, ali nisam mogao da odolim ;) )
Peti utisak – Mala škola umrežavanja – ako je već mala mogla da bi da bude prilagođenija za „male“, ali odlično izabrana tema za start.

Sve u svemu, početak obećava i neka je sa srećom! Namerno neću reći „trajali što duže“, jer je to legendarna ekipa koja još od Računara u vašoj kući „preteruje“ sa bitisanjem. Moja preporuka - budite connect-ovani! A mene, ako se za dan pisipresa sete – sete, ako ne – ovo sam uradio za dobro afirmacije telekomunikacija u Srbiji.

Razlog koga je teško odbiti

Kao varijacija na istu temu, vratimo se na domaći teren.

RATEL je, kad je malo bolje razmislio, usvojio primedbu Telekoma da se poveća cena pretplate za bazni ISDN priključak (BRA). Da podsetim, prilikom poslednjeg povećanja cena telefonske pretplate, BRA pretplatici su pošteđeni poskupljenja. Koji su razlozi u međuvremenu naterali RATEL da promeni odluku posle kratkog vremena, za korisnike ostaje tajna. Na prvi pogled, jedno je sigurno: ili je RATEL početkom godine oštetio Telekom ili je Telekom nekim svojim propustom ostao pola godine bez razlike u pretplati za 90-ak hiljada BRA ptp. Koliko je to u parama, lako se može izračunati. No, pre će biti da se RATEL-u može ovako ili onako, sad može, a juče je za juče. Slično je bilo i kod određivanja cene za LLU – baratalo se prosečnim cenama iz okruženja. Hoću da kažem, problem je što pravih, domaćih, realnih argumenata nema i ne vlada se situacijom u domaćim telekomunikacijama. Takav je bar moj utisak iz onoga što se može zvanično pročitati.

Radi istine treba reći da ni pod razno i ni po kom osnovu ne postoji varijanta da pretplata za bazni pristup bude manja od obične telefonske pretplate. To što je RATEL rekao da poskupljenja nije bilo zbog podsticanja novih tehnologija – i vrapci znaju da bazni ISDN odavno nije nova tehnologija, a od pojave ADSL-a je potpuno neatraktivan. Ostaje utisak da se kod nas cene telekomunikacionih usluga još uvek određuju pomalo odokativno, gledajući u tuđe dvorište ili čineći neprincipijelne ustupke. Glavna odgovrnost je, jasno je kao dan, na RATEL-u. Kad je Telekom u pitanju, mislim da se neka negativna kretanja pokušavaju rešiti kroz povećanje cena, a to nikad nije pravo rešenje na duži rok.

Da bi RATEL morao da se uozbilji, dokaz je i promena njihove sopstvene odluke za manje od mesec dana, u predmetu ukidanja jeftine tarife od 15-17h. Taj period je novom odlukom praktično ukinut. Igrale se delije iz regulatorne agencije, te biće od 19, te biće od 21, te može, te ne može, te nismo dobro videli. Ne sporim snagu argumentacije i dokaze Telekoma oko ovoga, mislim čak da je svima jasno zašto je Telekom tražio to što je tražio, mada je moje lično mišljenje i u ovom slučaju slično malopređašnjem. Iz godišnjeg izveštaja RATEL-a, pisao sam ranije o tome, činjenica je da telefonski saobraćaj opada, a logično sa njim i prihod od telefoniranja. Nadomeštaj se onda traži u povećanju pretplate, a narod sve siromašniji. Ako narod počne da otkazuje fiksne telefone, jer može bolje da kontroliše svoje mobilne prepaid račune – šta onda? Samo kažem da o tom scenariju treba voditi računa, jer je fiksno-mobilna supstitucija svetski trend. O kanibalizaciji sopstvenog biznisa od strane telco-operatora – već sam pomalo dosadan. Nije dobro da korisnici stalno gube neke pogodnosti i stalno o nečemu moraju da vode računa.

Sve u svemu, Telekom sam odgovara za svoju poslovnu politiku i svoj odnos prema pretplatnicima, ali zato RATEL ima obavezu jasnosti i transparentnosti prema javnosti i prema korisnicima telekomunikacionih usluga. Iz svake RATEL-ove odluke mora se videti interes prosečnog korisnika i interes razvoja telekomunikacija u Srbiji.

Zar se i to može?

France Telecom je smanjio cene poziva u svojoj mreži za 25%, što će ga koštati dobrovoljnog gubitka prihoda od 30miliona €. Posle 30 godina, rešili su da ukinu sistem zonskog tarifiranja novim tarifnim modelom jedinstvene cene po pozivu. U dnevnoj tarifi (period intenzivnijeg saobraćaja) cene su smanjene za 55%, a u noćnoj (period slabog saobraćaja) čak za 65%. Za njihovih oko 7 miliona pretplatnika, 5 minuta razgovora u dnevnoj tarifi sada će koštati oko 20 eurocenti manje.
Prihod France Telecoma u prvoj polovini ove godine opao je za 2% (iznosi 11,5 mlrd €). Ali eto, odlučili su se da učine svojim korisnicima.

Neki bi potrošnju odnosno tražnju podsticali povećanjem plata u državnim preduzećima, a Francuzi su rešili da probaju snižavanjem cena. Fiksna telefonija ionako treba da se plaća kroz paušal, dovoljno je ona zaradila za svog veka. Operatori bi trebalo da u drugim segmentima traže modele za zaradu. Malo više inovativnosti ne bi škodilo.

Minus 1

Danas je moja Zvezda pokazala svoje tužno fudbalsko lice. Što u pesmi reče, takođe zvezdaš Bora Đorđević “još jedna pobeda Partizana”. Ali nije to poenta niti hoću da pišem o sporom i dekadentnom fudbalu koji igraju naši klubovi.
Jedan do juče veliki zvezdaš, Zvezdina nekadašnja ikona, kapiten, Zvezdino dete, otrčao danas posle tekme prvi na jug pred “grobare” i pokazao majicu sa natpisom: “Oprostite mi moju ružnu prošlost”.

Čovek se stidi svoje prošlosti, dela svog života i svoje karijere, kluba iz koga je postao reprezentativac, stidi se svojih klupskih drugara, navijača kojima je “davao” srce, svoje crveno-bele krvi u koju se javno kleo svojevremeno...
Znam da su ga navijači vređali (ne opravdavam ali ne znam šta je očekivao), da su ga napali huligani u Italiji (ne-dao-Bog-nikome, a spasili su ga saigrači iz njegove ružne prošlosti), neka se je i nudio Partizanu (nisu ga oni zvali), verujem da je kao očajnik sa klupe došao u Partizan sa željom da kroz Ligu šampiona dokaže da je veliki golman,... Ali je danas pokazao da je mali čovek, moralna ruina, dno dna, ljigavi uvlakač... Misli da će ga grobari poštovati zbog toga? Pa za grobare je bar vernost i odanost sve i svja.

Milko je svojevremeno iz inata i fore i skandala radi otišao u Partizan, ali nikad nije popljuvao Zvezdu gde je i dan-danas dragi gost.
Jedan od najvećih naših trenera svih vremena, Miljan Miljanić nije hteo 1975. godine da vodi Real Madrid protiv svoje Zvezde (možda se neko seti Džaje i Kamača i odbranjenog penala Santiljani Olje Petrovića).
Ima nas, navijača Zvezde, koji smo možda profesionalno razumeli Stojkovića, zbog reprezentacije. I na nas je pljunuo! Ne znam da li se ikada iko od Zvezdaša ovako poneo prema svom klubu, klubu koji ga je stvorio. Ne znam kako će da pogleda u oči zvezdaše-saigrače iz reprezentacije.
Eduardo da Silva, Brazilac - hrvatski reprezentativac, dao gol pre neki dan za Šahtjor protiv Arsenala i nije hteo da se raduje jer je do juče bio igrač Arsenala! A ko je danas gledao utakmicu video je šta je sve moralni patuljak u dresu golmana Partizana radio i izvodio u duelu sa klubom u kome je ponikao. Sramno i sramotno!

Tema ovog posta je pad moralnih vrednosti, odsustvo ideala i “svetinja”, promocija egoizma, prodaja duše. Sve je na prodaju!

20% gore-dole

Nikakva mudrost posle svih natpisa o namerama za trošenje para od (još uvek nesvršene) prodaje Telekoma, zaključiti da Vlada nema pravu i jasnu ideju o tome koliko joj para treba i za koje sve potrebe, te kako će ih trošiti. A treba što više i treba svuda. Malo je i dva Telekoma koliko, kome i za šta sve treba.
I ne bih ovo ni napisao da nije juče rečeno da ako OTE proda svojih 20% akcija Telekoma, naša država će prodati samo 31%. A onda će ispasti da je to ipak malo para za infrastrukturne projekte, pa da najpre pokrpimo rupe, a infrastrukturu ćemo od nekih drugih para. Znači opravdane su sumnje da za nameravane puteve ne postoji ni P od projekata i neophodne investiciono-tehničke dokumentacije.

Šta, u stvari, znači odluka vlasti da možemo da prodamo svojih 51%, a mogli bi i svojih 31%? Ko će onda reći “ponuđena cena je dobra ili nije dobra”? Možda je Grcima dovoljno i onoliko para koliko su pre 13 godina uložili (oko 300 miliona €)? Onda bi srpskih bilo manje od 500 miliona €, jeli tako!? Mislim da bi u svakoj varijanti za državu Srbiju bilo bolje da ima što veći procenat akcija uz privatnog većinskog vlasnika, ali ovakve neodređenosti oko toga šta bi država želela.... Šta više reći? I meni je jasno da će se pare od prodaje ulupati kao i sve milijarde do sada, ali to pitanje nije uopšte vezano za privatizaciju bilo koje firme, pa ni Telekoma. Da li ćemo zbog toga što oni koji su na vlasti neodgovorno troše novac od privatizacije zanavek zadržati partijsko upravljanje u preduzećima? Kako je samo Verica upala u ovu zamku? Onomad se svi iščuđavaju što je Radiša izabran u UO PTT Srbija. A on je “kriv” samo zato što je poznati folk pevač. Koliko “radiša” ima po raznoraznim UO? Na vuka povika, a ne samo lisice, nego i raznorazne džukele se mrse... Mi redovno od drveta ne vidimo šumu.

Nemojte iz ovog posta izvlačiti proizvoljne i pogrešne zaključke. Ovo je mazohističko samokažnjavanje za sve šetnje, suzavce, pištajke, agitacije iz uverenja, naivnost i prihvatanje svega što su mi “moji” doneli. Narode moj, sve se ovo NAMA dešava. Zvono zvoni za nama!

Virtuelni mobilni operator

Turkcell, najveći mobilni operator u Turskoj sa 55% tržišnog učešća, potpisao je petogodišnji ugovor sa Deutsche Telekomom i početkom 2011 postaje mobilni virtualni operator u Nemačkoj (MNVO). Koristiće DT-ovu 3G mrežu, a ciljna grupa su im 3,5 miliona Turaka koji žive u Nemačkoj (oko 4% ukupnog tržišta). Telefoniranje rodbini u Turskoj bez roaming tarifa može i sigurno će biti primamljivo za turske gastarbajtere u Nemačkoj. Možda je nekome čudno što su Nemci (tj. DT) pustili Turke u avliju, ali može se i partnerstvom lepo zaraditi. Ne moraju svi Turci da budu njihovi, dovoljan je “mali Mujo” (tj. Turkcell). I DT i Turkcell su pobednici u ovom slučaju, a naročito turska dijaspora.

Nedavno sam pročitao za sličnu nameru Konsinga da nešto slično uradi na Kosovu i postane MNVO. Srbima na Kosovu bi kao srpska firma verovatno bili prihvatljivi, a američki kapital bi ih štitio od eventualnih sabotaža sa kakvima se suočavao MTS. Namera Konsinga je legitimna i ima poslovnu viziju, ne znam samo zašto srpski mobilni operatori nisu pribegli nečemu sličnom. Pre ili kasnije, realnost da spski zakoni i propisi ne važe na Kosovu će se morati prihvatiti. Ne mora zbog toga biznis da trpi, a ljudima koji tamo žive treba pomoći u okvirima koji su realno mogući. Valjda smo iz bliže prošlosti nešto naučili. Znam da je nedavno bilo predloga da se kosovskim provajderima “preseče” internet, a da je to urađeno ne znam kome bi naudio srpski Telekom. Na duži rok, siguran sam najviše sebi. Lekciju bojkota slovenačke robe iz 90-ih i prateće efekte nije loše obnavljati, jer mi Srbi sporo pamtimo i brzo zaboravljamo.

Priča o parama

Konačno se dogodio tender. A uoči tendera nije bilo neke velike buke i protesta, valjda su svi ispucali ono što su imali. A možda su došli do nekih novih informacija, čitali ovaj blog i slično. Neuobičajeno nema čak ni sindikalnih pretnji i ultimatuma. Nekako je tiho prošla i objavljena procena vrednosti Telekoma (2,43 mlrd €), kao da nije bila iznenađenje?! Ni za onih 6,52% akcija za zaposlene i bivše zaposlene, a licitiralo se sa 10-12%. Previše tišine, apatije ili konformizma za ničiji ukus? Političari samo što ne kažu: "Ma j.... Telekom, treba nam lova." Šta je sa monopolom na fiksnu infrastrukturu, gde se dede nezavisno regulatorno telo, kako odgovorne strukture zamišljaju telekomunikacioni život u Srbiji posle prodaje? Samo su pare važne i svi pričaju samo o parama.

Vlada je uradila ono što je naumila, na šta kao formalno-pravni vlasnik i ima prava. Da li je pravi trenutak – jeste, ako vlasnik misli da jeste. Kažu sve pare od prodaje ići će u poseban fond. Negde oko 900 miliona € treba za te puteve po centralnoj Srbiji, ostalo će se već nekako potrošiti, jer mnoga usta čekaju. Rekao sam usta, džepove nisam spominjao! I opet smo već počeli da trošimo pare i slavimo uspeh (ili neuspeh), a ”zec u šumi”. Srećom ne i profesor Zec, koga uvek rado čitam i slušam.

Nekako je letos često prozivani DT ostavljen na miru, odjednom Telekom Austrija izađe u prvi plan. Danas oni, sutra verovatno neko drugi, pa treći. To je stari srpski običaj ”onaj gu traži, ovaj gu traži, a mi gu ne davamo za manje od...”. Licitacija u novinama trenutno oko 1,4 mlrd €, mada je 51% po proceni negde oko 1,23 mlrd €. A prava cena biće ipak ona koju je neko spreman da plati – to je zakon tržišta.

Ne zaboravimo da i PTK čeka vlasnika. Možda baš taj vrati Kosovo pod (makar telekomunikacionu) upravu Beograda. Svi sadašnji problemi bi valjda tada bili rešeni.

Austrijanci moraju da “vrate” Bosnu (tj. pola Bosne) koju su onomad nenadano “izgubili”. Dok BH Telekom čeka "đuvegiju", tu je proteklih godina osveženi Telekom Srpske i to u paketu. Prilika da se točak istorije vrati par godina unazad i to u još boljoj startnoj tački. Šta ako Telekom Austrija postane ponosni većinski vlasnik Telekoma Srbija? Šta će biti sa njihovim VIP-om? Pa, i on bi mogao da promeni vlasnika – recimo, Vodafon. Ili neko ko u mežuvremenu kupi PTK?
Proteklih meseci sam se često pitao: “Šta čeka VIP sa 3G – da li čeka 4G ili čeka srpski Telekom?” Možda zajedno sa vama dobijem odgovor.

Gospodin Oberman (gen-dir DT) je početkom godine izjavio da DT neće ove godine ulaziti u akvizicije veće od milijardu €. DT tj. T-Mobile je i u Americi malo odustao od 4G trke sa Verizonom i AT&T-om, znači nema se baš para za srljanje ili se čuvaju za prodor na Balkan. Ako tender, daleko bilo, ne uspe – onda, a ko drugi nego OTE (DT) u direktnoj pogodbi za bar 31%. Jer, bez para od prodaje Telekoma se izgleda neće moći.
Ostali kandidati za kupce, ranije pominjani, a naročito istočnjaci, imaju para. Pitanje je samo da li su interesne sfere u bubnju ili na talonu.

Ovo je možda tema svih tema u narednim mesecima... I nikako da pametno završim ovaj političko-strateški tekst, a da se bar neko ne oseti pogođenim ili da ja ne osetim gorak ukus... Ende.



P.S.: Jedan moj anonimni komentator mi danas kaže: "Ajde, piši bar nešto da čitamo." Izvinjavam se vernim čitaocima što sam ih predugo ostavio bez svojih tekstova na blogu.

Broadband u voltima

...ili broadband, struja, navika, panika.

Ratifikovan je standard IEEE 1901 za Broadband over Power Line (BPL), odnosno Broadband preko električne instalacije. Brzine odnosno protoci koji se ovom tehnikom mogu postići su do 500 Mbps na rastojanjima od IEEE 1901 kompatibilnih uređaja do 1500m. Prenos podataka se obavlja po standardnim instalacijama električne struje na frekvencijama manjim od 100 MHz. Uređaji za BPL liče na naponske adaptere (crne kutijice) sa Ethernet (RJ-45) priključnicom.

BPL se može koristiti u domovima „kao prethodnica” bežičnom LAN-u, jednostavno rečeno umesto ADSL veze. Dakle, ukoliko ne želite da pravite posebnu LAN instalaciju i mrežu, možete da iskoristite postojeće električne instalacije, BPL i wireless LAN za obezbeđivanje širokopojasnih usluga.

Ko će to, kada i da li će kod nas ponuditi – baš me zanima. Poznato je da prosečan Srbin ne voli baš mnogo da „prčka oko struju” i nisam siguran da bi se neko osećao komfornim i sigurnim sa ovim „strujnim ADSL-om”. Poznata je Perina filmska replika „Nisam ja Tesla.”. No, svašta se može izmisliti i da čak i korektno radi, samo još da korisnici to prihvate. Znači BPL tehnologija je OK, sve radi i to po respektabilnim brzinama, ostaje samo da se naviknete da mrežni UTP kabl smete da uštekate „u struju”. Da li će biti moguće i po kojoj ceni otkloniti tu vrstu nelagodnosti?

4 na jednoga

Protekle nedelje imao sam čast i zadovoljstvo da učestvujem na jednom skupu Inženjerske komore Srbije, koji je imao za cilj unapređenje projektantske prakse po pitanju kućnih instalacija i povezivanju objekata na telekomunikacionu mrežu.

Utisak ili bolje rečeno informacija koju želim da podelim sa čitaocima mog bloga: počelo se sa projektima optičke kućne instalacije i već postoje neki objekti u završnoj fazi izgradnje kod kojih je u stanove uvedena optika (Blok 26, Blok 11, Blok 29). Planira se da FTTH bude i u nekim novim naseljima. A „šlag“ informacije je uvođenje po 4 optička vlakna po jednom stanu (ne svuda od pomenutih blokova)! Obrazloženje izvođača: omogućiti da više operatora mogu da pruže usluge korisniku.
Skupo, nepotrebno i preterano! Veoma je teško da dva operatora daju usluge jednom korisniku. Koje? Jedan HSI i VoIP, a drugi IPTV ili DTV? Ili neka druga kombinacija. Nema rezona i razloga, naročito za operatore, a korisnici bi morali da imaju dva ONT-a u kući, samim tim dva napajanja, kablove dovde i donde... Da ne govorimo o problemima zajedničkog pristupa, održavanja i smicalica koje bi operatori (teoretski) mogli da prave jedni drugima. Osim toga, današnji optički terminali (ONT) imaju uplink preko samo jednog optičkog vlakna, tako da eventualno drugo vlakno može biti ili rezerva ili da se (još neko vreme) koristi za RF video signal (tako npr. radi Telekom Slovenije). Da ne govorimo o budućnosti i NGN servisima preko IMS platforme, koja je možda utopija, ali je upravo izmišljena da ne bi svi morali da prave svoju mrežu i svoje veze do korisnika. Mreža uglavnom postoji, ali atraktivni servisi su veći problem i izazov za inovatore.

A 4 vlakna iskoristiti je nemoguća misija. Nema veze ni da li je malo skuplje ili mnogo skuplje. Za 100 stanova je malo skuplje, ali za 1000 ili 10,000 – za te pare može se nešto korisnije uraditi ili kupiti. Čak i ako trošak prevalite na kupce stanova, urađen je loš posao.

Nisam ovim želeo nikog da prozivam, ne-daj-Bože omalovažavam, želim samo da skrenem pažnju da se neke stvari u telekomunikacijama moraju raditi “pismenije” i ekonomski odgovornije. Ne dopada mi se kad se dobre i korisne stvari i ideje kompromituju lošim i nekvalitetnim realizacijama. Nije ni u korist promocije struke bez obzira na nove tehnologije. Nismo mi u Srbiji toliko bogati da forsiramo skupa rešenja i nikakva budućnost tu ne može biti opravdanje. Uostalom, bolje je na 4 mesta po jedno vlakno nego na jednom mestu četiri. Ako neko baš hoće dva operatora, postoje usluge kolokacije, VLAN-ovi, zajednički pristup petlji i svi zadovoljni.

Svet u mobilnoj mreži

Prema podacima ITU, mobilna mreža pokriva preko 90% svetske populacije, a krajem 2010. biće ukupno 5,3 milijarde mobilnih pretplatnika od čega je 3,8 mlrd iz tzv. zemalja u razvoju. Samo Kina i Indija doprineće ove godine sa novih 300 miliona ptp. U 143 zemlje u radu je 3G mreža, koja će do kraja ove godine imati 940 miliona korisnika. U svetu se, recimo, svake sekunde pošalje 200,000 SMS-ova.

Nasuprot rasprostranjenosti mobilne telefonije, fiksni broadband, prema ITU, stagnira zbog visokih cena u zemljama u razvoju. Trenutno je globalna penetracija fiksnog brodbanda svega oko 8%. U zemljama u razvoju ima 4,4 fix-bb ptp na 100 stanovnika, a u razvijenim zemljama 24,6. Azijsko područj ima 22 internet korisnika na 100 stanovnika, Evropa 65, Amerika 55, a Afrika 9,6.

Regioni u Srbiji bi otprilike, preslikani na svetsko internet tržište, igrali sledeće uloge: Beograd-Evropa, Vojvodina-Amerika, Centralna Srbija-Azija, Jug Srbije-Afrika. ITU se protiv digitalne podele u svetu bar malo buni i apeluje, u Srbiji RATEL, MTID ili Društvo za telekomunikacije (štagod vam volja) su izgleda ravnodušni. Možda na ovo neko nešto kaže.

Kuckanje je cool

Ko šta radi, izgleda da američki tinejdžeri samo šalju porukice. Istraživači Nielsen-a kažu da američki tinejdžeri (13-17 godina) prosečno pošalju 3.329 SMS poruka mesečno ili više od 6 svakog sata kada ne spavaju. To je 8% više nego prošle godine. Devojčice mesečno razmene prosečno 4,050 SMS-ova, a dečaci prosečno 2,539. Mladi od 18-24 godine su na drugom mestu sa prosečno 1,630 SMS mesečno. Zašto se mladi Ameri toliko “pale” na SMS? Kažu – SMS je brži i jednostavniji za komunikaciju (u konkurenciji sa glasom i e-mail-om valjda). Rekao bih i jeftiniji i za klince zabavniji.

I dok razmena poruka cveta, razgovori između tinejdžera padaju za čak 14% u odnosu na prošlu godinu ili prosečno 646 minuta mesečno. Jedino „Ameri-matorci” iznad 55 manje pričaju od tinejdžera, ali zato mlade Amerikanke od 24 leta provode prosečno po 753 minuta mesečno u razgovorima „na mobilni”, a njihovi vršnjaci samo oko 525 minuta.

Ako se prebacimo sa polja tračaranja na polje surfovanja, evidentan je napredak u potrošnji mobilnog data saobraćaja. Kod tinejdžera porast je više od 4 puta (mesečni prosek 62 MB naspram prošlogodišnjih 14 MB) – dečaci troše prosečno 75MB mesečno (prošle godine 17 MB), a devojčice 53 MB (prošle godine 11 MB). Istraživanje pokazuje da sve više raste korišćenje mobilnog weba, tako da mladi do 24 godine danas troše prosečno oko 160 MB mesečno.

Možda će se sociolozi složiti sa mnom – sve je manje žive reči i razgovora, a to sigurno neće doneti mnogo dobrog. Sa druge strane, ovim tekstom sam hteo da dam referencu za surfovanje mobilnim telefonom i istaknem nezamenjivost i neprevaziđenost jednostavne aplikacije kao što je SMS. Podsećam, jednostavnost korišćenja je killer aplikacija.

Za sada bez dobrog naslova

S obzirom na sve intenzivnije naslove u novinama o lošoj ekonomskoj situaciji (naročito u Srbiji), nešto razmišljam kako će se to odraziti na situaciju u telekomunikacijama. Prošle godine su gotovo svi operatori zabeležili pad profita, a jedva da su pojedini nešto povećali prihod na godišnjem nivou. Fiksna telefonija je u nokdaunu, broj pretplatnika počinje primetno da pada, mobilna je u zasićenju, ARPU (prosečni prihod po korisniku) osetno pada, mobilni data prihodi su jedva primetni i pored porasta data saobraćaja. Jedina svetla tačka i ono što održava operatore u plusu su prihodi od broadband usluga (brzi internet, IPTV). Oni koju imaju sopstvenu mrežu i infrastrukturu lepo zarade i od veleprodaje i interkonekcija.

U Srbiji su, po RATEL-ovim izveštajima, prihodi od interneta skromni, u prihodima dominira mobilna (3 operatora), a stabilna je fiksna (1 operator). Preteći godinama unazad dešavanja u telekomunikacijama i poslovanja evropskih telco-operatora, znam da Srbija pre ili kasnije ne može mimo sveta i da će se ono što se dešava naprednijima, desiti i nama u Srbiji. Da li je to liberalizacija ili dešavanja na tržištu telekomunikacija, svejedno je. Doći će ili je jednom nogom već tu.
Telekom Srbija verovatno očekuju iste stvari - da prihod od interneta (konačno) bude bar dvocifren, da broj fiksnih ptp počne da pada, da se ljudi malo zasite razgovora preko mobilnog. A i kriza sve jače steže. Nažalost, nisam primetio da su ove godine objavljeni bilo kakvi zvanični rezultati o poslovanju najvećeg srpskog operatora da bismo videli kakva je realna situacija, a naročito u odnosu na rekordnu dobit u 2009-oj.

Tender za prodaju TS se očekuje, licitira se sa cenom oko 1,5 mlrd € (što je smislena cifra kao desetogodišnja dobit iz prošle godine). Rizici ipak rastu (što nikako nije dobro, ali za sada da ne pišem o tome koji su). Lista potencijalnih kupaca kosovskog PTK (zanemarimo pravno-politička sporna pitanja) jasno pokazuje ko su pretendenti na ovo tržište, verovatno i na Telekom Srbija. Iznenađenja nema (DT preko T-HT, Telekom Austria, Turk telekom preko AlbTelekoma, Oraskom, Sabafon iz Jemena) tipujem još samo na nekog kineskog operatora i eventualno još nekog arapskog operatora. Kad su evropski operatori u pitanju reč je o interesnim sferama, ima još malo prostora i za France telecom, možda za špansko-češku Telefonicu, mada sumnjam. Rusi su već dobili NIS, Kinezi zatežu sa mostom Zemun-Borča, VIP još uvek okleva sa uvođenjem 3G, DT ima OTE kao "džokera" i insajdera, srpskoj vladi baš trebaju pare. Možda ovo što sam napisao ima ili bude imalo neke veze, a možda je sve vrlo jednostavno i poznato. Kraj će kaže.

Ultra broadband po paricama

Posle Alcatela, koji je uspeo da ostvari protok od 300 Mbps po dve parice na rastojanju 400m (podsetnik), još jedan telekomunikacioni gigant, Huawei, oprobao je mogućnosti bakarne parice za prenos visoko zahtevnih multimedijalnih sadržaja.
Huawei je demonstrirao 700 Mbps DSL prototip, baziran na SuperMIMO (multiple-in-multiple-out), koji koristi 4 bakarne parice za prenos 700 Mbps u downstream smeru (takođe) na rastojanju 400m. Ovom tehnikom se DSL bandwith po jednoj parici podiže na oko 175 Mbps, što je zaista fascinirajuće. U Huawei-u kažu da je njihov DSL prototip pogodan ne samo za FTTB/FTTC pristup, već i za povezivanje baznih stanica. Ova ista tehnika, verujem, može obezbediti sigurnih 100 Mbps na rastojanju od 2 km.

Ovo pokazuje da su moćni proizvođači opreme potpuno posvećeni i potrebama onih operatora koji imaju veliki broj DSL veza po bakarnim paricama. Ukoliko se ovi napori i eksperimenti komercijalizuju (a to zavisi od mnoooogo faktora), onda će i ti operatori moći da povećaju svoj konkurentski kapacitet i profitabilnost. Ovaj eksperiment je ujedno i pokazatelj da industrija razmišlja o trenutnom sporom razvoju FTTH i traži alternativna rešenja orijentisana olakšanju i unapređenju biznisa telekom-operatora. Ne zaboravite da je DSL trenutno ubedljivo najrasprostranjenija pristupna tehnologija u svetu (oko 65% BB tržišta).

Ključna stvar je komercijalizacija rešenja, a u tom smislu ohrabruje da je kineski proizvođač nosilac tehničkog rešenja. Oni svakako mogu naći interes u celoj ovoj priči.

Svako unapređenje DSL tehnologije (danas je konkurentan VDSL2) dovešće do toga da GPON tehnologija postane manje prestižna kao FTTH rešenje. Podsetiću da se kod GPON-a 2,5Gbps u down smeru deli obično na 32 korisnika pri čemu svakom (minimalno) sleduje oko 75 Mbps. Stoga bi, po mom mišljenju, pravo future-proof rešenje, ako se već ulaže u optiku do korisnika, bilo point-to-point rešenje (tzv. P2P aktivni Ethernet). Ovo ne znači isključivost za i protiv, jer odabir tehnologije, podsetiću po 101. put, zavisi od realnog biznis-modela provajdera usluga. GPON je npr. isplativiji za retko naseljena područja, za rezidencijalna naselja i sl. Bitno je šta nudite (servisi), a ne preko čega (tehnologija). Možda je ovo prilika za moje komentatore i čitaoce za malu diskusiju tipa pivo ili vino – GPON ili P2P Ethernet.

FTTH daleko od pravog biznisa

Na nedavno održanoj FTTH konferenciji u Las Vegasu objavljeno je da je 6,45 miliona američkih (SAD) domaćinstava pretplaćeno na FTTH (FTTH=Fiber To The Home=optika do kuće). FTTH infrastruktura u SAD obuhvata blizu 20 miliona domaćinstava ili 17,4% svih domaćinstava u SAD. Znači, broj FTTH pretplatnika predstavlja manje od 6% ukupne peneracije, a “svega” 32,3% od ukupnog broja FTTH dostupnih domaćinstava. U prvoj polovini 2010. godine priključeno je oko 650.000 novih FTTH ptp. FTTH napreduje, ali (ne)očekivano sporo.

Napore Verizona u osvajanju američkog FTTH tržišta remete mali operatori i servis-provajderi i gradska preduzeća (njih oko 750) koji takođe grade svoju malu FTTH mrežicu. Kod nas takvo remećenje sreće do daljnjeg nije dozvoljeno.

Želeo bih samo da se osvrnem na iskorišćenost FTTH mreže u SAD: 6,45 miliona ptp naspram 20 miliona domova koji imaju FTTH “tehničke mogućnosti”. Rekoh već, 32,3%. Ne mogu a da se ne otmem utisku da bakarna mreža ima daleko veći stepen iskorišćenja, čak i kad se svesno gradi sa 40% rezerve u kapacitetu parica. Nadam se da nema onih koji će “plitko” zaključiti da sam protiv optike, samo želim da istaknem da bogata Amerika možda i može dugoročno da se “razbacuje” sa fiber-kapacitetima, ali da u zemljama u razvoju, među kojima je i naša, taj stepen iskorišćenja i želje da se servisi dobijaju preko optike mora biti daleko veći.

Obratiti pažnju na ponudu i na sopstveni biznis-model! Obratiti pažnju na potrebe i mogućnosti korisnika! Zakopani i neiskorišćeni resursi su čisto bacanje para, a FTTH itekako košta, bez obzira na svoje future-proof performanse. Osim toga postoje i oni drugi koji “kroz prozor” vrebaju priliku da pridobiju korisnike. Šta nuditi po FTTH da bi se izvukla i dobila prava vrednost tehnologije? Ako postoji prihvatljiva alternativa, neko neće platiti skuplje isti servis po modernijoj tehnologiji!

Broadband u prvoj kosmičkoj brzini

Negde u julu ove godine, broj broadband korisnika u svetu prešao je magičnu cifru od pola milijarde tj. 500 miliona, objavio je Broadband Forum. Naime, prema zvaničnom izveštaju krajem juna 2010. bilo je 498 miliona BB korisnika u svetu, što je na godišnjem nivou (Q2 2009 - Q2 2010) porast od 12%, a na kvartalnom (Q1-Q2 2010) porast od 2,63%. Za dostizanje polamilijarditog BB korisnika trebalo je, dakle, da prođe (samo) 11 godina. Samo je pronalazak vatre imao brže širenje od broadbanda.

Raspodela u svetu ide otprilike ovako: Azija 41% svih BB, Evropa 30%, Amerika 26%. Od pomenutih 500 miliona, 24% pripada Kini (preko 120 miliona). Kažu da i Rusi grabe napred u broju BB korisnika (9. mesto u svetu).

Drugi kvartal ove godine karakteriše i značajan rast broja IPTV pretplatnika: 2,3 miliona novih za dostizanje preko 38,5 miliona IPTV korisnika u svetu na kraju juna 2010. Broj BB linija koje “nose” i IPTV je nešto manji od 8%.
Evropa ima najviše IPTV pretplatnika (oko 19 miliona), od čega je polovina u Francuskoj. SAD imaju 6,5 miliona IPTV ptp, ali pre njih je Kina koja je u Q2 2010 dodala 421.000 novih IPTV ptp. IPTV očito ima rezerve za dalji rast, naročito sa porastom FTTx tehnologije.

U daljem razvoju BB, povećanju broja korisnika i povećanju protoka tj. bitskih brzina, najveći izazov jeste potreba za efikasnijim upravljanjem mrežom (network management) i prelaz na IPv6. Poznato je da je u svetu ostalo manje od 8% slobodnih IPv4 adresa, tako da sledi kritičan period (i za industriju i za operatore i provajdere) uvođenja nove IP verzije adresa, kako u mrežu tako i u sisteme upravljanja uređajima. Treba obezbediti podršku i koegzistenciju za obe verzije adresiranja, jer bez obzira na fiksno-mobilnu konvergenciju, porast korporativnog BB i umrežene domove, IPv4 oprema biće još dugo u upotrebi .

Osim tehnoloških izazova i „problema”, postoje i komercijalni, pa se smatra da razvoj BB naročito sputava i visoka cena servisa. Dok građani u SAD i zapadnoj Evropi plaćaju manje od 1% svoje zarade za vrlo pristojan BB pristup, u siromašnijim i nerazvijenim zemljama čak i za skromne BB protoke treba izdvojiti zamašan deo zarade. I dok u razvijenim zemljama oko 30-40% populacije ima BB pristup, u ovim manje razvijenim ta cifra je daleko ispod 10%, a ponegde i „tužnih” 1-2%. Razlike grad-selo su takođe vrlo primetne i zabrinjavajuće. Neke države svemu ovome prilaze vrlo odgovorno i preduzimaju adekvatne mere, a neke... Finska je npr. BB pristup oficijelno svrstala u osnovna ljudska prava. Ali to, pre svega, zavisi od nivoa znanja i kulture, društvene odgovornosti i osećaja za opšte dobro.

Uloženo – vraćeno

Telekom Srpske ima dobru korporativnu kulturu, a zahvaljujući tome što je otvoreno A.D. čijim se akcijama trguje na berzi, ima i obavezu da redovno objavljuje svoje poslovne rezultate. Ja transparentnost uvek pozdravljam!

Malo googlajući po Internetu, lako je pronaći podatke o Telekomu Srpske za prethodnih nekoliko godina. I ja ih na ovom blogu redovno beležim. Ovoga puta moj mali doprinos neka bude u sistematizaciji tih podataka o prihodu i zaradi Telekoma Srpske, koji je od druge polovine 2007. pod "skutima" Telekoma Srbija (65% akcija).



Usled ekonomske krize, primetan je pad prihoda već od sredine prošle godine, a na polovini tekuće godine taj pad je evidentan. Evidentno je i značajno učešće troškova, pri čemu nije uočljiv “očekivani” trend kresanja troškova od strane novog “privatnog” vlasnika. Upoređivanjem perioda 1H2007 i 1H2010 lako je uočiti da neto dobit ne prati porast prihoda.

Prema globalnim ekonomskim pokazateljima, kriza ne jenjava, naprotiv, u zemljama “u tranziciji” se očekuje njeno “produženo” delovanje. Stoga se može pretpostaviti da su 2008. i 2009. bile “zlatne” godine u poslovanju Telekoma Srpske i da je Telekom Srbija, kao većinski akcionar, za te dve godine imao mašala-ćar od oko 74 miliona € (65% ukupne dvogodišnje dobiti). Telekom Srbija je kupio većinski paket u Srpskoj za oko 646 miliona €, a prema rečina gen.dir-a Telekoma Srpske do sada je (za protekle 3 godine) u investicioni razvoj Telekoma Srpske uloženo oko 400 miliona KM (ili oko 200 miliona €).

Još jedan podatak sa Net-a: Telekom Srbija je do sada (tj. za prethodne 3 godine) u razvoj Mtel-a Crne Gore uložio oko 150 miliona €, a prema izjavi komercijalnog diretora Telekoma Srbija, Telekom Srbija na domaćem terenu u ovoj godini ulaže oko 200 miliona €, što je neznatno manje u odnosu na prethodnih par godina.

Koristeći matematičke alate za osnovnu školu, lako se da zaključiti da je Telekom Srbija u okviru grupe, za prethodne 3 godine, samo u investicije uložio oko milijardu € (i još jednom - milijardu €).
Ko ne može da prebroji nule, to je toliko da eventualni novi gazda neće ni morati više da ulaže, a ima samo da kaplje od efekata prethodno uloženog. Eto, da i ja nešto kažem u prilog protivnicima prodaje „zlatne koke”. Mada, što kaže Balašević, koke su čudne ‘tice, a to se i iz gore navedenih podataka može skontati.

To su fakta preuzeta sa „nepouzdanog“ izvora zvanog Internet. Zaključke, pametni ste, izvedite sami. Verujem i da ćete sami sebi postaviti i pametna pitanja. Ako ne, tu su komentari ;).